Ахборот-психологик хавфсизлик (9)

ЎзМУ доценти Тўлқин Эшбековнинг “Ахборот-психологик хавфсизлик” ўқув қўлланмаси асосида (Тошкент, ЎзМУ – 2018)

6

 9-мавзу: ЖАМОАТЧИЛИК ФИКРИ ВА ЖАМИЯТНИНГ АХБОРОТ-ПСИХОЛОГИК ҲИМОЯСИНИ ТАЪМИНЛАШ

 Жамиятда ахборот-психологик хавфсизликни таъминлашда энг муҳим мезонлардан бири ахборотнинг очиқлиги, ахборот эркинлиги билан боғлиқ муаммодир. Мамлакатимизда ахборот эркинлиги қанчалик ҳуқуқий жиҳатдан таъминланганлиги ҳамда жамиятимизни ахборотлаштириш қонуний асослар билан амалга оширилаётгани бу борадаги ислоҳотларнинг янада самарали бўлишига хизмат қилади. Ватан тараққиёти, юрт келажаги, баркамол авлод тақдирини ўйлаб қилинаётган саъй-ҳаракатлар замирида аввало ёшларимиз маънавий оламини бойитишга қаратилган саъй-ҳаракатлар устувор бўлишини изоҳлашга ҳожат йўқ. Бундай шароитда ёшлар онги тўғри шаклланиб, турли бўлмағур ғояларга чалғимайди. “Маълумки, ҳар қандай касалликнинг олдини олиш учун, аввало, киши организмида унга қарши иммунитет ҳосил қилинади. Биз ҳам фарзандларимизни она Ватанга муҳаббат, бой тарихимизга, ота-боболаримизнинг муқаддас динига садоқат руҳида тарбиялаш учун, таъбир жоиз бўлса, аввало уларнинг қалби ва онгида мафкуравий иммунитетни кучайтиришимиз зарур,– деб таъкидлаган эди Биринчи Президентимиз.– Токи ёшларимиз миллий ўзлигини, шу билан бирга, дунёни чуқур англайдиган, замон билан баробар қадам ташлайдиган инсонлар бўлиб етишсин. Ана шунда жоҳил ақидапарастларнинг “даъвати” ҳам, ахлоқ-одоб тушунчаларини рад этадиган, биз учун мутлақо бегона ғоялар ҳам уларга ўз таъсирини ўтказа олмайди”1.

Бугун жамиятимизга, оилаларимизга маънавий таҳдид солаётган хавф-хатар ҳақида одамлар, айниқса зиёлилар ошкора фикр айтмоқдалар. Аслини олганда жамиятда шундай муаммолар бўладики, уларни ижобий ҳал этиш учун йиллар давомида, эҳтимолки, абадул-абад курашишга тўғри келади. Шундай муаммолардан бири – “оммавий маданият” ниқоби остидаги таҳдидлардир. Яъни, беҳаё ёхуд ваҳшийликни тарғиб этувчи лавҳалар ёшлар онгига қандай таъсир этиши мумкин? Модомики, ёшлар тарбиясига салбий таъсир кўрсатар экан, уларни таъқиқлаб қўйишнинг нега иложи бўлмаяпти? Наинки миллий, ҳатто умумбашарий қадриятларга ҳам тўғри келмайдиган бунақа “лавҳалар” инсон онгини заҳарлашдан бошқасига ярамайди.

Жамоатчилик фикрининг ўзгарувчанлик табиатига таъсир ўтказиш уни муайян меъёрларда ушлаб тура олиш ҳамда мақсадли шакллантириш давлат, жамият хавфсизлиги ва барқарорлигини таъминлаш кафолати ҳам саналади. Бугунги кунда ахборот хуружларига қарши кураш жамоатчилик фикри социологияси фанини ривожлантиришни тақозо этади. Юртимизда истиқлол йилларининг илк даврлариданоқ жамоатчилик фикрини ўрганиш ва ана шу реал эхтиёжлар асосида халқнинг маънавий сарчашмалари булоғини очиш, ўзлигини намоён этиш имкониятларини тиклаш борасида муҳим қадамлар қўйилди2. Бу борада “Ижтимоий фикр” жамоатчилик фикрини ўрганиш маркази ҳам анча самарали фаолият кўрсатиб келмоқда. Айтиш мумкинки, Ўзбекистонда жамоатчилик фикрини ўрганиш орқали ахборот-психологик хавфсизликни таъминлаш жараёни бугунги кунда ўзининг фаол шаклланиш босқичида эканлигига амин бўламиз. Бу жараён такомиллашуви бузғунчи ғоялардан ва турли салбий таъсирлардан ҳоли бўлишига, пировардида, жамиятимизнинг янада осойишталигига хизмат қилади. Бундай натижага мудом эришиб бориш учун социология, психология, сиёсатшунослик, журналистика, маданиятшунослик ҳамда педагогика каби фанларни назарий жиҳатдан мукаммал ўрганиб бориш тақозо этилади.

Жамоатчилик фикрини ижтимоий психология, ижтимоий мафкура, халқ педагогикаси ва социологиясиз тасаввур этиш қийин. “Жамоатчилик фикри таркибида маиший ва назарий онг шаклларининг кенг намоён бўлиши билан бир пайтда,– деб ёзади социология фанлари доктори, профессор Мансур Бекмуродов,– унинг мазмунида халқ анъана ва турмуш тарзи ўзига хосликлари ҳам муҳим ўрин тутади”3. Ана шу ўзига хослик ҳар бир онгли фуқаро, шунингдек, баркамол ёшлар фикрида намоён бўлиши пировард мақсадга айланиши муҳимдир. Ҳар бир фикр ўз кўлами ва сифатига кўра хусусий, гуруҳий, маҳаллий, миллий, табақавий бўлиши мумкин. Уларнинг ҳар бири жамоатчилик фикрига айланиши ёки жамоатчилик фикри юзага келиши учун асос бўлиб хизмат қилиши мумкин. Шундай экан, жамият аъзоларидан бирор кишининг онги “ахборот хуружлари”дан заҳарланишига йўл қўйиб бўлмайди.

Жамоатчилик фикрида ҳамма нарса ойнадек равшан акс этади. Сўнгги пайтларда ОАВ орқали ёритилаётган фикрларда ҳам миллий ўзликка, бебаҳо маънавиятимизга қилинаётган таҳдидлар, “ахборот хуружлари” аён сезилиб турибди. “Шуни унутмаслик керакки, бугунги кунда инсон маънавиятига қарши йўналтирилган, бир қарашда арзимас бўлиб туюладиган кичкина хабар ҳам ахборот оламидаги глобаллашув шиддатидан куч олиб, кўзга кўринмайдиган, лекин зарарини ҳеч нарса билан қоплаб бўлмайдиган улкан зиён етказиши мумкин,– деб ёзади давлатимиз раҳбари.– Ҳаммамиз яхши биламизки, ҳар қайси давлатнинг чегараларини дахлсиз сақлашда ҳарбий куч-қудрат, қуролли кучлар сув билан ҳаводек зарур. Аммо халқимиз, авваламбор, ёш авлодимиз маънавий оламининг дахлсизлигини асраш учун биз нималарга таяниб-суяниб иш олиб боришимиз керак, деган савол бугун барчамизни ўйлантириши табиий”4. Бу саволга мухтасар жавоб топишда ҳам жамоатчилик фикрини ўрганиш муҳим аҳамият касб этади.

Қадимда ҳам жамоатчилик фикрига қанчалик эътибор билан қаралганини тарихий асарлардан билиш мумкин. Ўз моҳияти билан “хуруж” атамаси Соҳибқирон Амир Темурнинг “Темур тузуклари” китобида ҳам учрайди. Яъни, “Хуруж кунлари қилган бешинчи кенгашим” сарлавҳали битикларда ғанимларнинг қай тариқа хуруж қилишгани ва унга қарши кўрилган тадбирлар баён этилади. Ҳамиша жаҳолатга қарши маърифат йўлини танлаган Соҳибқирон бир ўринда шундай ёзади: “Ғанимларни чучук сўз, ширин ҳикоятим билан ўз томонимга эгмоқчи ва улар вужудидаги ёндирувчи (ғазаб) ўтини тўғри тадбир суви билан ўчирмоқни маслаҳат кўрдим. Шу тарзда уларни ром қилмоқчи бўлдим”5. Демакки, ўша даврда ҳам мамлакат тинчлиги ва осойишталигига хуруж қилингани ҳамда унга қарши курашда қандай йўл тутилганини шундай манбалар орқали билиш мумкин. Жамиятда ахборот-психологик хавфсизликни таъминлашда жамоатчилик фикрини турли адабиётлар, оммавий ахборот воситалари ҳамда ўзаро мулоқотлар, давра суҳбатлари, хатлар, анкеталар орқали ўрганиб бориш мақсадга мувофиқдир. Жамоатчилик фикри бу – турмушнинг айни замондаги долзарб муаммоларига инсонлар муносабатида намоён бўладиган ижтимоий онг шаклидир. Ҳозирги жамиятда жамоатчиликда ягона фикр йўқ ва бўлиши ҳам мумкин эмас. Бу демократиянинг асосларидан бири ҳисобланади. Ўз навбатида, ижтимоий онг омма, айрим ижтимоий гуруҳ, бутун жамият онгида жамият турмушининг акс этиш шакли саналади.

Назорат учун саволлар:

  1. Юртимизда жамоатчилик фикрини ўрганиш моҳиятини изоҳланг.
  2. Жамиятнинг ахборот-психологик ҳимоясини таъминлашда жамоатчилик фикри қандай ўрин тутади?
  3. “Темур тузуклари” китобида қайд этилган “хуруж”нинг моҳиятини тушунтиринг.

Асосий тушунчалар

Ёлғизланиш – жамиятдан ўзини олиб қочиш, ўзидаги ўзгаришларни бошқаларга билдирмасликка интилиш (масалан, айрим талабалар ўқишга бормай қўядилар);

Ижтимоий психология – ҳис-туйғулар, тасаввурлар, кайфият, ирода ва бошқалар.

Ижтимоий мафкура – ғоялар, нуқтаи назарлар, сиёсий концепциялар.

3

1 Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. –Т.: Маънавият, 2008. – 119-120 б.

2 Қаранг: Нуруллаева Ш. Жамоатчилик фикри ва ахборот хавфсизлиги. /Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат ва жамият қурилиши академияси жорий архиви, 2006.

3 Бекмуродов М. Ўзбекистонда жамоатчилик фикри. –Т.: Фан, 1999. – 25 б.

4 Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. –Т.: Маънавият, 2008. – 115-116 б.

5 Темур тузуклари. –Т.: Ғафур Ғулом номидаги нашриёт-матбаа бирлашмаси, 1991. – 24-28 б.

You may also like...

11 Responses

  1. Maruzada aytilishicha: «Бугун жамиятимизга, оилаларимизга маънавий таҳдид солаётган хавф-хатар ҳақида одамлар, айниқса зиёлилар ошкора фикр айтмоқдалар». Albatta bu fikrlar tog’ri. Misol tariqasida ham turli internet tarmoqlari orqali kelayotgan ayrim xavfli ma’lumotlarni aytishimiz mumkin. Ulardagi xabarlar bevosita aksariyat yoshlarning miyyasini zaharlashga xizmat qilmoqda. Psixologik ta’sir ko’rsatmoqda. Bu ma’ruza orqali men axborotlarni ehtiyotkorlik bilan o’qib, o’zimga xulosani to’g’ri chiqarishni o’rgandim.

  2. Ma’ruzada jamiyatda axborot — psixalogik xavfsizlikni ta’minlashda eng muhim mezonlardan biri axborotni ochiqligi, erkinligi bilan bog’liq muammolarni bilib oldim.

  3. O'rinboyeva Kamolaxon:

    Ma’ruzada jamoatchilik fikri sotsiologiyasi fanini rivojlantirish zarurligi aytilgan ekan. Menimcha ham shunday. Chunki jamoatchilik fikrining faolligi va ahamiyati jamiyatning strukturaviy xarakteri, ishlab chiqaruvchi kuchlarning, madaniyatning, demokratik huquqiy me’yorlar va erkinliklarning taraqqiyot darajasi bilan belgilanadi.

  4. Hammamizga ma’lumki jamiyatda jamoatchilikning fikri asosiy o’rinda turadi. Ustoz ushbu ma’ruzangizda ham shu haqida gap ketgan ekan. Bilmaganlarimni siz tufayli bilib oldim. Rahmat.

  5. Зокирова Мадина:

    Давлатни шунингдек жамиятни тирли ахборот ҳуружлардан ҳимоялаш биз ёшлар айниқса журналистлар қўлида деб ҳисоблайман! Захарли ахборотлар учун тўсиқ яратиш керак!

  6. Зокирова Мадина:

    Қачонки инсонда жирканиш ҳисси бўлса шундагина у ва унинг онги захарланмаслиги мумкн деб ҳисоблайман!

  7. Axborat pisxologik xavfsizlik bu inson ongini tashqi muhitdagi eng yomon illatlardan himoya qilish demakdir. Shunday ekan bu ishni oiladan mahalladan maktabdan boshlashimiz shakillantirishimiz darkor. Bu maruza orqali biz jurnalistlar yelkasiga katta vazifa yuklanganligini angladim.

  8. Malika Mo'minova:

    Takidlaganigizdek bugun «ommaviy madaniyat» niqobi ostida necha yillardirki o’sib kelayotgan yoshlarni ongini zaxarlab kelayotgan bu taxdidlar bizning madaniyatimizning, urf-odatlarimizning aksidir, bunday muammolarni barataraf etish kelejakda biz yoshlarni qo’lida. Bu ma’ruzangizning asosini anglay olgan har qanday shaxs bunday taxdidlarni oldindan seza oladi va unga javob qaytarishga kirishadi.

  9. Sitora Samadjonova:

    Jamoatchilik fikri doimo birinchi o’rinda.

  10. Axborot psixologik xavfsizlik bu nafaqat hozirgi zamonimizda balki qadimda ham jamoatchilik fikriga qanchalik e’tibor bilan qaralganligini tarixiy asaralardan han bilib olshimiz mumkin.
    Masalan Sohibqiron Amir Temur bmbomizning «Temur tuzuklari» kitobida «xuruj» atamasi uchraganligi haqida bilib oldim.

  11. Jamoatchilik fikri sotsiologiyasi – ijtimoiy guruhlarning mavjud ijtimoiy voqelikka nisbatan baxolovchi munosabatning shakillanishi va amal qilish qonuniyatlarini organuvchi fandir.
    O’zbekistonda jamoatchilik fikrini o’rganish uchun ilmiy va amaliy axamiyatga ega. Mamalakatimizda 1999-yildan boshlab <> jamoatchilik fikrini o’rganish markazi faoliyat ko’rsatmoqda.

Добавить комментарий для Malika Mo'minova Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>