Ахборот-психологик хавфсизлик (10)

ЎзМУ доценти Тўлқин Эшбековнинг “Ахборот-психологик хавфсизлик” ўқув қўлланмаси асосида (Тошкент, ЎзМУ – 2018)

13

10-Мавзу: ЎЗБЕКИСТОН ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИ ВА ЖАМИЯТНИНГ АХБОРОТ-ПСИХОЛОГИК ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ

Жамиятнинг ахборот-психологик хавфсизлигини таъминлашда оммавий ахборот воситаларининг ўрни жуда катта. Ўзбекистон телевидениеси ва радио каналлари узлуксиз кўрсатув ва эшиттиришларни эфир орқали оммага етказаётган бўлса, кундалик газеталар, ахборот агентликлари тезкор хабар ва бошқа турли ахборотларни жамоатчиликка ҳозиржавоблик билан етказишга ҳаракат қилади. Мутахассислар фикрича, ҳар бир мамлакатнинг ахборот макони икки хил ахборот билан тўлдирилмоқда: биринчиси ‑ кучли ахборот технологияларига эга мамлакатлар томонидан ишлаб чиқилган ва уларнинг манфаатларига хизмат қиладиган ахборот бўлса, иккинчиси ‑ ҳар бир давлат ўзи ҳақида ишлаб чиққан ва миллий манфаатларини ҳимоя қиладиган маълумотлардир. Демак, айни замонда шахс, ижтимоий гуруҳ, миллат, жамият ва давлат ўзи ҳақида ишлаб чиққан ахборотларни тарқатиши ҳам тобора муҳим аҳамият касб этмоқда. Интернет тармоғи имкониятлари кенгайиб бораётган ҳозирги даврда бу неъматдан мамлакатимизнинг жаҳон ҳамжамиятида тутган ўрнини мустаҳкамлашда кенг фойдаланиш зарурдир. Жаҳонга танилиш учун нафақат реал дунёда, балки ахборот дунёси, жумладан, виртуал дунёда ҳам ҳаракатлар олиб бориш даркор. Матбуот, радио, телевидение ва, айниқса, Интернет ўз табиатига кўра очиқ ахборот тизимларидир. Матбуот нашрлари ўз мухлисларига мурожаат қилиб, уларнинг хатларини чоп этади. Радио ва телевидение аудитория билан бевосита эфир режимида тез-тез боғланиб туради1. Очиқ ахборот тизимлари шароитида шахс, жамият ҳамда давлатнинг ахборий-психологик хавфсизлигини таъминлашдек долзарб муаммоларни ҳал қилиб бориш давр талабига айланган. Давр журналистлар зиммасига ғоят улкан масъулиятлар юкламоқда. “Шу билан бирга, бугун ён-атрофимизда, узоқ-яқин минтақаларда юз бераётган воқеаларни инобатга оладиган бўлсак, ҳали онги, ҳаётий қарашлари шаклланиб улгурмаган ёшларни чалғитишга қаратилган ғаразли кучлар ҳам Интернет имкониятларидан ўз манфаатлари йўлида фойдаланишга уринаётгани ва бундай интилишларнинг қандай салбий оқибатларга олиб келиши мумкинлигини еътибордан соқит қилиб бўлмайди,– деб таъкидлаган эди Биринчи Президентимиз Ислом Каримов 2011 йилда “Матбуот ва оммавий ахборот воситалари ходимларига” йўллаган табригида.– Жамиятда тинчлик ва барқарорликни издан чиқаришга, ўзаро адоват ва тўқнашувларга сабаб бўладиган бундай хатарларнинг олдини олишнинг битта йўли бор: ёшларимизни мустақил фикрлайдиган, оқни қорадан, дўстни душмандан ажратишга қодир бўлган, бизнинг қандай бой тарих ва меросга эга эканимизни англаб яшайдиган, имон-эътиқодли, миллий ва умуминсоний қадриятлар руҳида тарбия топган инсонлар етиб вояга етказишимиз, бу масалани ҳеч қачон иккинчи даражали вазифа деб билмаслигимиз керак”2.

Шуни қайд этиш жоизки, матбуотда ҳаёт ҳақиқатини акс эттиришда давлат ва жамоат арбоблари, сиёсатшунослар, ҳуқуқшунослар ва бошқа касб эгаларининг саъй-ҳаракатлари кўпчиликда қизиқиш уйғотади. Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси Бюджет ва иқтисодий ислоҳотлар қўмитаси раиси Абдурафиқ Аҳадовнинг “Даракчи” газетасининг 2009 йил 5 ноябрь сонида ёритилган “Иллатнинг илдизи бошқарувдаги нўноқликда!” сарлавҳали мақоласи ҳақида шундай ижобий фикр айтиш мумкин.

Гап шундаки, Москвада нашр этиладиган “Аргументы и факты” газетасининг 2009 йил 39-сонида бир пайтлар собиқ Иттифоқ ҳукумати бошлиғи бўлган Николай Рижковнинг ғалати фикрлари ёритилган. Яъни, у амалдорлик курсисида ўтирган кезларидаги СССР деб аталмиш мамлакат иқтисодиётидан мағрурлана туриб, “бизни Ўрта Осиё орқага тортар эди, ахир у томонларда ҳамиша болалар кўп бўлган, даромад ҳисоби эса киши бошига нисбатан олинган” деб ёзган. Бу ҳол гўё қатор бошқа муаммоларни келтириб чиқарган, жумладан, 80-йилларга келиб, мамлакат таназзулга учраган эмиш. “Ана сизга “қудратли” салтанат тепасида турган нуфузли жанобнинг “кашфиёти”, хулосаси! Орадан шунча йил ўтгач топган важи,– деб ёзади бу қабилдаги “ахборот хуружи”га қарши Абдурафиқ Аҳадов.– Унинг жўнгина хулосаси, СССРдек давлатнинг иқтисодий қудрати Ўрта Осиёликларнинг… кўп болали бўлганлиги туфайли заифлашган эмиш!.. Ваҳоланки, ортдаги тарих саҳифалари холислик билан таҳлил қилинса, буткул бошқача манзара намоён бўлиши муқаррар”. Ўзбекистон Республикасида хизмат кўрсатган иқтисодчи Абдурафиқ Аҳадов ўз мақоласида Николай Рижковнинг ушбу масалага ўта бирёқлама, нохолис ёндашганини асослаб беради. “Ер юзининг олтидан бирини эгаллаган СССРнинг тўқимачилик саноати корхоналари учун хомашё ҳисобланган, мисқоли олтинга тенг пахта толасини ким етиштириб, ким уни Иттифоқнинг барча бурчакларига етказиб берган?!– деб ёзади муаллиф,– шунча қора меҳнат эвазига Ўзбекистон ва ўзбекистонликлар нима олганлар-у, қандай рўшнолик кўришган?!” Ўша давр сиёсатини яхши билган, катта ҳаёт тажрибасига эга бўлган иқтисодчи ўша чигал масалага шундай ойдинлик киритади: “Жаноб Рижков ҳукуматга раҳбарлик қилган вақтда иқтисодиётнинг реал секторида ўз ечимини кутиб, борган сари чигаллашиб кетаётган муаммолар қалашиб ётган эди. Аммо мамлакат раҳбарияти барча ички молиявий муаммоларни четга суриб қўйиб, на сиёсий, на ҳуқуқий ва на ҳарбий жиҳатдан ҳеч бир асоссиз Афғонистоннинг ички можароларига тумшуғини суқди. Афғон заминидаги мантиқсиз уруш касофати озмунча ўзбек оилаларига мусибат келтирдими?!” Собиқ Иттифоқнинг ўша даврдаги фожиали аҳволи ҳақида таҳлилий фикр юритар экан, муаллиф шундай асосли фикрларни илгари суради: “СССР аҳолисининг жон бошига тўғри келадиган даромаднинг пастлигига бизнинг минтақамиздаги болаларнинг кўплиги эмас, балки марказдаги ишбошиларнинг узоқни кўра билмаслиги, жамият иқтисодиётини бошқаришдаги нўноқликлар эди”3. Фаол фуқаролик позициясида туриб юрт шаъни учун курашган Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати Абдурафиқ Аҳадов ўша “ахборот хуружи”га яраша муносиб жавоб берган.

Ҳуқуқшунос олим Алишер Азизхўжаевнинг “Ғурурнинг-ку чегараси йўқ, андишанинг-чи?” сарлавҳали мақоласида (“Миллий тикланиш” газетаси 2009 йил 20 май сонида) ҳам “Ўзбекистон аталмиш ҳам ўтмиши, ҳам келажаги буюк мамлакатни, унинг халқини ўз етовига солишга бўлган уринишлар бир зум бўлсин тўхтамаётгани, ҳали Шарқ, ҳали Ғарб, ҳали Шимол томондан мана шундай хуружлар шамолининг мунтазам эсиб туриши сизу биздан кўзимизни каттароқ очмоқни” талаб этаётгани таъкидланади. “Айниқса, халқимиз шаънига айтилаётган бўҳтон гаплар, уйдирма хабар ва шов-шувлар оқимини кўриб кўрмасликка олиш, бояги кучларга менсимай қараш уларнинг янада ғовлашига, бунинг натижасида эса бошқа мамлакатлардаги содда омманинг юртимиз тўғрисидаги тасаввурлари нотўғри шаклланишига олиб келиши мумкин,– деб ёзади муаллиф.– Хусусан, Россияда чиқадган расмий ва норасмий ОАВларнинг айримлари томонидан тарқатилаётган хабар, мақола, кўрсатув ва радиоэшиттиришлардаги оҳанг кишини камида энсасини қотиради”. Муаллиф Россияда таниқли сиёсатчи В.Жириновский учун бир бутун халқлар, миллатлар тақдири ҳатто писта пўчоғичалик қимматга эга эмаслигини таассуф билан таъкидлайди. “Бироқ, бу кимсанинг Ўзбекистон, ўзбек халқи шаънига айтаётган гаплари сиз билан бизнинг ҳамиятимизни қўзғамасдан иложи йўқ”4. Глобаллашув жараёни курраи заминимизни ягона ахборот маконига айлантиргани қанчалик ҳайратомуз ва ижобий ҳодиса бўлса, бу жараёнда айрим бузғунчиларнинг ғаразли мақсадда ахборот хуружлари уюштириб, ёшлар онгини заҳарлашга чиранишлари ҳеч кимни бефарқ қолдирмайди.

Назорат учун саволлар:

  1. Жамиятнинг ахборот-психологик хавфсизлигини тъминлашда оммавий ахборот воситаларининг ўрнини изоҳланг.
  2. Газеталарда ёритилган мақолалар моҳиятини изоҳланг.
  3. Бугунги даврдаги ахборот макони ҳақида нималарни биласиз?

т2

ХУЛОСА ЎРНИДА

“Очиқ ахборот тизимларида ахборот-психологик хавфсизлик” курси – ахборот-психологик хавфсизликнинг объекти, бу соҳадаги хавф-хатарлар ва бу борада амалга ошириладиган ишлар, уни мудом амалга оширишдаги принципиал ёндашувлар (бўлинмаслиги, узлуксизлиги, мақсадга томон йўналтирилганлиги, режали эканлиги ва комплекслик), назарий жиҳатдан ўрганилиши мақсадга мувофиқдир. Ахборот-психологик хавфсизликни таъминлаш соҳасидаги қилинадиган ишлар ва услублар тавсифи: сиёсий-ҳуқуқий, меъёрий-услубий, ташкилий, кадрлар масаласи, ахборий, дастурий, математикавий, лингвистик ва бошқа унсурлардан иборат. Улар ҳам мазкур услубий қўлланманинг қатор мавзуларида акс эттиришга ҳаракат қилинди. Ахборотнинг турли шакллари, ўзига хос хусусиятлари ва хоссалари, улар бажарадиган асосий функциялар ҳам мазкур курсда атрофлича ўрганилади. Ахборот инсонга бирор янгилик бериш билан бир қаторда унинг онгини чалғитиши ҳам мумкин. Бунда ахборий муҳитнинг шахс, жамият, давлатга мафкуравий таъсирини ҳар томонлама ўрганиш талаб этилади.

Бугун ягона ахборот маконида “ахборот уруши”, “ўзаро ахборий кураш”, “ахборий босим”, “оммавий маданият” ниқоби остидаги турли таъсирлар ва шу каби тушунчалар тез-тез ишлатиладиган бўлиб қолди. Шунинг баробарида бундай зарарли таъсирлардан ҳимояланиш, айниқса ёшларда мафкуравий иммунитетни ошириш ҳам заруратга айланди. Бу масаланинг долзарблиги яна шундаки, эндиликда кишиларнинг (шахслар, ижтимоий гурухлар, жамоатчиликнинг) онги кўп жиҳатдан оммавий ахборт воситалари фаолиятининг, ахборот ресурсларининг таъсири остидадир.

Жамиятнинг ахборот маданиятини шакллантириш биринчи навбатда бу маданиятнинг зиёли қатламда шакллантиришга боғлиқ.

Қўлланмада берилган ўнта мавзу назарий жиҳатдан асослаган ҳолда амалиёт билан боғлаб тушунтиришга ҳаракат қилинди. Бунда мутахассисларнинг қимматли фикрларидан, тегишли манбалардан кенг фойдаланилди.

Зотан, “Очиқ ахборот тизимларида ахборот-психологик хавфсизлик” курсидан таҳсил олаётган талабалар ҳамда мафкура майдонида фаолият кўрсатаётган журналистлар мазкур қўлланмада баён этилган фикрларни теран ўрганган ҳолда юрт тинчлиги ва эл осойишталиги учун дадил курашишларига умид қилса бўлади, деган умиддамиз.

ж4

1 Қаранг: Очиқ ахборот тизимларида ахборот-психологик хавфсизлик. Дарслик. – Т.: 2013. – 53 б.

2 Каримов И.А. Матбуот ва оммавий ахборот воситалари ходимларига. UzA.uz. 27.06.2011 17:13

3 Қаранг: Аҳадов А. Иллатнинг илдизи бошқарувдаги нўноқликда. //Даракчи, 2009 йил 5 ноябрь.

4 Азизхўжаев А. Ғурурнинг-ку чегараси йўқ, андишанинг-чи? //Миллий тикланиш, 2009 йил 20 май.

You may also like...

15 Responses

  1. Зокирова Мадина:

    Домла мавзу долзарб. Мавзуни барча соҳа вакиллари ўқиб чиқишлари керак деб ҳисоблайман.
    Бу мавзуни ўқиб керакли маълумотларни билиб олдим

  2. Hozirgi kunda axborot tizimida psixologik xavfsizligining obyekti, xavf-xatarlarga qarshi nazariy bilimlarni o’rgandik. Axborot ma’daniyatini shakllantirishni birinchi navbatda o’zimizdan boshlashni tushundik!

  3. Maruzada aytilishicha: «Жамиятнинг ахборот-психологик хавфсизлигини таъминлашда оммавий ахборот воситаларининг ўрни жуда катта. Ўзбекистон телевидениеси ва радио каналлари узлуксиз кўрсатув ва эшиттиришларни эфир орқали оммага етказаётган бўлса, кундалик газеталар, ахборот агентликлари тезкор хабар ва бошқа турли ахборотларни жамоатчиликка ҳозиржавоблик билан етказишга ҳаракат қилади». Ushbu fikrlardan kelib chiqgan holda ommaviy axborot vositalari jamiyatimiz uchun eng kerakli, muhim vositadir. Undagi berilayotgan ma’lumotlar xalqni tinimsiz harakatga psixologik jihatdan undaydi va yo’l ko’rsatadi.

  4. Jamiyatning axborot — psixologik xavfsizligini ta’minlashda ommaviy axborot vositalarining o’rni juda katta. Jahonga tanilish uchun nafaqat real dunyoda, balki axborot dunyosi, jumladan, virtual dunyoda ham harakatlar olib borish darkor. Ma’ruzadan nazariy bilimlarni oldik.

  5. O'rinboyeva Kamolaxon:

    Bugungi kunda xalq orasida kimki axborotga egalik qilsa, o’sha dunyoga hukmron bo’ladi, degan ibora bejiz paydo bo’lgani yo’q. Ma’naviy tahdidlar, yoshlar ongini egallashga qaratilgan axborot xurujlari avj olsa olyaptiki, aslo pasaymayapti. Ba’zi g’arazli kuchlar tomonidan bu borada turli usul va uslublardan foydalanilmoqda. Masalan, yolg’on axborot tarqatish , milliy-ma’naviy qadriyatlarni yemirish, mentalitetga yot bo’lgan qadriyatlarni targ’ib etish, xalqning tarixiy xotirasini buzish va o’zgartirish kabi turlari keng tarqalmoqda. Shunday ekan, ma’ruzada aytilganidek, «ommaviy madaniyat», » axboriy bosim» kabi zararli ta’sirlarga qarshi mafkuraviy immunitetni oshirish bugunning eng muhim va dolzarb masalasiga aylangan.

  6. Jamiyatning axborot- psixologik xavfsizligini taminlashda ommaviy axborot vositalarning o’rni juda kattadir. Bu ma’ruzalaringizdan juda ko’p o’zimga kerakli ma’lumotlarga ega bo’ldim. Buning uchun raxmat ustoz..!

  7. Ustoz ushbu ma’ruzangizdan axborot psixologik xavfsizlik nima ekanligini va uni OAV larida qo’llanilishi haqida ma’lumotga ega bo’ldim. Siz berayotgan bilimlar biz uchun kelajakda tamal toshi bo’lib xizmat qilishiga ishonaman

  8. Ma’ruzalar tushunarli. kerakli bilimlarni oldik

  9. Mavzuni o’qib chiqib kerakli bilimlarga egaboldim

  10. Jamiyat doimo axboratga bo’lgan ehtiyoj bilan yashaydi. Ammo bu axboriy ehtiyojni turli g’arazli kuchlar band etishga shoshilmoqda. Bunday xurujlarni oldini olishda OAVning o’rni va ro’li beqiyosdir. Mana shunday vazifani o’z bo’yniga olib mardona harakat qilayotgan uch ildiz saytiga tashakkur!

  11. Malika Mo'minova:

    Bu ma’ruzangiz juda dolzarb va ahamiyatlidir, buni o’qigan har bir inson o’ziga qandaydir ozuqa oladi. Bugun uzluksiz rivojlanib kelayotgan axborotning ijobiy va salbiy tarafalri mavjud, buni yoritishda esa takidlaganingizdek OAVlarning o’rni katta.

  12. Sitora Samadjonova:

    Ustoz sizga katta rahmat.Ma’ruzlaringizdan kerakli ma’lumotlarni bilib oldim.

  13. Mannapova Dilafruz:

    Ma’ruzalar uchun Rahmat. Kerakli bilmlarga ega bo’ldik

  14. Ma’ruzadan misol tariqasida keltirib o’tilgan ikkita maqolaning sarlavhalari e’tiborimni tortdi, qisqacha mazmunidan ham maqolani o’qib ko’rish istagi paydo bo’ldi. Rahmat.

  15. Eshshakni ulug’lagan donish domlaga — Sherning e’tirozi

    O’z kasbining fidoyisi bo’lgan, o’z ijod maktabini yaratgan, talabalarini bolasiday yaxshi ko’radigon donish domlaning, kundan-kunga shogirtlari ko’payib bormoqda! Uning jonkuyarligi barcha donishmandlarga o’rnakdir. Domlaning har bir ma’ruzasidan biz talabalar o’zimizga kerakli bo’lgan bilimlarni topamiz va olamiz. Ustozning ko’p yillik tajribasiga tayanib nutq so’zlashlari bizga ma’qul va tushunarlidir. Ustoz, jurnalistika sir-sinoatlarini, jamoatchilik aloqalarini, reklama va axborot xavfsizligi bo’yicha nazariy-amaliy va dunyoviy bilimlarini talabalar bilan baham ko’rmoqda. Donish domlaning bir ma’ruzasidagi aytgan gapi kaminaga yoqgan edi. «Insonga eng yoqadigon tovush-bu uning ismidir» deya ta’kidlagandilar. Haqiqatdan ham o’z ismingni boshqa insondan eshitish ham zavqli,ham yoqmli.
    Bugun bo’lib o’tgan ma’ruzamiz ham ana shunday zavqli va yoqimli o’tdi, ushbu mahorat darsimiz o’quv yilining ohirgi ma’ruzasi bo’ldi. Bugungi ma’ruza kaminada katta ta’surot qoldirdi desam mubolag’a bo’lmas. Ustozimiz nutqi davomida ko’plab masalalarga oydinlik kiritdi. Bugungi ma’ruzadan o’zimni xulosamni bayon etadigon bo’lsam, ushbu ma’ruzadagi ko’tarilgan mavzu rostini aytsam, menda norozilik kayfiyatini uyg’otdi. Balki kaminaning ismiga tegishli bo’lgan «Sher» so’zining ustoz tomonidan haqorotlanishi menga biroz og’ir botgandir. Gap shundaki, donish domla bazi bir muttahamlar vaxshiy hayvon(sher va yo’lbars) isimlarini qo’yishgan degan fikrni ilgari surdilar. Xalqimiz ham «sher» so’zini ko’klarga ko’tarib kelmoqda, aslida esa bu so’zning mohiyati- vaxshiy, yovuz kabi salbiy ma’noni anglatishini ta’kidlab, sherning o’rniga eshshakni ulug’lab ko’klarga ko’tarishimiz kerakligini tushuntirdilar. Ushbu fikr talabalarga birdek manzur bo’lmadi albatta. Inson bilan hayvonni taqqoslash qanchalik to’g’ri ekan? Mening e’tirozim, sher so’zining ismlarga, ustozimiz tabiri bilan aytganda sovotsizlarcha qo’yishayotganida «undan eshshak ham ma’qul degan» ohangda aytgan jumlasida. «Sher» ning ismlarga qo’yilishi -bu vaxshiylik degani emasku. Misol uchun Sherali ismi- shiit musulmonlar xalifi Alini jasurligi uchun Alloh sheri deb yurishgan yoki sherdek jasur, dovyurak o’g’lini Ali o’z panohida asrasin degan ma’noni anglatadi, Sherzod- aynan:sher bolasi,ya’ni dovyuraklar, jasurlar avlodidan bo’lgan bola. Yoki bo’lmasam kaminaning ismi: Shermuhsin- ushbu ism arabchadan olingan bo’lib, (sher- jasur, dovyurak. Muhsin- Alloh sevuchi,Alloh yaxshi ko’ruvchi,ohiratga ishonuvchi insonlar, muhsin bandalar) degan ma’nolarni anglatadi. Tasavvur qiling? Ismlardagi sher so’zini olib, eshshak deb nomlasak qanday ma’no kelib chiqadi? Bu yerda domlamiz eshshakni mehnati sazovorga loyiqligi farqli o’laroq, ulug’roq degandirlarlar balki. Bu mening shaxsiy fikrim.

Добавить комментарий для Pirimova shoxista Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>