“АХБОРОТ СОАТЛАРИ” № 20-16

Ҳафтанинг муҳим ижтимоий-сиёсий воқеалари (18-23 январь кунлари)

МИРЗО УЛУҒБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ

“АХБОРОТ СОАТЛАРИ” № 20-16

Ҳафтанинг муҳим ижтимоий-сиёсий воқеалари (18-23 январь кунлари)

ТОШКЕНТ

ЎзМУ – 2016

 Факультет деканининг Маънавият ва маърифат ишлари бўйича ўринбосарлари ва мураббийлар диққатига! Талабаларга “Ахборот соатлари” материаллари билан nuuz.uz ва uchildiz.uz веб-сайтлари орқали ҳам танишиш тавсия этилиши мақсадга мувофиқдир.

 

I. ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДАГИ ИҚТИСОДИЙ, ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ВОҚЕАЛАРГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР

 ҚОНУН ИЖОДКОРЛАРИ ТАЖРИБА АЛМАШДИ

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатасида 21 январь куни “Иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштириш, аҳолини ижтимоий муҳофаза қилиш ва хусусий тадбиркорликни ривожлантиришда парламентнинг роли: Ўзбекистон ва Германия тажрибаси” мавзуида давра суҳбати бўлиб ўтди.

Ўзбекистон ва Германия ҳамкорлиги кенг кўламли. Мамлакатларимиз ўртасида савдо-иқтисодий, сармоявий, маданий-гумантар алоқалар изчил ривожланмоқда. Юртимизда Германия сармояси иштирокида тузилган 100 дан ортиқ корхона, ушбу мамлакатнинг 40 га яқин фирма ва компанияси ваколатхонаси фаолият кўрсатмоқда.

Президентимизнинг 2015 йил 28 апрелдаги «Иқтисодиётда хусусий мулкнинг улуши ва аҳамиятини ошириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги қарори ҳамда 2015 йил 15 майдаги «Хусусий мулк, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ишончли ҳимоя қилишни таъминлаш, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги фармони хусусий мулк ва мулкдорлар ҳуқуқи ҳимояси, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик ривожи учун янада кенг шароит ва кафолатлар яратди.

2015 йилда Жаҳон банки томонидан эълон қилинган «Бизнес юритиш» рейтингида Ўзбекистон бир йилнинг ўзида 16 поғонага кўтарилиб, 87-ўринни эгаллади. Мамлакатимиз кейинги йилларда тадбиркорлик фаолияти учун ишбилармонлик муҳитини яхшилаш соҳасида энг яхши натижаларга эришган ўнта давлат қаторидан жой олди.

Мамлакатимизда иқтисодиётда давлат иштирокини камайтириш, корпоратив бошқарувни ривожлантиришга алоҳида аҳамият берилаётир. Германиядаги Европа менежмент ва технологиялар мактаби иштирокида ташкил этилган Корпоратив бошқарув илмий-таълим маркази акциядорлик жамиятларининг раҳбар ходим ва мутахассисларини тайёрлаш ва малакасини оширишда муҳим роль ўйнамоқда. Ўтган йили юртимиз акциядорлик жамиятлари, банклар ва йирик корхоналарнинг саксондан ортиқ раҳбар ходими корпоратив бошқарув соҳасида Германия корхоналарида тажриба орттирди.

 

ИШОНЧЛИ ПАРВОЗ – ТАРАҚҚИЁТ ОМИЛИ

Президентимиз раҳнамолигида мустақиллигимизнинг дастлабки йилларидан авиация соҳасига алоҳида эътибор қаратилиб, йўловчи ва юк ташиш тизимини такомиллаштириш, хизмат кўрсатишни замон талаблари даражасида йўлга қўйиш бўйича кенг кўламли ишлар амалга оширилди. Замонавий ҳаво лайнерлари билан таъминланган “Ўзбекистон ҳаво йўллари” миллий авиакомпанияси тизимидаги улкан ўзгариш ва янгиликларни халқаро талаб ва андозаларга тўлиқ жавоб берадиган Нукус халқаро аэропорти мисолида ҳам кўриш мумкин. Ҳар қандай об-ҳаво шароитида самолётларнинг бемалол учиб-қўнишини таъминлаш мақсадида Нукус халқаро аэропортида 2010-2011 йилларда Финляндиянинг “Вайсала” компанияси метеоускуналари ўрнатилгач, имкониятлар янада кенгайди. Бугунги кунда аэропорт Боинг-767, Боинг-757, А-320, Ил-114 каби йирик ва замонавий ҳаво лайнерларини ҳам узлуксиз қабул қилмоқда.

 

ПОЙАБЗАЛ МАҲСУЛОТЛАРИ МОСКВАДА НАМОЙИШ ҚИЛИНДИ

“Ўзбекчармпойабзали” уюшмаси ўзбекистонлик пойабзал ва чарм маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи корхоналарнинг сара маҳсулотларини Москвада бўлиб ўтадиган МОСШУЗ-2016 кўргазмасида намойиш қилади. Кўргазма 19-22 январь кунлари Россиянинг энг замонавий кўргазма майдончаси ҳисобланувчи “Крокус Экспо” халқаро кўрагзма марказида бўлиб ўтди. Айни пайтда “Ўзбекчармпойабзали” уюшмаси ушбу соҳада фаолият юритувчи 252 та корхонани бирлаштиради. Уюшманинг асосий вазифаси тери хом ашёсини тайёрлаш ва қайта ишлаш, рақобатбардош чарм маҳсулотлари ва пойабзал ишлаб чиқариш фаолиятини мувофиқлаштириш ҳамда ягона техник ва инвестицион сиёсатни юритиш, хорижий инвестицияларни кенг жалб қилиш, илғор технологияларни жорий қилиш, соҳа корхоналарини модернизация қилиш ва техник қайта жиҳозлашдан иборат. Ўзбекистонда 2005-2015 йиллар давомида чарм, пойабзал ва чарм атторлик маҳсулотларини ишлаб чиқаришни модернизациялаш ва кенгайтиришга қаратилган инвестицион дастур амалга оширилди. Натижада 10 йил ичида Ўзбекистон чарм-пойабзал корхоналарининг экспорти ҳажми 12 мартага ошди. Бугунги кунда Ўзбекистонда ушбу соҳада 300 дан кўпроқ корхона фаолият юритади. Улардан 73 таси тери хом ашёсини тайёрлаш, 45 таси терини қайта ишлаш, 130 таси пойабзал ишлаб чиқариш, 50 таси чарм атторлик ва 5 таси сунъий чарм ишлаб чиқариш билан шуғулланади. Айни пайтда ушбу соҳада 26 мингдан кўпроқ малакали ходимлар фаолият юритади. МОСШУЗ кўргазмаси Шарқий Европадаги энг йирик пойабзал кўргазмаси ҳисобланиб, бир йилда 4 марта ўтказилади. Биринчи марта 1997 йилда ўтказилган. Ушбу кўргазмада 27 давлатдан, жумладан Италия, Германия, Туркия, Польша, Франция, Буюк Британия, Испания, Португалия, Финляндия, Австрия, Бразилия, Вьетнам, Хитой, Словения ва МДҲ давлатларидан пойабзал, сумка ва аксессуарлар ишлаб чиқарувчи 500 дан кўпроқ етакчи компания мунтазам равишда иштирок этиб келади.

 

ҲАМКОРЛИК ЙЎЛИДА

Ўзбекистон ва Бангладеш 1999 йилдан 2004 йилгача амал қилган икки давлат ўртасида тўғридан-тўғри авиаалоқани тиклаш бўйича музокараларни бошлади. Бу ҳақда Бангладешнинг Ўзбекистондаги элчиси Маъсуд Маннон маълум қилди. Унинг айтишича, жорий йилда давлатлар икки томонлама алоқаларни жиддий жадаллаштирмоқчи ва савдо-иқтисодий ҳамкорликни кучайтирмоқчи. Бу борада авиаалоқани тиклаш бўйича музокараларнинг муваффақиятли якунланиши олға интилишга яхши асос бўлади.

“Мен бу масала яқин орада ҳал бўлишига умид қиламан. Бизнинг давлатлар ўртасида парвозларни тиклаш бўйича дастлабки келишув бор ва бу ижобий ҳолатдир”, деб айтди Маннон. Икки давлат ўртасидаги олий даражадаги алоқалар хусусида гапириладиган бўлса, жорий йилда Ўзбекистонга Бангладеш савдо вазири ташриф буюрмоқчи. Шунингдек, давлатлар ўртасида ташқи ишлар вазирликлари даражасида маслаҳатлашувларни ташкиллаштириш режалаштирилган. Бу тадбирлар дастлабки маълумотларга кўра йилнинг биринчи ярмида бўлиб ўтади, иккинчи ярмида эса Тошкентга Бангладеш ташқи ишлар вазири Ислом ҳамкорлиги ташкилотига аъзо давлатлар вазирлари учрашувида иштирок этиш учун келади. Элчининг фикрича, яқин йилларда инвестицион соҳадаги ҳамкорликда муваффақиятга эришиш кутилмоқда. Давлатлар Ўзбекистонда яқинда ўз фаолиятини бошлайдиган 10 та фармацевтик корхона ташкил этиш ҳақида келишиб олдилар. Бангладеш ўзбек пахтасининг энг йирик харидори ҳисобланади, 2015 йилда унинг улушига жами ўзбек пахтасининг 29 фоизи тўғри келган. Бангладеш элчихонаси Ўзбекистонга чой, фармацевтик маҳсулотлар ва жут экспорт қилишни кенгайтириш бўйича барча кучларни сафарбар қилмоқда. Икки давлат ўртасидаги ҳамкорликнинг энг тез ривожланаётган тармоғи сайёҳлик ҳисобланиб, бугунги кунда давлатлар ўртасида бу соҳадаги муносабатларни мустаҳкамловчи махсус ҳужжат йўқ, бироқ Бангладеш бу борада иш олиб бормоқда. Икки давлат ўртасидаги сайёҳликни ривожлантиришга тўсқинлиқ қилувчи энг катта муаммо тўғридан-тўғри авиаалоқанинг йўқлиги бўлмоқда. Бангладешликлар Ўзбекистонга саёҳат қилишга, айниқса диний сайёҳлик доирасида ташриф буюришга катта қизиқиш билдирмоқдалар. “Кўпчилик бангладешликлар мусулмон дунёсида донғи кетган ёдгорликлар – Имом ал-Бухорий, ат-Термизий, Нақшбандий мажмуаларига ташриф буюришни истайдилар”, деб айтмоқда Маннон. Унинг таъкидлашича, Ўзбекистон ва Бангладеш бир неча соҳалар – маданият, бизнес ва сайёҳликда катта кўламда алмашинув ташкил этиш имкониятга эга.

 

ЯНГИ ЙИЛДА МОБИЛ АЛОҚА ҚАНДАЙ БЎЛАДИ?

2016 йилнинг 1 январидан Ўзбекистондаги барча мобил алоқа операторлари даромад солиғининг “сузувчи” ставкаларига кўчди. Яъни улар эндиликда фаолиятининг рентабеллигидан келиб чиққан ҳолда солиқ тўлашади. Sputnik агентлиги янги йилда Ўзбекистонда мазкур соҳа қандай аҳволда бўлишини ўрганиб чиқди. Бир томондан, глобал ўзгаришлар туфайли мобил хизматлар нархи ошиши кутилмоқда, лекин компаниялар регуляторнинг босими остида нархларни бирданига кўтаришга журъат қилмайди. Шундай бўлса-да, таъкидланишича, нархлар ошишидан қочиб бўлмайди. Кучли рақобат шароитида ички бозорда яқиндан фаолиятини бошлаган UMS ва Uzmobile компаниялари ҳаливери нархларни тушириб, бозорнинг етакчилари бўлмиш Beeline ва Ucell билан беллаша олмайди, негаки тушумнинг катта қисми ҳозирча банклардан олинган кредитларни ёпишга кетмоқда. Бозорнинг асосий ўйинчилари бўлмиш Beeline ва Ucell ўтган йил давомида қўшимча базавий станциялар ўрнатиб, уларнинг узлуксиз ишлашини таъминлаш учун муқобил энергия манбаларини яратди. Бу узоқ ҳудудларда алоқа сифатини таъминлашга кўмак беради. Шу билан бирга, янги солиқ ставкаларига кўра, агарда фаолият рентабеллиги 20 фоизни ташкил қилса, у ҳолда компания солиқни эски ставка бўйича 7.5 фоиз миқдорида тўлашда давом этади. Агарда рентабеллик даражаси 20 фоиздан ортса, у ҳолда ундан юқори даромаднинг 50 фоизи солиқ сифатида олиб қўйилади. Шу тариқа, компаниялар учун кўп даромад олиш амалда зарар кўришга тенг бўлиб қолди.

 

ЯНГИ КОРХОНАЛАР

Ўзбекистон Давлат статистика қўмитаси 20 январда эълон қилган маълумотларга кўра, Ўзбекистонда 2015 йилда Россия инвестициялари иштирокида 91 та корхона ташкил этилди, бу ўтган йил якунларига кўра иккинчи кўрсаткич бўлди. 2014 йилда бу рўйхатга 69 та корхона киритилганди. Статистика қўмитаси маълумотларига кўра, Ўзбекистонда 2015 йилда хорижий капитал иштирокидаги 494 та корхона рўйхатдан ўтказилди. 2014 йилда бундай корхона 433 тани ташкил қилганди. Бу борада Хитой инвестициялари иштирокида тузилган корхоналар етакчилик қилмоқда, бундай корхоналар 103 тани ташкил қилган. Шунингдек, етакчи учталикка Жанубий кореялик ҳамкорлар иштирокида тузилган корхоналар кирган, уларнинг сони 53 тани ташкил қилди. Россия бизнеси 2015 йилда Ўзбекистон саноатида 24 та, савдода 14 та, қурилишда 11 та, транспорт ва алоқада 10 та ва ишлаб чиқариш соҳасида 32 та янги корхона яратди.

2016 йил 1 январь ҳолатига кўра, Ўзбекистонда хорижий капитал иштирокида тузилган 4,8 мингдан кўпроқ корхона фаолият юритмоқда, улардан 900 га яқини Россия капитали иштирокида яратилган. Россия Ўзбекистоннинг энг йирик инвестицион ҳамкори бўлиб қолмоқда, Россия компанияларининг Ўзбекистон иқтисодиётига инвестициялари охирги йилларда 6 млрд доллардан ошиб кетди.

Россия элчихонаси маълумотларига кўра, 2015 йилнинг 9 ойи давомида Россия ва Ўзбекистон ўртасидаги савдо айланмаси 29,2 фоизга, яъни 2,14 млрд долларгача камайиб кетган. Жаҳон бозорларидаги ноқулай шароитларга қарамасдан, Россия улушига Ўзбекистоннинг ташқи савдо айланмасининг деярли 25 фоизи тўғри келади.

 

ҲАВО ЙЎЛЛАРИ КЕЛИШУВ ИМЗОЛАНДИ

“Ўзбекистон ҳаво йўллари” миллий авиакомпанияси “Уральские авиалинии” билан Наманган-Екатеринбург-Наманган ҳаво линиясини биргаликда эксплуатация қилиш борасида келишувга эришди. Код-шеринг борасидаги келишув доирасида 31 декабрдан эътиборан Ўзбекистон миллий авиаташувчиси Наманган-Екатеринбург-Наманган йўналиши бўйича “Уральские авиалинии” рейслари учун чипталар сотишни йўлга қўйган. Парвозлар ҳафтасига бир марта пайшанба кунлари Airbus 320 лайнерларида амалга оширилади.

 

КУЧЛИЛАР САРАЛАНМОҚДА

Пойтахтимизда “Универсиада – 2016” спорт мусобақаларининг саралаш баҳслари ўтказилмоқда. Унда олий таълим муассасаларида таҳсил олаётган талабалар куч ва маҳоратини намойиш этмоқда. Жорий йилда Фарғона вилоятида ўтказиладиган “Универсиада – 2016” спорт мусобақалари дастурига киритилган 15 спорт тури – эркин, юнон-рум кураши, таэквондо (WTF), бокс, дзюдо, енгил атлетика, теннис, стол тенниси, сузиш, оғир атлетика, баскетбол, волейбол, футбол, шахмат, қўл тўпи бўйича саралаш мусобақалари давом этмоқда.

 

ҲАРБИЙ ҲАРАКАТЛАРДА ИШТИРОК ЭТМАГАН МАЪҚУЛ…

18 январь куни Ўзбекистоннинг Украинадаги элчихонаси тарқатган хабарномада ушбу мамлакатга келиб, ҳарбий ҳаракатларда иштирок этиш ниятида бўлган фуқароларни мазкур хатти-ҳаракат келтириб чиқарадиган оқибатлардан бохабар қилди. “Украина шарқида тўхтамаётган ҳарбий ҳаракатлар, шунингдек, Украинанинг чет эл фуқаролари ҳамда фуқаролиги йўқ шахслар томонидан Украина қуролли кучларида ҳарбий хизмат ўташига расман рухсат бериши фонида Ўзбекистон Республикасининг Украинадаги элчихонаси ушбу мамлакатга ҳарбий ҳаракатларда иштирок этиш мақсадида келмоқчи бўлган фуқароларни тилга олинган жиноятларни амалга оширмасликка чақириб, бунинг учун жиноий жавобгарлик белгиланганини эслатиб ўтади”,- дейилади хабарномада.

Эслатилишича, Ўзбекистон ЖКнинг 154-моддасига кўра, ёлланма ҳарбийлик бошқа давлатлар ҳудудидаги ҳарбий ҳаракатларда ноқонуний иштирок этганлик учун ҳаттоки ёлланмалик белгилари бўлмаган тақдирда ҳам жавобгарлик юклайди. Бундай жиноятни содир этган шахслар 10 йил муддатга озодликдан маҳрум қилиниши мумкин.

“Ўзбекистон Республикасининг Украинадаги элчихонаси ҳар қандай бу тахлит сигналлар ҳуқуқ-тартибот ҳамда Ўзбекистоннинг бошқа махсус давлат органлари томонидан синчиклаб текширилишидан, юқорида модда бўйича жиноят содир этгани ёки этиш ниятида эканлиги ҳақида холис ахборот бўлган ҳар қандай фуқаро таъқибга олинишидан огоҳлантиради”,- деб таъкидланади ҳужжат матнида.

Шу билан боғлиқ равишда ўзбекистонликларга “эҳтиёткорлик” кўрсатиб, ҳарбий гуруҳларда иштирок этишдан бош тортиш тавсия қилинди.

Шу масала билан боғлиқ равишда мураккаб вазиятга тушиб қолган Ўзбекистон фуқаролари Киевдаги элчихонага қуйидаги рақамлар орқали мурожаат қилса бўлади: (+380) 44 501-50-00 ва (+380) 44 501 41 83.

 

II. ЖАҲОН МИҚЁСИДАГИ ИҚТИСОДИЙ, ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ВОҚЕАЛАРГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР

 ЎЗБЕКИСТОН САЙЁҲЛИК САЛОҲИЯТИ ИСПАНИЯДА НАМОЙИШ ЭТИЛМОҚДА

Мамлакатимиз туризм салоҳияти Испания пойтахти Мадрид шаҳрида очилган “FITUR – 2016” халқаро сайёҳлик кўргазмасида намойиш этилмоқда. Сайёҳлик оламининг энг йирик ва нуфузли халқаро анжуманларидан бири бўлган мазкур кўргазмада қарийб 170 мамлакатдан ўн мингга яқин сайёҳлик компания ва агентликлари, юзлаб соҳа мутахассислари ва экспертлар иштирок этмоқда. Ҳар йили ушбу кўргазма билан танишиш учун 120 мингдан зиёд одам ташриф буюради. Ўзбекистон мазкур халқаро сайёҳлик ярмаркасида бир неча йилдан буён фаол қатнашиб келмоқда. 2015 йилги ярмаркада мамлакатимиз миллий стенди “Энг яхши стенд” мақомига сазовор бўлган эди. Бу сафар ҳам она Ватанимизнинг фусункор табиати, бетакрор тарихий обидалари акс эттирилган, ёрқин ва ранг-баранг миллий матоларимиз билан безатилган Ўзбекистон миллий стенди ўзига хослиги билан кўргазма иштирокчиларида катта қизиқиш уйғотмоқда. Мутахассислар стенднинг юксак дид билан тайёрланганини алоҳида таъкидламоқда. “FITUR – 2016” халқаро сайёҳлик кўргазмасида “Ўзбектуризм” миллий компанияси, “Ўзбекистон ҳаво йўллари” миллий авиакомпанияси, “Ўзбекистон темир йўллари” акциядорлик жамияти ҳамда мамлакатимизнинг «Orient Voyages», «Elmundo Tour», «Ulysse Tour», «C.A.T.I.A», «Olimpic Tour Service», «Central Аsia Travel» каби қатор сайёҳлик фирма ва компаниялари вакиллари ўз хизматлари билан иштирок этаётир. Кўргазмада Тошкент, Самарқанд, Бухоро, Шаҳрисабз ва Хива каби қадимий ва навқирон шаҳарларимиздаги тарихий ёдгорликлар, сайёҳлар учун яратилган имкониятлар ҳақида маълумот берилмоқда. Ранг-баранг альбомлар, буклет ва брошюралар анжуман иштирокчилари эътиборига ҳавола этилмоқда. Кўргазма меҳмонлари, айниқса, ўзбек миллий таомлари ва лаззатли ширинликлари хуш таъмини юксак баҳоламоқда. “FITUR – 2016” халқаро сайёҳлик кўргазмаси мамлакатимиз сайёҳлик салоҳиятини жаҳонда янада кенг тарғиб этиш, бу йўналишда халқаро ҳамкорликни ривожлантириш, жаҳон сайёҳлик бозоридаги янгиликлар ва ўзгаришлар билан танишиш, юртимизга келаётган хорижий сайёҳлар оқимини янада кўпайтиришга хизмат қилади.

 

ҚИРҒИЗИСТОН РОССИЯ БИЛАН ГЭСЛАР ҚУРИЛИШИ БЎЙИЧА ШАРТНОМАЛАРНИ БЕКОР ҚИЛДИ

Қирғизистон президенти Алмазбек Атамбаев Россия билан Қамбарота-1 ГЭСи ва Юқори Норин ГЭС каскади қурилиши бўйича шартномаларни денонсация қилиш тўғрисидаги қонунни имзолади. Бу ҳақда президент маъмуриятининг ахборот сиёсати бўлими маълумот берди. Ҳар икки шартнома 2012 йил 20 сентябрь куни Бишкекда имзоланган эди. Денонсация қилиш тўғрисидаги қонун Жўқорғи Кенгаш томонидан 2016 йил 20 январь куни қабул қилинди.

 

КЕРРИ: РОССИЯГА ҚАРШИ САНКЦИЯЛАР БЕКОР ҚИЛИНИШИ МУМКИН

АҚШ давлат котиби Жон Керрининг таъкидлашича, Минск келишувлари бажарилган тақдирда Россияга қарши санкциялар бекор қилиниши мумкин. Бу ҳақда у Давосда ўтаётган халқаро иқтисодий форумдаги чиқишида айтиб ўтди. “Етарлича ҳаракат қилинса, муаммони икки томондан ҳам ҳалол ва қонуний ечимга ҳаракат бўлса, яқин бир неча ой мобайнида Минск келишувлари бажарилиши мумкин ва мана шунда Россияга қарши санкциялар ҳам бекор қилинади”,- деди у.

 

ПУТИН ИНТЕРНЕТ ОРҚАЛИ НОЛИЙДИГАНЛАРГА БЕРИЯНИ ЭСЛАТИБ ҚЎЙДИ

Россия президенти Владимир Путиннинг фикрича, интернетдаги давлат ташкилотлари устидан шикоятлар аноним бўлмай, бирор шахс номидан жойлаштирилиши лозим. Унинг сўзларини Интерфакс келтирмоқда. “Интернетда яшириниб олиб ҳақорат қилиш, мазах қилиш, шу билан бирга, ўта сўл позицияни баён қилиш осон,– деб таъкилади Кремль раҳбари.– Бу ишни ким қилгани эса номаълум қолади. Агар одамнинг позицияси бўлса, эътирозлари бўлса, айтсин, исмини ҳам айтсин. Акс ҳолда бу шикоят ва ариза эмас, бу махфиядир. Махфиялар билан эса фақат бир текширувчи – Лаврентий Павлович Берия яхши ишларди”.

 

МУНОСАБАТЛАР МУРАККАБ БЎЛСАДА, ЎЗАРО ҲУРМАТ АСОСИГА ҚУРИЛГАН

АҚШнинг собиқ бош котиби ва мамлакат президентлиги учун номзод саналган Ҳиллари Клинтон Россия президенти Владимир Путин билан муносабатлари мураккаб бўлсада, бир-бирига ҳурмат билан қарашларини таъкидлаб ўтди. «У билан муносабатимиз… Бу жуда қизиқарли… Ўйлашимча, бу ҳурмат. Иш бўйича бир-биримизни тушунишимиз қийин кечган. Мен уни ишга доир муносабатларда доим ўз фикрини ҳимоя қилиши зарур деб ҳисоблашини биламан», — дея тан олган Демократлар партиясидан АҚШ президентлиги учун номзодини кўрсатган Клинтон. У АҚШнинг Европа мамлакатлари билан ҳамжиҳатликда иш кўриши кераклигини таъкидлаган. У Европа Иттифоқининг Қрим ва Донбассдаги воқеалар сабаб Россияга қўллаган санкцияларидан мамнун бўлганини таъкидлаган. «Биз биргаликда ҳаракат қилишимиз ва Путиннинг яна бир марта Европа ва яқин Шарқ ҳудудларига агрессив муносабатда бўлишига йўл қўймаслигимиз зарур»,— дея қўшимча қилган Клинтон. Маълумот учун, Клинтон Бош котиб лавозимида 2009 йилдан 2013 йилга қадар фаолият олиб борган.

 

БМТ: ИШИД ТЎДАСИ 3500 НАФАРГАЧА КИШИНИ ҚУЛЛИКДА САҚЛАМОҚДА

Афтидан ИШИД террористик гуруҳи 3500 нафаргача кишини қулликда сақлаб келмоқда, уларнинг асосий қисми аёллар ва болалардир. Ушбу сўзлар БМТнинг инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссар бошқармаси ва БМТнинг Ироққа ёрдам кўрсатиш миссияси ҳамкорлигида эълон қилган ҳисоботдан ўрин олди. “ИШИД аёллар ва болалар устидан жинсий тажовузларни амалга оширмоқда, – дейилади ҳисоботда. – Айни пайтда жинсий қуллик остида сақланаётганлар сони 3500 кишига яқинни ташкил этади”. Ҳужжатда қайд этилишича, қулликда сақланаётган аёллар ва болаларнинг асосий қисми биринчи навбатда езидлар жамиятига мансуб. Шунингдек, мамлакатдаги камчилик ҳисобланган бошқа дин ва элатлар вакиллари ҳам қулликда сақланмоқда. Ҳисоботда келтирилишича, ИШИД тизимли равишда ва кенг миқёсда зўравонлик актлари ҳамда инсон ҳуқуқлари ва халқаро гуманитар ҳуқуқларни бузиб келмоқда. “Бундай ҳаракатлар айрим ҳолларда ўзида ҳарбий жиноятлар, инсониятга қарши жиноятлар ва эҳтимол, геноцидни ҳам ўз ичига олади”, — дея қайд этиб ўтишди мутахассислар. Бундан ташқари, кузатувлар жараёнида ИШИД кўплаб тинч аҳоли вакилларини ўлдиришган ёки ўғирлаб кетган. Бу ишларнинг асосий қисми мақсадли равишда амалга оширилмоқда.

 

III. МИРЗО УЛУҒБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИДА

 ТАЛАБА ҚИЗЛАР ЗИЙНАТИ

Қизлар тарбиясида миллий қадриятлар ғоят муҳим ўрин тутади

Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети Маданият саройи катта залида “Диний ва миллий қадриятлар: уларнинг ўзаро мутаносиблиги” мавзуида ўтказилган маънавий-марифий тадбирда бу борада атрофлича сўз юритилди.

– Мамлакатимизда 2016 йил – Соғлом она ва бола йили, деб эълон қилинди. Азиз оналарга, опа-сингиллару қизларимизга эҳтиром ва эъзоз кўрсатиш муқаддас бурчимиздир,– деди ЎзМУ Маънавий-маърифий ишлар бўйича проректори Давлатбой Жумабоев.– Бизнинг барча эзгу ниятларимиз, саъй-ҳаракатларимиз ана шундай олижаноб мақсадларга қаратилгандир. Давлатимиз раҳбари алоҳида таъкидлаганидек, юртимизда қиз болаларнинг – бўлғуси оналарнинг ҳам жисмоний, ҳам маънавий соғлом бўлиб вояга етиши, уларнинг ўрта мактабдан сўнг лицей ва коллежларда албатта таълим олишини таъминлаш, замонавий билим ва касб-ҳунарларни эгаллаши бугунги кунда давлат сиёсати даражасига кўтарилган.

– Қиз бола, аввало, касб эгалласин, ўз фикрига эга бўлсин, ҳаётни англасин,– деди ЎзМУ Хотин-қизлар қўмитаси раиси Лаълихон Муҳамаджонова.– Ҳаётда шу тажрибага эга бўлдикки, ўқиган, пухта таълим-тарбия олган қизлар ҳаётда ўзининг муносиб ўрнини топади, жамиятимизнинг фаол аъзосига айланади, эртага у қурадиган оила ҳам мустаҳкам бўлади.

Тошкент шаҳар бош имом хатибининг хотин-қизлар масалалари бўйича ёрдамчиси Каромат Тиллаева камолаг етаётган қизлар тарбиясида диний ва миллий қадриятлар қанчалик муҳим ўрин тутишини атрофлича сўз юритди.

Қизиқарли ва сермазмун ўтган учрашувда талаба қизлар ўзларини қизиқтирган саволларига асосли жавоблар олдилар.

 

Материаллар ЎзМУ Ахборот хизмати томонидан тайёрланди.

Унда республика ОАВ хабарларидан фойдаланилди.

 

Факультет деканининг Маънавият ва маърифат ишлари бўйича ўринбосари диққатига!

 

“Ахборот соатлари” маълумотлари юзасидан савол пайдо бўлса ЎзМУ Ахборот хизмати раҳбари Тўлқин Эшбековга мурожаат қилишингиз мумкин.

Телефон: +99890 9120963.

Электрон почта: tueshbek@mail.ru

Манба: nuu.uz

You may also like...

37 Responses

  1. Яратгандан ИШИД учун ўз бошини ўзи ейишини, ёвуз ниятлари учун қирғинга учрашини сўрайман!!! Одам қиёфасидаги маҳлуқ улар!

  2. Eshmurodov Sanjar:

    Germaniya va O’zbekiston aloqalari Bundanda mustahkam bo’lsin

  3. АҚШда доллар

    мамлакатнинг расмий шиори “In God We Trust” (“Тангрига ишонамиз”) иборасини олиб ташлаш таклифи

    Тегишли арз Огайо штатидаги атеистлар гуруҳи томонидан Акрон шаҳри федерал округ судига берилди

  4. Zokir SHOYIMOV:

    “Ўзбекчармпойабзали” уюшмаси ўзбекистонлик пойабзал ва чарм маҳсулотлари ишлаб чиқарувчи корхоналарнинг сара маҳсулотларини Москвада бўлиб ўтадиган МОСШУЗ-2016 кўргазмасида намойиш қилади» bu xabar bugungi kun O’zbekistonda tadbirkorlik sohasining yanada rivoj topib borayotganligining isboti. 187 davlat orasida yurtimiz qulay biznes olib borish borasida 87 o’rinni egallagani ham bejiz emas

  5. Do'stmurodova Gulbadanbegim:

    Ustoz, «jut eksporti» deganda junni nazarda tutganmisiz? To’g’risi, tushunmadim!

  6. Zamon shiddati kundan-kunga jadallashib borayotganga o’xshaydi. Bugungi kunni ikki yil avvalgi hayot bilan solishtirib bo’lmay qoldi. Yangi texnologiyalar, texnika rivoji, ko’z ko’rib, quloq eshitmagan mo’jizalarning dunyo yuzini ko’rishi — insoniyat nechog’lik taraqqiy etib borayotganidan nishona. «Sen bu yerda o’ylayotganingni, kimdir boshqa joyda tajriba qilyapti». Bu ayni haqiqat!

  7. Ha, to’g’ri aytasizlar tengdoshlarim! Ogohlik har qachongidan ko’ra, bugungi kunimizning asosiy talabi bo’lib qolmoqda! Shuning uchun har birimiz ogohlikni qo’ldan bermaylik!

  8. O'tkir Jalolxonov:

    ПОЙАБЗАЛ МАҲСУЛОТЛАРИ МОСКВАДА НАМОЙИШ ҚИЛИНДИ
    Piterdagi butique (butik)larda ham O’zbekistondan borgan kiyimlar eng «krutoy» narxlarda sotilmoqda. Bu ketishda ruslarni o’zimiz kiyintiramiz))

  9. Muyassar Ibragimova:

    ҲАВО ЙЎЛЛАРИ КЕЛИШУВ ИМЗОЛАНДИ. Бу ерда КЕЛИШУВИ ИМЗОЛАНДИ ёки ИМЗОЛАДИ бўлиши керак эмасми устоз?

  10. Maftuna Aslanova:

    O’zbekiston havo yo’llari va uni axborot xizmati bo’limi qanday ishlaydi shu haqdagi ma’lumotlarni ham uchildiz.uz saytida batafsil o’qishni xohlardim.

  11. Mamlakatimizda va jahonda, qolaversa, universitetimizda sodir bo’lgan eng dolzarb, ahamiyatga molik voqea hpdisalarni shu sayt orqali doimo kuzatib boraman. Buning uchun ustozga rahmat.

  12. Dilfuza Tillayeva:

    «ТАЛАБА ҚИЗЛАР ЗИЙНАТИ» Universitetimizda ushbu tadbirni o’tkazilishi qizlarga bo’lgan yuksak e’tibordan dalolatdir.Qizlarning jamiyatda o’z o’rniga ega bo’lishi yurt rivojlanishi uchun poydevordir.Oldinlari kishilarning oliy ta’limda o’qigan qizlar haqida fikrlari salbiy edi,endilikda esa jamiyatimizda oliy ma’lumotli qizlar haqidagi fikrlari jobiyga aylanib, har sohada ularga bo’lgan talab ortib bormoqda.

  13. Dunyoning turli nuqtalarida sodir etilayotgan xunrezliklar har birimizni ogohlikka chaqirsa, yurtimizdagi taraqqiyot va rivojlanish, tinchlik va osoyishtalik shukrona qilishga undaydi.

  14. O'rol Hamidullayev:

    Haqiqatdan ham bizning yurtimizga ko’z tegmasin. Oldin fikr-u xayolim dunyo ko’rish, chet davlatlarda o’qish edi.Endilikda yuz berayotgan hodisalarni ko’rib, eng tinch yurt-O’zbekiston ekanini anglab yetdim.

  15. Oltinoy Madaminova:

    Tinchgina o’zimning yurtimdan qo’ymasin

  16. Germaniyaliklar bilan uchrashuv ajoyib tarzda o’tdi. Juda ko’p foydali fikr-mulohazalar aytildi. Konferensiyada shaxsan o’zim qatnashib, kerakli saboqlar oldim

  17. Axborot soatidagi ma’lumotlar ketma-ketligi uni o’qishga majbur qiladi…..

  18. Sevinch Norqobilova:

    Tan olish kerak istagan mamlakatimizni bu ketishda ortda qoldiramiz. Dunyo bilan tenglashayotganimiz shundoq ko’rinib turibdi. Nima ham derdik, ko’z tegmasin…!!!

  19. Fayyoz Achilov:

    Eng so’nggi va eng kerakli ma’lumotlar ketma-ket shu saytda e’lon qilinayotgani bizning yutug’imiz. Bundan-da yaxshi kunlarga yetib yuraylik!

  20. O’zbekiston va Germaniya hamkorlik aloqalarining kengayayotganligi tahsinga sazovordir. Bu mamlakatimiz iqtisodiy istiqbolining yangi qirralari ochilayotganidan dalolat beradi.

  21. Saodat Abulqosimova:

    ‘O’zbekiston sayyohlik salohiyati Ispaniyada Namoyish etilmoqda’ — Ta’kidlash joizki, EURONEWS telekanalida Xiva, Buxoro, Samarqand viloyatlari haqida reportajlar berilmoqda. Hatto bu reportajlarni EURONEWS veb-saytida va youtube da ko’rish mumkin.

  22. Rajabova Shahnoza:

    Haqiqatdan ham, mamalakatimizda xotin-qizlarga bo`lgan e’tibor har qachongidan ham kuchli. Ularning jamiyatda o`z o`rniga ega bo`lishlariga, salohiyatlarini to`liq namoyon etishlariga barcha imkoniyatlar yaratilgan.

  23. Nigora Eshqulova:

    Bizning yurt qadimdan Sharq xalqalarining ilm markazi, ma’rifat beshigi bo`lib kelgan. Bu yurtning qadamjolarini ko`rishiga bugun barcha oshufta bo`lmoqda. Shul sabab ham Samarqand shahri albatta borib ko`rilishi kerak bo`lgan joylar 50 taligiga kirdi. Bu biz erishayotgan g`alaba, biz egallayotgan marralarning hali bundan-da yuksalishidan dalolatdr!

  24. ЎЗБЕКИСТОН САЙЁҲЛИК САЛОҲИЯТИ ИСПАНИЯДА НАМОЙИШ ЭТИЛМОҚДА

    Ҳақиқатда, бизда сайёҳлик салоҳияти юксак даражада ташкил этилмоқда. Биринчидан, бу чет эл вальютасини кириб келишига сабаб бўлади. Иккинчидан, янги иш ўринларини яратилишига олиб келади. Учинчидан, инфратузилмаларнинг ривожланиши кўзга ташланади. Тўғриси, темирдан қурилган «Эйфел»га сафар уюштиргандан кўра, бир бора «Регистон»нинг кўриш ёки қулашига бир баҳя қолган «Пиза»ни ёнида суратга тушгандан кўра, «Лаби ҳовуз»нинг тароватидан баҳраманд бўлганга ҳеч нарса етмаса керак!

  25. «Euronews»da mamlakatimiz shaharlari haqida reportajlar berilishi, rivolangann davlatlar sirasida nomimiz yangrashiga oz qoldi degani emasmi!?

  26. Ахборотлар ичида берилган ЎзМУ маданият саройида ўтказилган қизлар йиғилишида шахсан иштирок этиб ўзим учун керакли хулосалар чиқардим. Устозимиз шу тадбирда ҳам фаол эканликларини кўрган эдим, домламизнинг тадбирдаги иштирокидан мақсад йиғилишда кўтарилган масалаларни бизга етказишни ният қилган эканлар.

  27. «Unveraitetda 2016″ sport musobaqalari o’tkazilishi juda quvonarli hol.
    Hozirgi kunda bolalar sportining 46 turi bor.

  28. Маъмур Пармонов:

    «Хорижники зўр» деган тушунчадан қутулиш вақти етди
    ёхуд «келинг келишайлик»чилар иллатлар урчишига улуш қўшаётгани ҳақида эса…..

  29. Mobil operatorlarimizni faqat yomonlashdan nariga o’tishni bilmaymiz internet tezligi past , aloqa muammosi ammo bir o’ylab ko’raylik yer yuzida 250 ga yaqin tan olingan va tan olinmagan mamlakatlar mavjud bo’lib ulardan bor yo’g’i 150 ga yaqin davlatdagina mobil operatorlari mavjud. bizning mamlakatimizdagi so’ngi yillarda olib borilayotgan ishlar samarasi juda keng bo’lib davlatimizning chekka chekka qishloq , tuman , shaxarlariga ham yuqori sifat ko’rsatish uchun yangi aloqa antelari qo’yilayotgani , borlarini yanada sifatli ishlashi uchun katta ishlar olib borilmoqda bular hammasi tez vaqt ichida bo’lib qoladigan ishlar emas yaqin yillar ichida yuqoridagi muommolar hal qlinadi faqat ishonch va sabr.

  30. Òzimga kerakli juda kòp yangiliklar oldim izlanishda tòhtash kerak emas

  31. Yurtimizda turizm borgan sari rivojlanayotgani ayni haqiqat. Chet davlatlardan kelayotgan sayohlar soni kun sayin ko’payotgani buni yaqqol dalilidir.

  32. Globallashuv jarayonida har bir insoni hozirgi axborotlarga (hammasiga ham emas) qarshi o’z imuniteti bo’lishi kerak . Biz o’z imunitetimizga ega bo»lsakgina siyosatni ya’ni jaxonda sodir bo’layotgan va olib borilayotgan boshqaruvlarni tushinamiz va to’g’ri qabul qila olamiz.

  33. Ma’lumotlar juda ham qiziqarli va takrorlanmas. »Talaba qizlar ziynati» maqolasida qizlarning tarbiyasidan tashqari ta’limi tog’risida ajoyib maslahatlar berilgan. Albatta bu mavzuga e’tibor qaratilgani barcha qizlarning yutug’i deb hisoblayman. Chunki qizlarimizning tarbiya bilan bir qatorda ta’lim olishlari yosh kelajak avlod uchun va oilalarning mustahkam bo’lishi uchun ham muhim omil bo’layotganini inkor eta olmaymiz albatta.

  34. Germaniya va O`zbekiston bugun turli sohalarda o`zaro hamkorlikni yo`yga qo`ygan. Ayniqsa ta`lim sifatini yanada yaxshilar borasida qilinayotgan amaliy ishlar tahsinga sazovor deb o`ylayman

  35. Pokiza Turdaliyeva:

    ИШОНЧЛИ ПАРВОЗ – ТАРАҚҚИЁТ ОМИЛИ. 12-aprel xalqaro aviatsiya kuni ekanligi yodimga tushdi. Barcha aviakompaniya xodimlarini ushbu kun bilan muborakbod etaman. Ilohim parvozlari doim bexatar bo’lsin.

  36. Yurtimizda kunda bir qancha yangi korxona va tashkilotlarning mustaqil ravishda o`z faoliyatini boshlayotganligi, bugunimiz ravshan, ertamiz barqaror bo`lishi uchun bir asos, albatta. Xususiy tadbirkorlikning rivoji ham ayni uzoqni ko`zlab reja qilinganligidan dalolat.

  37. Shahrisabz shahridagi o’zgarishlar ham turizmga e’tibor berilayotgandan darak beradi. butunlay boshqacha qiyofada aks etgan bu shahar O’zbekistonning bir bo’lagi hisoblanadi

Добавить комментарий для Nigora Eshqulova Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>