“АХБОРОТ СОАТЛАРИ” № 30-16

Ҳафтанинг муҳим ижтимоий-сиёсий воқеалари (28 март-2 апрель кунлари)

МИРЗО УЛУҒБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ

“АХБОРОТ СОАТЛАРИ” № 30-16

Ҳафтанинг муҳим ижтимоий-сиёсий воқеалари (28 март-2 апрель кунлари)

ТОШКЕНТ

ЎзМУ – 2016

 Факультет деканининг Маънавият ва маърифат ишлари бўйича ўринбосарлари ва мураббийлар диққатига! Талабаларга “Ахборот соатлари” материаллари билан nuuz.uz ва uchildiz.uz веб-сайтлари орқали ҳам танишиш тавсия этилиши мақсадга мувофиқдир.

 

I. ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДАГИ ИҚТИСОДИЙ, ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ВОҚЕАЛАРГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР

 

ИСЛОМ КАРИМОВ ОҚСАРОЙДА ШТАЙНМАЙЕРНИ ҚАБУЛ ҚИЛДИ

Ўзбекистон республикаси президенти Ислом Каримов 30 март куни Оқсаройда Германия федератив республикаси федерал ташқи ишлар вазири, Европада хавфсизлик ва ҳамкорлик ташкилотининг амалдаги раиси Франк-Вальтер Штайнмайерни қабул қилди.

Ислом Каримов меҳмонни самимий қутлаб, ушбу учрашув ўзаро ҳамкорлик бўйича фикр алмашиш учун яхши имконият бўлиб, Ўзбекистон билан Германия ўртасидаги кўп қиррали ва доимий алоқаларнинг узвий қисми эканини таъкидлади.

Ўзбекистон раҳбари Штайнмайернинг 2 кунлик сафар давомида Самарқандга бориш учун вақт ажратиши ва бу тарихий шаҳар билан яқиндан танишиши мумкинлигига умид билдирган. Ўзбекистонда Германияни Европадаги йирик интеллектуал, иқтисодий, техник ва технологик салоҳиятга эга, халқаро майдонда нуфузли, глобал ва минтақавий масалаларни ҳал қилишга салмоқли ҳисса қўшиб келаётган етакчи давлатлардан бири сифатида билади.

Ўзбекистон мустақиллиги йилларида мамлакатларимиз ўртасида сиёсий, иқтисодий, маданий-гуманитар ва бошқа соҳаларда барқарор ҳамкорлик йўлга қўйилди. Бугунги кунда 130 дан ортиқ ҳужжатдан иборат мустаҳкам ҳуқуқий база яратилган ва барча даражадаги муносабатлар учун ишончли механизм мавжуд.

Мамлакатимиз иқтисодиётига кейинги 15 йилда Германиянинг 784 миллион доллардан ортиқ тўғридан-тўғри инвестициялари ва кредитлари жалб этилган. Ўзбекистонда Германия Федератив Республикаси инвестицияси иштирокида 113 корхона, шундан 27 таси тўла Германия капитали асосида фаолият юритмоқда.

Бугунги кунда дунёга машҳур немис компаниялари Ўзбекистон бозорида мустаҳкам ўрин эгаллаб, мамлакатимиз иқтисодиётини ривожлантиришга салмоқли ҳисса қўшмоқда. “МАN” концерни билан ҳамкорликда Самарқанд вилоятида замонавий завод барпо этилган. Корхонада турли русумдаги юк автомобиллари ишлаб чиқарилмоқда. Ушбу автомобилларга хорижда ҳам талаб юқори. Германия саноатининг яна бир етакчиси – “CLAAS” концерни билан ташкил этилган қўшма корхонада замонавий қишлоқ хўжалиги техникаси ишлаб чиқарилмоқда. Ўтган йили ташкил этилган Ўзбекистон – Германия ишбилармонлар кенгашининг иккита мажлиси ўтгани савдо-иқтисодий соҳадаги ҳамкорликни ривожлантиришга икки томонда ҳам қизиқиш ортиб бораётганидан далолат беради. Ушбу мажлислар доирасида Германиядан 2,85 миллиард долларлик технологиялар ва имтиёзли кредитларни жалб этиш бўйича лойиҳаларни амалга ошириш ҳақидаги ҳужжатлар имзоланган.

Учрашувда Ўзбекистон – Германия ҳамкорлигига доир бошқа масалалар, жумладан, маданий-гуманитар алоқаларни изчил ривожлантириш, таълимга оид қўшма лойиҳаларни амалга ошириш истиқболлари, шунингдек, минтақавий ва халқаро аҳамиятга молик айрим масалалар ҳам муҳокама қилинди.

ГФР ташқи ишлар вазири самимий қабул учун Ўзбекистон Президентига миннатдорлик билдириб, Германия раҳбарияти ўзаро манфаатли ҳамкорликни янада кенгайтириш ва мустаҳкамлашга тайёр эканини таъкидлади.

 

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ МАЖЛИСИ СЕНАТИНИНГ БЕШИНЧИ ЯЛПИ МАЖЛИСИ ТЎҒРИСИДА АХБОРОТ

2016 йил 1 апрель куни Тошкент шаҳрида Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг бешинчи ялпи мажлиси ўз ишини давом эттирди.

Ялпи мажлиснинг иккинчи кунини сенаторлар Ўзбекистон Республикаси Марказий банкининг 2015 йилдаги фаолияти тўғрисидаги ҳисоботни кўриб чиқишдан бошладилар. Таъкидланганидек, Марказий банкнинг ўтган йилдаги фаолияти «Ўзбекистон Республикасининг Марказий банки тўғрисида»ги қонунга мувофиқ амалга оширилди ҳамда Вазирлар Маҳкамасининг 2015 йил 16 январда бўлиб ўтган мажлисида Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов томонидан белгилаб берилган вазифаларни ва Марказий банкнинг аввалги ҳисоботлари якунлари бўйича қабул қилинган Олий Мажлис Сенатининг тегишли қарорларини бажаришга қаратилди.

 

ЯДРО СИНОВЛАРИ ТЎХТАТИЛГАНИНИНГ 25 ЙИЛЛИГИ

Қозоғистон раҳбари ядросиз минтақани яратиш ҳақидаги келишувни имзолаган давлатлар – Ўзбекистон, Қирғизистон, Тожикистон ва Туркманистон раҳбарларини Семипалатинск ядровий полигонининг ёпилишига 25 йил тўлгани муносабати билан уюштирилган маросимга таклиф этди.

Марказий Осиёда ядросиз минтақа ташкил қилиш ғояси Ўзбекистон президенти Ислом Каримов ташаббуси билан йўлга қўйилган.

Нурсултон Назарбоев саммит иштирокчилари эътиборини айнан 25 йил аввал шу полигоннинг ёпилганидан сўнг Американинг Невада штати ва ХХР да синовларга чек қўйилганига қаратди. Ундан ташқари Қозоғистон Европа Иттифоқи ҳамда Евроосиё иқтисодий иттифоқи билан биргаликда конференция ўтказиш таклифи билан чиқди ҳамда собиқ Семипалатинск ядровий полигони ҳудудида ер ва сув дезактивациясида тизимли халқаро ёрдамнинг кенгайтирилиши масаласини қўйди. Президент Нурсултон Назарбоев Вашингтондаги Ядровий хавфсизлик бўйича ўтказилган биринчи сессиясида иштирок этди. Давлат раҳбари шунингдек бу оддий масала эмаслигини таъкидлади, бунга Ғарбда Евроосиё иқтисодий иттифоқи бирламчи қабул қилинмаслигинини сабаб қилиб кўрсатди. Шу билан бирга давлат раҳбари бугунги кунда террористларнинг оммавий қирғин қуролларидан бемалол фойдаланаётганликларини ва бу дунё мамлакатлари раҳбарларидан аниқ қарорлар қабул қилинишини талаб этишини таъкидлади.

 

ЎЗБЕКИСТОН ТЕКСТИЛ САНОАТИ БИЛАН ТАНИШУВ

АҚШ Меҳнат вазири ёрдамчиси ўринбосари Эрик Бил раҳбарлигидаги делегация, Ўзбекистонга сафари доирасида, 2016 йил 31 март куни Тошкент вилояти Чирчиқ шаҳрида жойлашган “Евротекс Глобал” текстил комбинатига ташриф буюрди. Меҳмонлар, корхонанинг фаолияти билан танишиб, меҳнат шароитлари ва кадрлар тизимида ҳужжатлар юритилиши билан қизиқдилар. АҚШ Меҳнат вазирлиги вакиллари, комбинатдаги иш тартиби ва ортиқча иш соатларининг мавжудлиги ҳамда меҳнат муҳофазасига доир масалаларга эътибор қаратганлар. Қайд этиш лозимки, бугунги кунда ушбу корхонада 2500 киши меҳнат қилади, аммо ишлаб чиқарилаётган маҳсулотга бўлган талаб юқорилиги ва ишлаб чиқариш ҳажмининг кенгайтирилиши сабабли, ишчилар сонини ошириш режалаштирилган. Корхонанинг малакали кадрларга бўлган талабини қондириш мақсадида, “Евротекс Глобал” билан Чирчиқ саноат ва хизмат кўрсатиш коллежи ўртасида, коллеж битирувчиларини иш билан таъминлаш тўғрисида шартнома тузилган. АҚШлик меҳмонлар, корхонада юқори малакали ходимлар фаолият юритаётганини эътироф этиб, компания замонавий юқоритехнологияли ускуналар билан жиҳозлангани, меҳнат муҳофазаси ва хавфсизлигига оид масалаларга юксак даражада риоя этилаётганини қайд этишган.

 

ЯЛПИ ИЧКИ МАҲСУЛОТ ЎСИШИ 2016 ЙИЛДА 6,9 ФОИЗНИ ТАШКИЛ ҚИЛДИ

Ташқи бозорлардаги ноқулай вазият туфайли Ўзбекистонда иқтисодиёт ўсиши 2016 йилда 6,9 фоизни ташкил қилади, дейилмоқда Осиё тараққиёт банкининг (ОТБ) «Осиё ривожланиш шарҳи 2016″ (Asian Development Outlook) деб номланувчи ҳисоботида. ОТБ 2015 йил сентябрда 2016 йилда Ўзбекистон ялпи ички маҳсулоти ўсиши 7 фоизни ташкил қилишини прогноз қилганди. Ўзбекистон ҳукумати бу кўрсаткични 7,8 фоиз даражасида прогноз қилди. ОТБ экспертлари прогнозларига кўра, Ўзбекистон иқтисодиёти 2017 йилда 7,3 фоизни ташкил қилади. 2015 йил сентябрда банк бу кўрсаткич 7,2 фоизни ташкил қилишини тахмин қилганди. Ўзбекистоннинг асосий савдо ҳамкорлари ҳисобланадиган давлатлардаги иқтисодий вазият ва баъзи экспорт маҳсулотларига нархларнинг пасайиши Ўзбекистон ЯИМ ўсишига таъсир кўрсатади.

«Осиё ривожланиш шарҳи» ва «Осиё ривожланишининг янгиланган шарҳи» – ОТБнинг асосий иқтисодий нашрлари бўлиб, улар ўзида Осиё ва Тинч океани минтақаси давлатлари иқтисодиётлари таҳлили ва улар учун прогнозларни акс эттиради.

 

ЗАРУР АДАБИЁТЛАР УЧУН 10 МИЛЛИАРД СЎМ АЖРАТИЛДИ

Халқ таълими вазирлиги томонидан ўқувчиларда китобхонликни қўллаб-қувватлаш мақсадида қатор тадбирлар амалга оширилмоқда. Жумладан, 1139 та ахборот-ресурс маркази мавжуд бўлиб, шундан, 211 таси, вилоят, туман (шаҳар) АРМлари, ҳисобланади. 8648 та умумтаълим мактаблари кутубхоналари фаолият кўрсатмоқда. АРМ ва умумтаълим мактаблари кутубхоналарининг китоб фондини 23 064 415 дона ташкил этмоқда. 2015 йилда республика бўйича 3,2 млрд сўм китоб сотиб олишга ажратилган. 2016 йил “Соғлом она ва бола йили” давлат дастури доирасида 10 млрд умумтаълим мактабларини лотин графикасидаги бадиий адабиётлар билан бойитиш учун ажратилди. 237 087 дона китобларнинг электрон нусхалари яратилиб, uzedu.uz, eduportal.uz, kitob.uz сайтларига жойлаштирилди.

 

АБДУЛАЗИЗ КОМИЛОВ ШТАЙНМАЙЕР БИЛАН УЧРАШДИ

30 март куни Ўзбекистон Ташқи ишлар вазири Абдулазиз Комилов икки кунлик расмий ташриф билан келган Германия Федератив Республикаси Федерал ташқи ишлар вазири, Европада хавфсизлик ва ҳамкорлик ташкилотининг (ЙХҲТ) амалдаги раиси Франк-Вальтер Штайнмайер билан учрашди. Ташқи сиёсий идоралар раҳбарлари икки томонлама ҳамкорликнинг турли жиҳатларини муҳокама қилишди ҳамда минтақавий ва халқаро сиёсатга оид айрим муаммолар юзасидан фикр алмашишди. Мулоқот давомида айни пайтда Германия раислигидаги ЙХҲТ кун тартибининг долзарб масалаларига, шунингдек Ўзбекистон ва Германиянинг ушбу ташкилот доирасидаги ўзаро ҳамкорлигининг ҳозирги ҳолати ва истиқболларига алоҳида эътибор қаратилди. Учрашувда Германия элчиси Наитҳарт Хёфер-Виссинг қатнашди.

 

ХИТОЙ ЭЛЧИСИ БИЛАН ҲАМКОРЛИК МАСАЛАЛАРИ МУҲОКАМА ЭТИЛДИ

2016 йилнинг 30 март куни Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлигида Хитой Халқ Республикасининг фавқулодда ва мухтор элчиси Сун Лижиэ билан учрашув бўлиб ўтди. Учрашувнинг асосий мавзуси Ўзбекистоннинг ШҲТда раислиги доирасидаги келгуси тадбирларда Ўзбекистон ва Хитойнинг ўзаро ҳамкорлик масалалари бўлди.

 

ЎЗБЕКИСТОН ВА ИСРОИЛ ЎРТАСИДА СИЁСИЙ МАСЛАҲАТЛАШУВ

2016 йилнинг 30 март, чоршанба куни Ўзбекистон Республикаси ва Исроил Давлати ташқи ишлари вазирликлари ўртасидаги сиёсий маслаҳатлашувларнинг тўртинчи раунди бўлиб ўтди. Учрашувда томонлар турли йўналишлардаги икки томонлама муносабатларнинг ҳозирги ҳолати ва истиқболлари, жумладан, парламентлараро алоқалар, савдо-иқтисодий ва инвестицион, маъданий-гуманитар ҳамкорликни атрофлича муҳокама қилди. Шунингдек, халқаро ва минтақавий муаммолар юзасидан фикр алмашилди. Исроил делегациясига ТИВ бош директорининг биринчи ўринбосари Жереми Иссахаров раҳбарлик қилди. Маслаҳатлашувларда Исроил элчиси Кармела Шамир иштирок этди.

 

75,9 МИЛЛИАРД СЎМ ДАВЛАТ ФОЙДАСИГА УНДИРИЛДИ

Олий Мажлис Сенатининг бешинчи ялпи мажлисида сенаторлар конституциявий ваколатларига мувофиқ Ўзбекистон Республикаси Ҳисоб палатасининг 2015 йилдаги фаолияти тўғрисидаги ҳисоботни эшитдилар. Ҳисобот йилида Ҳисоб палатаси томонидан мамлакатнинг 90 та муассасасида 30 та назорат йўналиши бўйича назорат тадбирлари ўтказилди. Назорат тадбирлари якунларига кўра текширилган вазирликлар ва идоралар манзилига Ҳисоб палатасининг 28 та кўрсатмаси юборилди. Ҳисобот даврида кўрилган чора-тадбирлар натижасида 75,9 миллиард сўм давлат фойдасига ундирилди.

 

ПРОКУРАТУРА ОРГАНЛАРИ ФАОЛИЯТИ УСТИДАН НАЗОРАТ

Олий Мажлис Сенатининг бешинчи ялпи мажлисида сенаторлар Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг прокуратура органлари фаолияти устидан назорат қилувчи комиссияси тўғрисидаги масалани кўриб чиқдилар.

Мамлакатимиз Конституциясида белгиланган «прокуратура органларининг Олий Мажлис Сенати олдида ҳисобдорлиги»ни таъминлаш ва рўёбга чиқаришда Бош прокуратура ва унинг маҳаллий органлари фаолияти устидан парламент назоратининг таъсирли механизмини йўлга қўйиш зарур. Қарорда Комиссия аъзолари сенаторлар орасидан уларнинг ваколатлари муддатига республиканинг барча минтақаларидан вакил бўлган ўн беш кишилик таркибда Сенат томонидан сайланиши белгиланган. Шу муносабат билан батафсил ва ҳар томонлама муҳокамадан сўнг сенаторлар Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг прокуратура органлари фаолияти устидан назорат қилувчи комиссияси таркибини туздилар ва тасдиқладилар.

 

ЙЎЛ ТАЪМИНОТИ ЯХШИЛАНАДИ

28 март куни Тошкент шаҳрида автомобиль йўллари ва кўприклар қурилиши, баъзи йўналишлардаги трамвай йўлларининг демонтаж қилиниши билан боғлиқ матбуот анжумани бўлиб ўтди. Унда шаҳар ҳокими Раҳмонбек Усмонов Жаҳонгирович ҳам иштирок этди. Ҳокимнинг тан олишича, таъмирталаб ва ҳаракатланиш ноқулай бўлган йўллар талайгина. Амалга оширилиши бошланган бу улкан лойиҳа натижасида йўлларда сезиларли қулайликлар яратилади. Далил сифатида, ҳоким йўллар таъминоти бўйича охирги беш йил ичида сарфланган маблағ миқдоридаги сумма яқин бир йил ичида йўлларни яхшилашга сарфланади.

«Тошкент шаҳрида ҳар йилги режа асосида 30-40та маҳаллани буткул таъмирлаб чиқяпмиз. 2011 йилдан буён “Намунавий маҳалла” дастури йўлга қўйилганда ишни йўлакларни таъмирлашдан бошлаган эдик. Кейин эса сув қувурларини таъмирладик. Мана, 3-4 йилдирки, ҳар бир маҳаллада болалар майдончаларини қуришга бел боғланган. Тошкент аҳолисининг олдидаги энг катта қарзимиз – бу асфальт масаласи. Ўтган йили 32 та маҳалла асфальтланган бўлса, бу йил 50 та маҳаллани асфальт қилишни режалаштирганмиз. Бу сон йил сайин ошиб бораверади», дейди ҳоким.

 

ТЎРТ ЖАНГДА ТЎРТТА ОЛТИН

Хитойнинг Куинан шаҳрида ўтказилаётган бокс бўйича Осиё-Океания Олимпия саралаш мусобақасининг дастлабки кунги финал баҳсларида тўрт боксчимиз шоҳсупанинг энг юқори поғонасига кўтарилди. Вазни 49 килограммгача бўлган боксчилар баҳсида Ҳасанбой Дўсматов филиппинлик Роген Ладонни мағлубиятга учратиб, олтин медалга сазовор бўлди. 52 килограммгача оғирликдаги чарм қўлқоп усталари ўртасида Шаҳобиддин Зоиров хитойлик Жиангуан Ху устидан ғалаба қозонди. Вазни 69 килограммгача бўлган боксчилар ўртасидаги финал беллашувида Шахрам Ғиёсов таиландлик Саилом Ардига ҳеч қандай имконият қолдирмади. 81 килограммгача вазн тоифасидаги боксчилар ўртасида қатнашган тажрибали спортчимиз Элшод Расулов ҳал қилувчи баҳсда қозоғистонлик Адилбек Ниязимбетовни енгиб, биринчи ўринни эгаллади.

Спортчиларимиз шарафига Ватанимиз байроғи кўтарилиб, мадҳиямиз янгради.

 

ЎЗБЕКИСТОНЛИК ТАЭКВОНДОЧИ ОСИЁ ЧЕМПИОНИ БЎЛДИ

26 мартдан 30 мартгача Олмаотада таэквондо бўйича 8-Осиё чемпионати бўлиб ўтди. Унда ўзбекистонлик спортчи Бехруз Саидов 85 кг вазн тоифасида барча рақибларини ютиб, Осиё чемпиони бўлди. Туллар (асосий ҳужум ва ҳимояланиш ҳаракатларидан ташкил топган мажмуа) бўйича Лазизхон Ғуломов, Шахзодбек Мустафоев, Олег Шегай, Игорь Ким, Заргуна Ахрорқулова бронза медалларини қўлга киритишди. Спорт тадбирида 12 та давлатдан 600 спортчи иштирок этди.

 

II. ЖАҲОН МИҚЁСИДАГИ ИҚТИСОДИЙ, ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ВОҚЕАЛАРГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР

 

ЯДРОВИЙ ТЕРРОРИЗМНИ ДУНЁДАГИ ЭНГ КАТТА ХАВФ

Вашингтонда 31 март 1 апрель кунлари бўлиб ўтган ядровий хавфсизлик борасидаги тўртинчи саммит якунида қабул қилинган баёнотда, ядровий терроризм дунёдаги энг асосий хавф дея баҳоланди. АҚШ президенти Барак Обама, ядровий қуролнинг ДАИШ террорчи гуруҳи қўлига тушиб қолиши халқаро инқирозга олиб келиши билан огоҳлантирди. Обама “бирор атом бомбаси ёки ядровий материал бу жиннилар қўлига тушиб қолгудай бўлса, улар қанча лозим бўлса шунча бегуноҳ инсонларни ўлдириш мақсадида фойдаланиши эҳтимолдан ҳоли эмас” дея фикр билдирган. Якуний баёнотда ядровий ва бошқа радиактив материалларнинг нодавлат тизимлар қўлига тушиб қолишини олдини олиш учун яна кўплаб ишлар амалга оширилиши лозимлиги таъкидланади. Бунинг учун халқаро миқёсда ўзаро маълумот алмашишни кенг йўлга қўйиш кераклиги қайд этилди. Шунингдек, баёнотда мамлакатларнинг тинчлик мақсадида ядровий дастурларни ривожлантириш ҳуқуқига эгалиги ва буни фақат қатъий тартибда олиб бориши мумкинлиги айтилди. Ўтган тўртинчи саммит бу сўнггиси эканлиги ва халқаро ядровий хавфсизлик бўйича масъулиятни МАГАТЭ ўз зиммасида давом эттириши таъкидланади.

 

ТОҒЛИ ҚОРАБОҒДА ҲАРБИЙ ҲАРАКАТЛАР БОШЛАНДИ

2 апрелга ўтар кечаси Тоғли Қорабоғда Озарбойжон-Арманистон низоси яна янгиланди. Икки томон ўртасидаги низоларга сабаб бўладиган Тоғли Қорабоғ ҳудудида ҳарбий ҳаракатлар бошланган. Икки томонда ҳам қурбонлар бор. Қорабоғ можароси, аҳолисининг асосий қисми арманлардан ташкил топган Тоғли Қорабоғ 1988 йилда Озарбайжон таркибидан чиқишини эълон қилгач бошланган. 1994 йил май ойида сулҳ тузиш ҳақидаги келишувлар кучга кирди. Ҳудудлар чегарасида доимий равишда беқарор вазият сақланиб келади.

Ўзбекистон Қорабоғни Озарбойжоннинг таркибида деб билади ва бу масала халқаро ҳуқуқ талаблари асосида ҳал қилиниши керак, деб келади.

***

Россия президенти Владимир Путин Тоғли Қорабоғ ҳудудида низолар янгилангани ҳақидаги хабарлардан ташвишда эканини билдирди. У томонларни зудлик билан ҳарбий ҳаракатларни тўхтатиш ва вазминлик кўрсатишга чақирди. Айни пайтда Арманистон президентига Тоғли Қорабоғ ҳудудидаги вазият ҳақида маълумот етказилгани айтилган. Бундан олдинроқ, Россия ТИВ вакили Мария Захарова Россия томони Тоғли Қорабоғ ҳудудидаги вазият синчковлик билан кузатиб борилаётгани ҳақида айтиб ўтганди.

***

Озарбайжон президенти Илҳом Алиев 1 апрель куни Вашингтонда АҚШ бош котибининг ўринбосари Томас Шеннон билан учрашди. Учрашувда Озарбайжон ва АҚШ ўртасидаги алоқаларнинг турли соҳалардаги муваффақиятли ривожи таъкидланди. Озарбайжон президенти АҚШга қилган сафари якунлари билан ўртоқлашар экан, ундан ўзининг қониқиш ҳосил қилганлигини ва ташриф муаваффақиятли кечганини билдирди. АҚШ бош котибининг ўринбосари Томас Шеннон давлат раҳбари билан кечган учрашувни қизиқиш билан кузатганини маълум қилди. У АҚШ Озарбайжон билан муносабатларининг ривожига муҳим аҳамият қаратишини айтди, шунингдек икки томоннинг барча соҳалардаги алоқалари бундан буён ҳам тараққий этишига умид билдирди. Суҳбат чоғида арман-озарбайжон, Тоғли Қорабоғ можаролари ҳамда энергетика, иқтисодиёт ва савдо-сотиқ соҳаларига доир фикрлар алмашилди.

***

АҚШ Давлат котиби Жон Керри тан олинмаган Тоғли Қорабоғдаги тинчлик тартиби бузилишини қоралади ва бу муаммони ҳарбий йўл билан ҳал қилиб бўлинмаслигини таъкидлади. «Биз барча томонларни вазминлик намойиш қилишга ва тинчлик сулҳига қаттиқ амал қилишга чақирамиз… Биз яна бир такрорлаймиз, ихтилофнинг ҳарбий ечими йўқ. Қорабоғ муаммосини тартибга солиш бўйича ЕХҲТ Минск гуруҳига раислик қилувчи давлатларидан бири сифатида АҚШ мустаҳкам ва баҳамжиҳат тинчликка эришиш учун томонлар билан ишлаш тарафдори», деб айтди Керри.

***

Озарбайжон томони Қорабоғ тоғли ҳудудида юзага келган ҳарбий ҳаракатларни бир томонлама тўхтатиш қарорига келди. Бу ҳақда Озарбайжон мудофаа вазирлиги матбуот хизмати раҳбари Вагиф Дяргахли маълум қилган.

«Тинчликпарварлик ҳамда халқаро ташкилотларнинг таклифини инобатга олган ҳолда Озарбайжон ҳукумати ҳарбий ҳаракатларни бир томонлама тўхтатишга қарор қилади ва яқин вақт ичида ҳудудни тарк этади»,— деди у. Унинг сўзларига кўра, “агар Арманистон томони ҳарбий ҳаракатларни тўхтатмай, ўз билганидан қолмаса, унда Озарбайжоннинг жавоби ўта қаттиқ бўлади”.

 

БОШЛАНҒИЧ МАКТАБ ЁДГОРЛИККА АЙЛАНТИРИЛДИ

Япониянинг Мияги префектурасидаги Исиномаки шаҳрида жойлашган Окава бошланғич мактаби ёдгорликка айлантирилди. Бу борада шаҳар маъмурияти қарор қабул қилди. Бу ҳақда шаҳар мэри Хироси Камэяма баёнот берди. Марҳумларнинг қариндошлари мактаб биносини бузиб ташланишини талаб қилаётган бўлишига қарамай, шаҳар аҳолиси мазкур қарорни қўллаб-қувватлади. 2011 йил 11 март куни юз берган зилзила ва цунами оқибатида мазкур мактабнинг 70 нафар ўқувчиси ва 14 нафар ўқитувчиси халок бўлган эди.

 

АҚШ УКРАИНАДАГИ МОЖАРОГА БАРҲАМ БЕРИШИ МУМКИН

Беларусь президенти Александр Лукашенконинг ишонч билдиришича, АҚШ маъмурияти Украинадаги зиддиятга чек қўйиши мумкин. Лукашенко 30 март куни АҚШ мудофаа вазири ёрдамчисининг ўринбосари Майкл Карпентер билан ўтказган учрашувида шундай фикрни билдирган. «АҚШ Украина шарқидаги уруш тўхташини хоҳласа, эртанинг ўзида шу мақсадда бир неча қадам қўяди, қарабсизки, жанговар амалиётлар барҳам топиб турибди»,- деган Лукашенко. Унинг айтишича, «норманд тўртлиги»нинг Минскдаги саммитидан аввалроқ, у музокараларга АҚШни ҳам жалб этиш лозимлигини билдирган. Беларусь раҳбари шунингдек, бугунги кунда шарқий Европада хавфсизликни таъминлаш долзарб вазифалардан бири эканини таъкидлаб, «бу соҳада Америка иштирокисиз ютуққа эришиш мумкин эмас» деган фикрни илгари сурган.

 

ШИМОЛИЙ КОРЕЯ ХАЛҚИ ОЧЛИККА ТАЙЁР ТУРИШГА ЧАҚИРИЛДИ

Шимолий Корея халқи яна бир бор очликни қарши олишга тайёрланмоқда. Илгари, аниқроғи, 1990 йилда КХДРда тўрт йиллик очлик кузатилган эди. Бу ҳақда Корея Меҳнат партияси нашри бўлмиш “Нодон синмун” газетаси маълумотига асосланиб, The Telegraph хабар бермоқда. “Инқилоб йўли узоқ ва машаққатли бўлади,— дейилади мақолада.— Биз балки, ўтган сафарникидек, очликка йўлиқиб, ўсимликлар томири билан озиқланишимизга тўғри келар”. “Агар бизга ҳаёт билан видолашув тўғри келса ҳам, умримиз сўнгига қадар раҳнамоимиз Ким Чен Инга содиқ қоламиз”,— деб ёзади нашр. Газетада чиққан мақолада Ғарб мамлакатларининг КХДРга нисбатан қўллаган янги санкциялари ҳақида гап боради. Март ойида АҚШ президенти Барак Обама томонидан КХДРга қўйилган янги чекловларга мувофиқ АҚШнинг бирорта компанияси Шимолий Кореа билан савдо-сотиқ, молия, транспорт, тоғ-кончилик саноати ва энергетика соҳасида ҳамкорлик қилмайди. Бундан ташқари, 2 мартдан бошлаб БМТ Хавфсизлик Кенгашининг янги санкциялари ҳам ушбу мамлакатга қарши қўлланилди. Унда Шимолий Кореага борадиган ва ундан келаётган юк машиналари мажбурий текширувдан ўтказилиши, ўқотар қурол сотиш ва ташишнинг тақиқлови кабилар жой олган.

 

НАЗАРБОЕВ РОССИЯГА ҚАРШИ САНКЦИЯЛАРНИ ТЕЗРОҚ БЕКОР ҚИЛИШГА ЧАҚИРДИ

Қозоғистон президенти Нурсултон Назарбоев Брюсселга уюштирган ишчи ташрифи чоғида Европа кенгаши раиси Дональд Туск билан учрашди. Назарбоев мулоқот чоғида ЕИнинг Россияга қарши санкцияларини бекор қилиш масаласини ижобий ҳал этиш зарурлигига урғу берган. «Биз минтақадаги сиёсат, хусусан Украина муаммоси ва кучли салбий таъсир кўрсатаётган Россияга қарши санкциялар борасида фикр алмашиб, Европа ҳамда Россия учун ҳам ва албатта санкциялар таъсиридан азият чекаётган Қозоғистон учун ҳам фойдали шартларда зиддиятга барҳам бериш учун ҳамкорлик қилишга келишиб олдик», — деган Назарбоев Жан Клод Юнкер билан бўлиб ўтган учрашувдан сўнг. Бундан ташқари, Назарбоев Остонада халқаро молия марказини ташкил этишда Европа иштирок этишига умид билдирган. «Европа бизнинг ислоҳотларимиз, сармоя ва саноатлаштириш сиёсатимизни қўллаб қувватлашини ҳоҳлаймиз. Мен уларни ЭКСПО-2017 халқаро кўргазмасига таклиф этиб, шундан сўнг Остонада халқаро молия марказини ташкил этиш ғоясини қўллаб-қувватлашга чақирдим», — деб айтган Қозоғистон раҳбари.

 

III. МИРЗО УЛУҒБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИДА

 РЕСПУБЛИКА ИЛМИЙ-АМАЛИЙ АНЖУМАНИ

Ёш авлод маънан камол топишида миллий қадриятлар ва маданиятнинг ўрни беқиёс. Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети Маданият саройи кичик залида “Миллий ва умуминсоний маданиятлар уйғунлиги: назария ва амалиёт“ мавзуида республика илмий-амалий анжумани бўлиб ўтди. Унда республикамиз олий таълим муассасалари профессор-ўқитувчилари ва талабалар иштирок этдилар.

Ижтимоий фанлар факультети “Маънавият асослари ва диншунослик” кафедраси ҳамда Камолиддин Беҳзод номидаги Миллий рассомлик ва дизайн институти билан ҳамкорликда ташкил этилган мазкур анжуман “Соғлом она ва бола йили” давлат дастури ижросини таъминлаш мақсадида ҳамда “Таълимда менежмент ва маркетингнинг ижтимоий-психологик жиҳатларини ишлаб чиқиш ва миллий маданиятни умуминсоний маданият билан уйғунлаштириш” мавзусидаги амалий грант доирасида ўтказилди.

Конференция Камолиддин Беҳзод номидаги Миллий рассомлик ва дизайн институти талабаларининг ижодий ишларидан ташкил топган “Санъатда миллий қадриятлар уйғунлиги” мавзусидаги кўргазма билан очилди.

Айтиш жоизки, жамиятда соғлом турмуш тарзини шакллантириш тинчлик ва барқарорликни сақлаш, ижтимоий-иқтисодий тараққиёт, инсон, унинг хуқуқ ва эркинликларини олий қадриятга айлантириш, янги авлодни соғлом ва маънавий баркамол қилиб вояга етказишга хизмат қилади. Соғлом бола тарбиясида оила, маҳалла ва ижтимоий тузилмаларнинг роли ошириш масалаларини илмий мунозаралар асосида ёритиш мазкур анжуманнинг асосий мақсадларидан биридир.

Муҳтарам Президентимиз Ислом Каримов мамлакатимизда 2016 йил “Соғлом она ва бола йили” деб эълон қилиши юртимизда соғлом она ва соғлом бола масаласи давлат сиёсатининг устувор масаласига айланганлигини кўрсатади. Бу борада амалга оширилаётган кенг кўламли ишларимиз жаҳон миқёсида тан олинмоқда. Бу эзгу ишлар оналик ва болаликни ҳимоя қилиш, оилаларда соғлом муҳитни кучайтириш, уларнинг иқтисодий ва маънавий асосларини мустаҳкамлаш ғояси мужассам. Соғлом бола дейилганда, нафақат жисмоний, балки маънавий жиҳатдан ҳам соғлом ва баркамол авлодни тасаввур қиламиз.

Юксак миллий маданият, маънавият ҳар бир даврда жаҳон халқларини бир-бирига яқинлаштирувчи асосий восита бўлиб келган ва ҳозир ҳам шундай бўлиб келмокда. Миллий-маънавий маданиятимизни минтақавий ва умуминсоний қадриятлар билан яқинлаштириш ғоят муҳим аҳамият касб этади. Бу борада амалга оширилаётган ислоҳотлар ўзининг сермазмунлиги ва кўпқирралилиги билан жамиятимиз ҳаётида ўз аксини топмоқда. Ўзбекистон Республикаси илм-фан, адабиёт ва санъат арбобларининг ушбу соҳадаги ишлари жаҳон халқлари томонидан ҳозирги кунда эътироф этилиб, юксак баҳоланмоқда. Миллий ва умуминсоний маданиятни уйғунлаштириш, унинг энг яхши намуналарини кенг тарғиб қилиш ва оммалаштириш ёш авлодни маънавий тарбиялашнинг асоси бўлмоғи лозим. Анжуман доирасида “Маънавият асослари ва диншунослик” кафедрасининг профессор-ўқитувчилари томонидан яратилган янги ўқув-услубий адабиётлар тақдимоти ҳам намойиш этилди. Шунингдек, анжуманга тақдим этилган мақолалар тўплами чоп этилди. Сермазмун маърузалар, интерфаол суҳбатлар, кўргазмалар барчада катта таассурот қолдирди.

 

ИЛМНИНГ УМИДБАХШ ЙЎЛЛАРИ

Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети ректори Шуҳрат Сирожиддинов бир гуруҳ ёш иқтидор соҳиблари билан очиқ мулоқот ўтказди. Унда илм йўлини танлаган бир гуруҳ ёш иқтидор соҳиблари – магистрантлар, тадқиқотчилар иштирок этдилар.

Университет ректори сўнгги ойларда амалга оширилган ишлар ҳақида сўз юритар экан, электрон таълим тизими йўлга қўйилиши Миллий университетимиз рейтингини дунё миқёсида кўтаришга хизмат қилишини алоҳида таъкидлади.

Дунё ягона ахборот маконига айланган ҳозирги даврда интернет тизимида замон талабига мос янги портал ишга тушмоқда. Бу шуни англатадики, университетимиздаги сифатли таьлим тизими ҳақида дунёнинг исталган жойидан интернет орқали тўлиқ ва етарли маьлумот олиш имконидир.

Университетимизнинг ўқув бинолари халқаро таълим стандартларига жавоб бера оладиган даражада таъмирланмоқда. Шунга ҳамоҳанг равишда халқаро алоқаларни мустаҳкамлаш – нафақат профессор-ўқитувчилар орқали, балки талабалар орқали ҳам амалга оширилиши зарурлиги ҳам айтиб ўтилди. Бунинг учун талабалар аввало чет тилларини, хусусан, инглиз тилини чуқур ўрганишлари керак. Шу сабаб ҳам, ЎзМУ Хорижий филология факультетида талабаларга ўзбек, рус, инглиз тилларини мукаммал ва тизимли, муддатли ўргатиш учун “Халқаро тил маркази” очилди. Марказнинг кейинги йилларида олиб бориши керак бўлган асосий мақсадлардан бири ўргатилаётган чет тиллар сонини кўпайтириш ҳамда нафақат чет тилларни, балки университетимиз чет эл талабалари учун Ўзбек тилини ҳам ўргатиш мақсадида ўзбек тили курсларини очишни режалаштирган.

Университетимиз ва чет эл университетлари ўртасида шартномалар тузиш, унга кўра ЎзМУ талабалари уларнинг ўқув масканларида, чет эл талабалари бизнинг университетимизда ўқишлари учун таълимда ўзгартиришлар олиб борилаётганлиги айтиб ўтилди, хусусан, дарс жадвалларига янги фанлар киритилмоқда, контакт соатлари жорий этилди.

Хорижий филология факультети 3 курс талабаси Нурхон Исмоилова Халқаро тил маркази ташкил этилганидан талабалар жуда ҳам хурсанд эканлигини, энди улар бундай имкониятдан унумли фойдаланишлари кераклигини ва албатта хорижий тилларни пухта эгаллаб университетимиз довруғини бутун дунёга ёйишга тайёрлигини билдирди.

Университет талабаларининг олдинги йилларга қараганда ахборот ресурс маркази ва кутубхоналардан фойдаланиш кўрсаткичи ҳам ошганлигини ўзидаёқ талабаларнинг илм-фанга қизиқиши ортганлигини билиш мумкин.

Очиқ мулоқотжа талабаларнинг кийиниш маданиятига ҳам эътибор қаратилди. Миллий университет – муқаддас даргоҳ! Бу масканда таҳсил олувчилар шунга муносиб бўлишлари даркор.

Университет илмий салоҳиятини янада юксалтириш борасида қатор вазифалар амалга оширилмоқда. Чунончи, ЎзМУда Буюк Британиянинг Кембриж университети билан ҳамкорликда замонавий ядрофизикаси лабораторияси ишга туширилди. Университетимиз магистрлари ФАда таълимнинг амалиёт босқичида тажриба алмашиб келмоқдалар.

Кимё факультетининг 2 та кафедраси Полимерлар институтида, Физика факультетининг 2 та кафедраси эса Амалий физика институтида фаолият олиб бормоқда.

Ёш олимлардан бири Муҳаммадбобур Юсупов 1 курс талабаси бўлишига қарамасдан кимёвий лаборатория ташкил этган! У барча тенгдошдарини кимё илмига бўлган қизиқишларини янада орттирмоқда.

Магистратура босқичида қўйилаётган талаблар ҳам ошиб бормоқда. Ҳозирги кунда университетимизда 925 нафар магистрант таҳсил олмоқда. Улардан 1-курсда 146 талаба давлат гранти, 305 нафари тўлов-шартнома асосида таьлимни давом эттирмоқда. 2-курсда эса 148 талаба давлат гранти, 327 нафари тўлов-шартнома асосида таҳсил олмоқда. 35 та магистратура талабалари ушбу таьлим босқичига имтиёзли равишда қабул қилинган.

Университет нашриётини замон талабларига жавоб берадиган техник ва технологик янгилаш масаласи кўриб чиқилмоқда. Нашриёт уйининг сифат даражасини ошириш, фаолиятини кенгайтириш, бевосита Журналистика факультети талабалари билан ҳамкорликда амалга оширилади.

Очиқ мулоқотда бўлғуси ёш олимлар ўз фикрлари ва олиб бораётган ишлари ҳақида сўз юритдилар.

Ижтимоий гуманитар фанларни ўқитиш методикаси (маънавият асослари) магистратура таълим йўналиши талабаси, Президент стипендиати Шоҳруҳ Шодмонов ўзининг “Grant up” дастури ҳақида маълумот берди. У яратаётган дастур асосида талабалар Ўзбекистон ва жаҳон мамлакатлари олий ўқув юртларида эълон қилинаётган грантлардан биринчилардан бўлиб аниқ ва тўлиқ маълумот олишлари мумкин бўлади. Дастур жуда оддий кўринишда бўлиб, замонавий мобил қурилмалар орқали осон ва тезда фойдаланиш мумкин.

Биология-тупроқшунослик факультети 1-курс магистранти, Мирзо Улуғбек номидаги давлат стипендияси соҳиби Фарҳод Эшбоев ҳозирги кунда вирусология фанини чуқур ўрганиш билан бир қаторда тадқиқот ишларини ҳам бошлагани ҳақида сўз юритди.

Очиқ мулоқотда ёш тадқиқотчилар, магистрантлар ўзларини қизиқтирган саволларига атрофлича жавоблар олдилар.

 

Материаллар ЎзМУ Ахборот хизмати томонидан тайёрланди.

Унда республика ОАВ хабарларидан фойдаланилди.

 

Факультет деканининг Маънавият ва маърифат ишлари бўйича ўринбосари диққатига!

 

“Ахборот соатлари” маълумотлари юзасидан савол пайдо бўлса ЎзМУ Ахборот хизмати раҳбари Тўлқин Эшбековга мурожаат қилишингиз мумкин.

Телефон: +99890 9120963.

Электрон почта: tueshbek@mail.ru

Манба: nuuz.uz

You may also like...

43 Responses

  1. Avvalombor ustoz rahmat shu yangiliklardan bizni xabordor etayotganingiz uchun ammo, bizning shaharlarimizga borishni ayniqsa qadimiy va navqiron Samarqandga qadam ranjida qilishni kimlar orzu qilmaydi deysiz? Hechqachon yurtboshimiz kimdir tashrif buyurganida qadimiy shaharlarimizga borishini umid qilmaganlar deb
    o’ylayman. Bizning yurtimizga tashrif buyurishni qadimiy shaharlarimizni tomosha qilishni kimlar orzu qilmaydi,axir ustoz.

  2. zarur adabiyotlar uchun ajratilgan mablaģ haqidagi xabar kòpchilikning quvonchiga sabab bòldi. Chunki juda kòp sohalarda kerakli adabiyotlar yetishmaslik holatini guvohi bòlamiz

  3. ЯЛПИ ИЧКИ МАҲСУЛОТ ЎСИШИ 2016 ЙИЛДА 6,9 ФОИЗНИ ТАШКИЛ ҚИЛДИ. Ustoz, menimcha tashkil qildi emas, tashkil qiladi bo’lishi kerak edi.

  4. O’zbekistonning Germaniya,Isroil,Xitoy kabi dunyoning rivojlangan davlatlari bilan o’zaro siyosiy va iqtisodiy jihatdan aloqalarining rivojlanib borishi biz uchun judayam yaxshi.

  5. Tog’li Qorabog’ masalasi ancha yillardan beri hech kimni «Bezovta» qilmayotgan edi. Mana uxlab yotgan «Vulqon» yana uyg’ondi-yu,uyg’onishi bilan hammaga zarar yetkaza boshladi. Yangiliklar orqali Qorabog’da Ozarbayjon harbiylari halok bo’lganini eshitdim. Ularning oilalariga hamdardlik bildiramiz

  6. Jumamurodova Muyassar:

    Kitob insonning ma’naviy salohiyatini oshirishda alohida ahamiyatga ega. U insonning do’sti hamdir. Kitob o’qigan va uqqan inson hayotiy tajribalarga ega bo’ladi. Kitobga mehr berishni bolalikdan boshlagan ma’qul. Undan olgan bilimlar kelajakda o’z mevasini beradi, albatta. Xalq ta’limi vazirligi tomonidan o’quvchilarda kitobxonlikni qo’llab-quvvatlash maqsadida o’tkazilayotgan tadbirlari quvonarli hol. Bu kelajak avlodning ma’nan yetuk bo’lib shakllanishida o’z hissasini qo’shadi.

  7. Tog’li Qorabog’da boshlangan xarbiy harakatlar boshqa davlatlarning aralashuvi orqali bo’lsada to’xtatilganidan xursandman. Dunyoda yangi urush o’choqlarining paydo bo’lishini sira istamayman.

  8. Yangiliklarning ko’pligi va aniq faktlar talaba qiziqishini orttiradi.Asosiysi har bir yangilik mavzusi, hozirgi kunimiz uchun alohida ahamiyatga ega mavzular va muammolardir.
    Quvonarlisi shuki,ushbu saytdagi yangiliklar almashinuvi boshqa sayt va tarmoqlarga qaraganda ancha tezkor,shuningdek,sezilarli ustunlikka ega bilim manbayi bo»lib qoldi.

  9. ПРОКУРАТУРА ОРГАНЛАРИ ФАОЛИЯТИ УСТИДАН НАЗОРАТ комиссияси тузилди.
    Ушбу хабарга қўшимча сифатида яна шуни айтиш мумкинки, Комиссиянинг 15 аъзоси Сенаторлардан ташкил топган ва улар ўз ваколати муддатига сайланади. Эътиборли жиҳати шундаки,Комиссия Сенат Кенгаши олдида ҳар йили икки марта бажарилган ишлар ҳақида ҳисобот бериши керак.

  10. Ижтимоий гуманитар фанларни ўқитиш методикаси (маънавият асослари) магистратура таълим йўналиши талабаси, Президент стипендиати Шоҳруҳ Шодмонов ўзининг “Grant up” дастури ҳақида маълумот берди. У яратаётган дастур асосида талабалар Ўзбекистон ва жаҳон мамлакатлари олий ўқув юртларида эълон қилинаётган грантлардан биринчилардан бўлиб аниқ ва тўлиқ маълумот олишлари мумкин бўлади. Дастур жуда оддий кўринишда бўлиб, замонавий мобил қурилмалар орқали осон ва тезда фойдаланиш мумкин.
    Бугун мамлакатимизда илм -фан соҳасида қилинаётган ишлар бисёр. Уларни жамоатчиликка биринчилардан бўлиб, тақдим этиш ахборот салмоғини ошириш билан бирга дунё миқёсида мамлакатимиз имижини яхшилашга хизмат қилади.

  11. Prezidentimiz ushbu yilni «Sog’lom ona va bola «yili deb e’lon qilganlaridan so’ng, yil boshidan boshlab ko’plab ishlar amalda qilina boshlandi.Masalan shifoxonalarda har bir homilador ona uchun alohida hamshira nazorati joriy etilganiga guvoh boldim.Bu davlatimizda oilaga ahamiyat katta ekqnligidan dalolatdir

  12. Axborot soatlari men eng ko`p kuzatib boradigan, yangiliklar e`lon qilinadigan rukn sanaladi. Yangiliklar xoh dunyo miqyosida bo`lsin, xoh yurtimiz miqyosida bo`lsin, muhim va ravon tilda bayon etilgan. Masalan, Tog`li Qorabog`dagi vaziyat, unga davlatlarning munosabati, Oliy Majlis Senatining V yalpi majlisi to`g`risidagi xabarlarni katta qiziqish bilan o`qidim. Bu yangiliklar bizni sinchkov bo`lishga undaydi.

  13. Fayoz Achilov:

    Tog`li Qorabog` mojarosining tarixi haqida ma`lumotlar bo`lsa talabalar bilan bo`lishishingizni so`rab qolardim. nazarimda bu barcha uchun qiziq mavzu hisoblanadi

  14. Sevinch Norqobilova:

    ЗАРУР АДАБИЁТЛАР УЧУН 10 МИЛЛИАРД СЎМ АЖРАТИЛДИ — eng e’tiborimni tortgan ma’lumot shu bo’ldi. Ta’lim sohasidagi izchil o’zgarishlar va muvaffaqiyatni belgilab beradi. Har doimgidek hafta yangiliklari bilan bu sayt doim oldinda!

  15. Yorqinoy Nabiyeva:

    ЗАРУР АДАБИЁТЛАР УЧУН 10 МИЛЛИАРД СЎМ АЖРАТИЛДИ. — Ta’limga ajratilgan invistetsiya buyuk kelajak uchun» deyishadi. shu ma’noda ushbu xabar odamni quvontiradi. hafta mobaynida bir qancha davlatlar bilan bo’lib o’tgan uchrashuv va ularning yakunlari mamlakatimizda olib borilayotgan izchil islohatlarning davomiga ijobiy ta’sir ko’rsatadi, albatta

  16. Feruza Xayrullayeva:

    Tog’li qorabog’dagi bo’layotgan mojoralar, chorak yil avvalgi Yadro qurolining fojiaviy oqibatlari, Shimoliy Koreyaning ochlikka tayyorgarlik ko’rishga chaqirilishi, Suriyaning «»surunkali» daxshatlari va O’zbekistondagi «ЗАРУР АДАБИЁТЛАР УЧУН 10 МИЛЛИАРД СЎМ ajratilgani», Xitoy bilan tuzilgan foydali bitimlar, tashqi savdoning 6,9 foziga oshishi…

    Atigi bir hafta ichidagi DUNYO manzarasi va dunyo ichidagi O’ZBEKISTON!

    Solishtirb ko’ring!

    Vatanimizga tosh otayotganlarga ajoyib javob!

    BIZ HECH KIMDAN KAM EMASMIZ!
    QANDAY YASHASHNI BIZGA O’RGATMANG!
    KERAK BO’LSA BIZDAN O’RGANING!

  17. Dilshod:

    to’g’ri aytasiz

  18. O’zbekistonda tekistil sanoatining rivojlanishiga berilayotgan e’ tibor bu davlatimizda ishlab chiqarishni yanada kengaytirish asosiy maqsad bo’lsa ikkinchi tomondan aholini ish bilan ta’minlash bilan bir qatorda milliy maxsulotimizni jahon bozoriga olib chiqishdir

  19. Rektorimizning biz talabalarga bu kabi jon kuydirib o’z farzandaridek ilmga izlanishga chorlayotganligi biz talabalarni yanada ilm bo’stoni sari yangi izlanishlar sari shijoatlantiradi

  20. Qoyil, fikrnomalarga qaraganda yangiliklar ko’p kishini qiziqtirgan, shekilli. Biz ham qo’shilamiz, deyishdan o’zga chora yo’q. Lekin, yangilikni o’qib ko’rmasdan qo’shilish kimnidir kosasidan ovqat yeyish deganday gap. O’qiymiz unda — yangililarni.

  21. Университет нашриётини замон талабларига жавоб берадиган техник ва технологик янгилаш масаласи кўриб чиқилмоқда. Нашриёт уйининг сифат даражасини ошириш, фаолиятини кенгайтириш, бевосита Журналистика факультети талабалари билан ҳамкорликда амалга оширилади.Бу маълумот жуда катта янгилик булади. Ха катта ислохотлар келажакда мустахкам пойдевор учун замин яратади.

  22. »Yoshlar buzg’unchi g’oyalarga qarshi» nomli maqolaning yozilishidan maqsad yoshlarni turli buzg’unchi g’oyalardan himoya qilishdan iborat. Bunday muhim mavzularni muhokama qilish va shu mavzuda yoshlar bilan davra suhbatlari ko’proq amalga oshirish maqsadga muvofiq bo’ladi. Yoshlarni vertual hayotga mukkasidan ketib foydalanishining salbiy oqibatlarga olib kelishini hayotiy misollar bilan isbotlash, shu mavzudagi kino filmlar ishlash va yoshlarni shu mavzudagi muommolarning oqibatlari tog’risida oylab ko’rishlari, his eta olishlariga turtki bo’lsak ko’zlangan natijaga erishgan bo’lar edik.

  23. Aziza Davlatova:

    Kuni kecha Tog’li Qorabog’ masalasida Turkiya prezidenti Ozarbayjon rahbari Ilxom Aliyevga bo’lib o’tgan to’qnashuvlar natijasida halok bo’lganlar uchun hamdardlik bildirdi. Va Turkiya Ozarbayjonni qo’llab quvvatlashini ma’lum qildi. Tog’li Qorabog’ tinch yo’l bilan hal qilinib, qonli to’qnashuvlar bo’lmasligini xohlardik.

  24. Hozirgi kunda ko’plab davlatlar urushni oldini olish, urush tufayli yaqin insonini yo’qotgan aholisiga hamdardlik bildirish, talofatlarning sonini kamaytirish haqida bosh qotirayotgan mahalda yurtimizda yoshlar uchun qulay shart-sharoitlar yaratilishi, ta’lim sohasiga alohida e’tibor berilishi judayam quvonarli holat. Ilohim yurtimizga ko’z tegmasin.

  25. Tog’li Qorabog’da harbiy harakatlarning boshlanishi juda achinarli. Necha yillardan buyon yonma-yon yashab kelgan qo’shni davlatlarning bunday holatga tushib qolishi bizni yana bir bor o’ylantirib, qayta qayta shukrona aytishga undaydi.

  26. Qorabog’, Suriya,avval Ukraina boshlab bergan bu urushlarning ildizi bir. Hudud, tabiiy resurslar,aholini qaram qilish va boshqalarni misol qilishimiz mumkin. Nima bo’lgan taqdirda ham go’zal va betakror eng muhimi tinch yurtimizga ko’z tegmasin. Boshqa yangiliklar uchun ham rahmat!

  27. Jurnalist hamma vaqt jamiyat bilan birga bo’lishi, yangiliklardan boxabar bo’lishi shart. Bu borada bizga axborot soatlari katta yordam bermoqda. Boshqa saytlarga bir bir kirib chiqishga hojat yo’q.

  28. axborot soatining so`nggi sonlari bilan tanishib chiqdim va yurtimizda va xorijda sodir bo`lgan eng muhim voqealar tavfiloti bilan yaqindan tanishib chiqdim

  29. Pokiza Turdaliyeva:

    Ёш олимлардан бири Муҳаммадбобур Юсупов 1 курс талабаси бўлишига қарамасдан кимёвий лаборатория ташкил этган! У барча тенгдошдарини кимё илмига бўлган қизиқишларини янада орттирмоқда. Bu kabi intiluvchan va iste’dodli talabalarimiz universitetimizda talaygina. Biz jurnalistlar barcha: fizika, oliy matematika kabi fanlarni chuqur o’rgandik, ammo kimyo va bialogiya negadur dasturimizga kiritilmagan ekan.

  30. ЯДРО СИНОВЛАРИ ТЎХТАТИЛГАНИНИНГ 25 ЙИЛЛИГИ
    Insoniyatga rhna soluvchi bu kabi qirg`in qurollarini bugun harqncha cheklasak oz. Bunga birgina Nagasaki va Xirosima shaharlaridagi mudhish voqeaning o`ziyoq yetarli, albatta.

    • Курсдошим Сулаймоннинг фикрларида жон бор. Сулаймон, имконингиз бўлса, кейинги фикрларда имловий хатоликларга йўл қўймасангиз.

  31. Gulnoz Xo'janazarova:

    Университетимизнинг ўқув бинолари халқаро таълим стандартларига жавоб бера оладиган даражада таъмирланмоқда. Har jabhada tashabbuskorlikni qo’ldan boy bermasdan kelayotgan universitetimizga kundan-kunga ko’rkiga-ko’rk qo’shilib kelmoqda. Tashkil topganiga rosa 100 yil bo’lishi kutilayotgan universitetimizning bu shodiyonasini magistratura bosqichida o’qib birgalikda nishonlash nasib qilsin.

  32. Prezindetimiz Islom Karimov shu yil 2016 yilni «Sog’lom ona -sog’lom bola»yili deb e’lon q

  33. Prezindetimiz Islom Karimov shu yil 2016-y

  34. Prezindetimiz Islom Karimov shu yil 2016-yil «Sog’lom ona-sog’lom bola yili deb e’lon qilganlar.Ushbu barcha onalarimiz va bolajonlarimiz uchun barcha shifoxonalarda shart-sharoitlar yaratib berilgan.

  35. Saodat Abulqosimova:

    Ikinchi jahon urushidan so’ng yadroviy qurollanish ‘trend’ga aylangandi. Qaysi davlatning yadro quroli bo’lsa, uning tinchligi mustahkamlandi degan fikr o’sha davrda ko’p tarqalgandi. Biroq bu ‘trend’ odamlarning noroziligiga uchradi. Ya’ni, bu kabi qurollanish tinchlik emas, balki urushni keltiradi degan fikr hozirda hukm surmoqda. Davlatlarning yadro qurolidan voz kechishi esa o’z navbatida insoniyatni qo’rquvdan — ‘urush’ nomli qo’rquvdan ozod qiladi.

  36. Dilfuza Tillayeva:

    ЙЎЛ ТАЪМИНОТИ ЯХШИЛАНАДИ.Yo’llarimizni ravon bo’lishi bizni naqadar quvontiradi.Shu kabi ezgu ammallar viloyatlarimizda ham o’z aksini topsa nur ustiga a’lo nur bo’lar edi.

  37. Xurshid QODIROV:

    Муҳтарам Президентимиз Ислом Каримов ташаббуси билан 25 йил олдин Марказий Осиёда ядросиз минтақа ташкил қилиш ғоясини илгари сурган эди. Ана шу оқилона таклиф туфайли минтақамизда тинчлик ҳукм сурмоқда. Албатта, ядро қуролларига сарифланадиган харажатни илм-фан, бунёдкорлик ишларига йўналтирган минг марта авзал.

  38. Germaniya bilan aloqalarning yaxshilanishi 3-yoki qo’shimcha til sifatida nemis tiliga e’tiborimizni kuchaytirishimiz kerakligini bildiradi.

  39. Tinchlikka qayerda katta ahamiyat berilar ekan, o’sh yerda fan-madaniyat rivojlanaveradi.

  40. Shohsanam Tursunaliyeva:

    Bu hayotda eng katta ne’mat bu tinchlik biz eng avvalo shu ne’mat qadriga yetmog’imiz lozim! Yurtimiz osmoni hamisha musaffo bo’lsin!!!

  41. Turkiya prezidenti Ozarbayjon rahbari Ilxom Aliyevga bo’lib o’tgan to’qnashuvlar natijasida halok bo’lganlar uchun hamdardlik bildirdi. Va Turkiya Ozarbayjonni qo’llab quvvatlashini ma’lum qildi. Demak manfaatlar uchun qo’llarni maxkam siqmoq darkor.

  42. Kitoblar uchun ajratilgan 10 mlrdr yurtimizda ta’lim sohasidagi e’tibordan dalolat. B.Franklin aytganidek » Eng yaxshi investitsiya bu ilm olishga sarflangan investitsiya» dir.

Добавить комментарий для Shahnoza Alimbayeva Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>