“АХБОРОТ СОАТЛАРИ” № 33-16

Ҳафтанинг муҳим ижтимоий-сиёсий воқеалари (18-23 апрель кунлари)

МИРЗО УЛУҒБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ

“АХБОРОТ СОАТЛАРИ” № 33-16

Ҳафтанинг муҳим ижтимоий-сиёсий воқеалари (18-23 апрель кунлари)

ТОШКЕНТ

ЎзМУ – 2016

 

Факультет деканининг Маънавият ва маърифат ишлари бўйича ўринбосарлари ва мураббийлар диққатига! Талабаларга “Ахборот соатлари” материаллари билан nuuz.uz ва uchildiz.uz веб-сайтлари орқали ҳам танишиш тавсия этилиши мақсадга мувофиқдир.

 I. ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДАГИ ИҚТИСОДИЙ, ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ВОҚЕАЛАРГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР

 

Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони

ИККИНЧИ ЖАҲОН УРУШИ ҚАТНАШЧИЛАРИНИ РАҒБАТЛАНТИРИШ ТЎҒРИСИДА

9 май умумхалқ байрами – Хотира ва қадрлаш куни ўтказилиши, шунингдек, 1941-1945 йиллардаги Иккинчи жаҳон урушида фашизм устидан қозонилган Ғалабанинг 71 йиллиги нишонланиши муносабати билан ҳамда уруш қатнашчилари ва ногиронларини моддий рағбатлантириш мақсадида:

  1. 1941-1945 йиллардаги Иккинчи жаҳон уруши қатнашчилари ва ногиронларига 800 000 (саккиз юз минг) сўм миқдорида бир марталик пул мукофоти белгилансин.
  2. Мазкур Фармонни бажариш билан боғлиқ сарф-харажатлар республика бюджети маблағлари ҳисобидан амалга оширилсин.
  3. Ўзбекистон Республикаси Мудофаа вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги, Миллий хавфсизлик хизмати Молия вазирлиги ва Марказий банк билан биргаликда 1941-1945 йиллардаги Иккинчи жаҳон уруши қатнашчилари ва ногиронларига ушбу пул мукофотининг тантанали ва байрамона вазиятда топширилишини таъминласин.
  4. Қорақалпоғистон Республикаси Вазирлар Кенгаши, вилоятлар ва Тошкент шаҳар ҳокимликлари Ўзбекистон Республикаси Маданият ва спорт ишлари вазирлиги, Мудофаа вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги, Хотин-қизлар қўмитаси, “Камолот” Ўзбекистон ёшлар ижтимоий ҳаракати, Бадиий академия, Республика Маънавият тарғибот маркази, «Нуроний» ва «Маҳалла» жамғармалари, бошқа жамоат ташкилотлари билан биргаликда Ватанимиз озодлиги ва шаъну шарафи ҳимоячиларига бағишланган махсус учрашувлар ва маърифий-бадиий кечалар ўтказсин.
  5. Ушбу Фармоннинг ижросини назорат қилиш Ўзбекистон Республикасининг Бош вазири Ш.Мирзиёев зиммасига юклансин.

Ўзбекистон Республикаси Президенти И.Каримов

Тошкент шаҳри, 2016 йил 18 апрель

 

ПАРЛАМЕНТНИНГ НАЗОРАТ ФУНКЦИЯСИ СИФАТ ЖИҲАТИДАН ЯНГИ БОСҚИЧГА КЎТАРИЛМОҚДА

Яқинда кучга кирган “Парламент назорати тўғрисида”ги Қонун парламентнинг назорат функциясини сифат жиҳатидан янги асосда қуриш ва таъминлаш бўйича самарали тизим яратилишига салмоқли пойдевор бўлади. Юртбошимиз ғояси асосида қабул қилинган “Парламент назорати тўғрисида”ги Қонун очиқ демократик ҳуқуқий давлат қуриш йўлида қўйилган навбатдаги муҳим қадам бўлиб, ҳокимиятлар бўлиниши конституциявий принципи асосида парламентнинг ролини ошириш, унинг фаолиятини такомиллаштириш, ижро этувчи ҳокимият устидан парламент назорати самарадорлигини кучайтиришга қаратилган демократик ўзгаришларни рўёбга чиқаришга хизмат қилади. Узоқни кўзлаб ҳаётга татбиқ этилаётган конституциявий ислоҳотлар шароитида Олий Мажлис палаталари ҳамда энг аввало, фракцияларнинг давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари фаолияти устидан самарали парламент назоратини амалга ошириш, қабул қилинаётган қонунлар, муҳим давлат дастурларининг ижросини сўзсиз таъминлаш борасидаги фаолиятини сифат жиҳатидан янги даражага олиб чиқишга ҳуқуқий шарт-шароитлар яратиб беради.

 

ЙИРИК ГАЗНИ ҚАЙТА ИШЛАШ МАЖМУАСИ ҚУРИЛИШИ БОШЛАНДИ

 “ЛУКОЙЛ” компанияси Ўзбекистонда Қандим газни қайта ишлаш мажмуаси (ГҚИМ) қурилишини бошлагани ҳақида маълум қилмоқда. Ушбу объект Қандим газ конденсати конлари гуруҳини ўзлаштиришда муҳим аҳамиятга эга бўлиб, у мамлакатнинг жанубий-ғарбида, Бухоро вилоятида жойлашган. Қандим ГҚИМга тамал тошини қўйишга бағишланган тантанали очилиш маросимида Ўзбекистон Республикаси Бош вазири Шавкат Мирзиёев, “ЛУКОЙЛ” ОАЖ Президенти Вагит Алекперов, маҳаллий ҳокимият ва асосий пудратчи ташкилотларнинг вакиллари иштирок этишди. Қандим ГҚИМ қурилиши доирасида йиллик қуввати 8,1 млрд. кубометр газга тенг бўлган газни қайта ишлаш заводи ҳамда табиий газни йиғиш тизими барпо этилади. Ушбу газни йиғиш тизими тўлиқ қувватда ишлашни бошлаганда ўз ичига 114 та газни қазиб олиш қудуғи, 11 та куст майдончаси ва 4 та йиғиш пунктини олади. 370 км узунликдаги газ қувури ва 160 км узунликдаги автомобил йўллари ётқизилади. Мажмуа ва инфратузилма объектлари қурилишининг авж палласида тахминан 7 000 нафар одамни иш билан таъминлаш режалаштирилмоқда. ЛУКОЙЛ «Ўзбекнефтгаз» МХК билан ҳамкорликда, «Қандим-Хаузак-Шоди-Қўнғирот» МТБ доирасида Қандим конлари гуруҳини ўзлаштириш лойиҳасини амалга оширмоқда. Қандим конлари гуруҳи 6 та газ конденсати конларидан иборат, яъни булар – Қандим, Қувачи-Олот, Оққум, Парсанкўл, Хожи ва Ғарбий Хожи конларидир.

 

АБДУЛАЗИЗ КАМИЛОВ АВСТРИЯ ТАШҚИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ ДЕПАРТАМЕНТ ДИРЕКТОРИ ҲАЙДЕМАРИЯ ГУРЕРНИ ҚАБУЛ ҚИЛДИ

2016 йилнинг 19 апрель куни Ўзбекистон Республикаси ташқи ишлар вазири Абдулазиз Камилов Австрия Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Ғарбий Болқон, Шарқий Европа, Жанубий Кавказ, Марказий Осиё ва Марказий Европа ташуббуси Департаменти директори Ҳайдемария Гурерни қабул қилди. Суҳбат чоғида Ўзбекистон-Австрия кун тартибининг долзарб масалалари кўриб чиқилди. Икки томонлама шаклда ва халқаро ташкилотлар доирасида ҳамкорликни ривожлантиришдан икки тараф ҳам бирдек манфаатдор эканлиги тасдиқланди.

Ташқи ишлар вазирликлари ўртасида мунтазам мулоқотлар икки давлат ўртасидаги кўп тармоқли ҳамкорликнинг муҳим воситаси эканлиги қайд этилди.

Учрашувда турли даражадаги бўлажак учрашувлар жадвали юзасидан фикр алмашилди. Шу куннинг ўзида Ташқи ишлар вазирликлари ўртасидаги сиёсий маслаҳатлашувларнинг бешинчи раунди бўлиб ўтди. Ушбу маслаҳатлашувлар давомида сиёсий, савдо, ивестиция, маданий-гуманитар ва бошқа соҳаларда ўзаро манфаатли алоқаларни ривожлантириш истиқболлари батафсил муҳокама қилинди. Мулоқот чоғида иқтисодий соҳадаги муносабатларни мустаҳкамлашнинг устувор йўналишларига алоҳида эътибор қаратилди. Шу ўринда таъкидландики, икки томонлама музокаралар ўтказиш ва қўшма бизнес-форумда иштирок этиш учун келган Австрия етакчи компаниялари нуфузли делегациясининг шу кунлардаги Тошкентга ташрифи Ўзбекистон ва Австрия ишбилармон доираларининг ўзаро манфаатли муносабатларни йўлга қўйиш, қўшма лойиҳаларни амалга оширишга бўлган қизиқиши ошаётганини тасдиқлайди.

Учрашувда халқаро ва минтақавий сиёсатнинг баъзи муаммолари ҳам муҳокама қилинди.

 

ОТТАВАДА ЎЗБЕКИСТОН ВА КАНАДА ТИВ ЎРТАСИДА СИЁСИЙ МАСЛАҲАТЛАШУВЛАРНИНГ 5-РАУНДИ ЎТКАЗИЛДИ

21 апрель куни Оттава шаҳрида Ўзбекистон-Канада сиёсий маслаҳатлашувларининг навбатдаги раунди бўлиб ўтди. Канада Ташқи ишлар ва халқаро савдо вазирлиги делегациясига Европа ва Евроосиё ишлари бўйича бюро Бош директори Метю Левин раҳбарлик қилди. Учрашувда икки томонлама муносабатларнинг барча жиҳатлари юзасидан батафсил фикр алмашилди.

Шунингдек, 2015 йил бошида Тошкент шаҳрида бўлиб ўтган сиёсий маслаҳатлашувларнинг бешинчи раунди чоғида эришилган келишувларни амалга ошириш жараёни атрофлича муҳокама қилинди. Суҳбат давомида турли соҳалардаги ҳамкорликни босқичма босқич ривожланишидан Ўзбекистон ва Канада бирдек манфаатдор эканлиги қайд этилди. Шу нуқтаи назардан икки томонлама алоқаларни чуқурлаштириш, савдо-иқтисодий, инвестицион, сайёҳлик ва бошқа соҳаларда мавжуд бўлган ҳамкорликнинг улкан салоҳиятини амалда қўллаш истиқболларига алоҳида эътибор қаратилди. Учрашувда халқаро ва минтақавий долзарб муаммолар, жумладан Афғонистондаги ҳолат муҳокама қилинди.

 

ТЕМИР ЙЎЛ СТАНЦИЯЛАРИДАН ТАШИЛГАН ЮКЛАР

Миллий матбуот марказида “Ўзбекистон темир йўллари” акциядорлик жамияти фаолиятининг 2016 йил биринчи чорак якунларига бағишланган матбуот анжумани бўлиб ўтди. Жорий йилнинг 27 февралида Қамчиқ довони орқали ўтадиган 19 километрлик туннелда бурғулаш, ковлаш ишлари тўлиқ тугалланган. Ҳозир сўнгги пардозлаш ва пўлат изларни ётқизиш, электрлаштириш ишлари олиб борилмоқда. Темир йўл станцияларидан ташилган юк ҳажми ўтган йилнинг шу даврига нисбатан 100 минг тоннага ортган. 4,9 миллион йўловчига хизмат кўрсатилган. Экспорт хизматлари ҳажми 81,4 миллион долларни ташкил этган. 85,2 миллиард сўмлик саноат маҳсулотлари, жумладан, маҳаллийлаштириш дастури доирасида 12,6 миллиард сўмлик маҳсулот ишлаб чиқарилган. Темир йўлларни реабилитация қилиш, локомотивларни қайта тиклаш, юк вагонларининг хизмат муддатини узайтириш ишлари амалга оширилган.

 

КОРХОНАЛАР СОНИ 20546 ТАГА ЕТДИ

2016 йилнинг январь-март ойларида янги рўйхатга олинган корхоналар ва ташкилотлар сони 20546тани ташкил этиб, шундан 8480таси кичик тадбиркорлик (фермер ва деҳқон хўжаликларисиз) субъэктларидир. Ҳудудлар кесимида янги ташкил этилган корхоналар ва ташкилотларнинг 2141таси Тошкент шаҳри, 2783таси Жиззах, 2446таси Фарғона, 2340таси Тошкент, 1727таси Қашқадарё, 1649таси Самарқанд, 1266таси Наманган, 1218таси Сурхондарё, 1048таси Андижон, 807таси Сирдарё, 775таси Бухоро, 700таси Хоразм, 609таси Навоий вилоятлари ва 1048таси Қорақалпоғистон Республикасига тўғри келади.

Иқтисодий фаолият турлари кесимида янги ташкил этилган корхоналар ва ташкилотларнинг 12786таси қишлоқ, ўрмон ва балиқ хўжалиги, 2614таси саноат ва қурилиш, 2076таси савдо ҳамда 3070таси бошқа фаолият турларида ташкил этилди. 2016 йил 1 апрель ҳолатига фаолият кўрсатаётган корхоналар ва ташкилотларнинг (фермер ва дехқон хўжаликларисиз) умумий сони 261,9 мингтани ташкил этиб, шундан 211,4 мингтаси кичик тадбиркорлик субъэктлари ҳисобланади.

 

“ТОШКЕНТ” ХАЛҚАРО АЭРОПОРТИДА ЯНГИ BUSINESS LOUNGE “UZBEKISTAN AIRWAYS” ИШГА ТУШИРИЛДИ

“Тошкент” халқаро аэропортида амалга оширилган таъмирлаш ишларидан сўнг “Ўзбекистон ҳаво йўллари” МАК ва бошқа авиакомпанияларнинг бизнес синфда учувчи йўловчилар учун янги Business Lounge “Uzbekistan airways” ишга туширилди. Янги Business Lounge “Uzbekistan airways”ни лойиҳалаштиришда замонавий ахитектура технологияларидан фойдаланилди. Бу ер йўловчилар ва юкларни рўйхатдан ўтказиш учун жаҳон стандартларига жавоб берадиган техника қурилмалари билан таъминланди. Кутиш зали 350 кв.м. бўлиб, 160 ўринга мўлжалланган. Йўловчилар учун эса турли қулайликлар яратилинган. Бунга мисол қилиб, ўйингоҳдан иборат она ва бола хонаси, ювиниш хонаси, тиббиёт пункти ва бошқаларни мисол қилиб келтириш мумкин. Йўловчилар хизматида турли хил таом ва ичимликлардан иборат кафе-бар ишламоқда. Бундан ташқари, ўз парвозларини кутаётган йўловчилар қулай мебелларда катта ҳажмли телеэкранлардан, текин Wi-Fi хизматидан ва матбуот нашрларидан фойдаланишлари учун имконият яратилди. Янги Business Lounge “Uzbekistan airways”да имконияти чекланган йўловчилар учун алоҳида шароитлар қилинди.

 

ТОШКЕНТДА ЯНГИ БОҒ ИШГА ТУШДИ

23 апрель куни Тошкент шаҳрининг Олмазор туманида «Нурафшон» номли яна бир маданият ва истироҳат боғи ишга тушди. Ушбу боғ анча йиллар олдин қурилган бўлиб, уни “Оймома” номи билан хотирлашади. 2000-йилларга келиб боғ ташландиқ ҳолатга келиб қолган эди. аттракционли, ёзги кинотеатрга эга улкан майдонда ястаниб ётган боғ 20 йил қаровсиз қолдирилган эди. Айни дамда боғ таъмирлашдан чиққан бўлиб, атракционлар янгиланган, ўриндиқлар ўрнатилган ҳамда йўлаклар ва аллеялар барпо этилган. Унда Европа ва миллий тамолар ошхонаси ҳам ишлаб турибди. Тошкент ва меҳмонлар аллақачон боғнинг янги очилган чиройидан баҳраманд бўлишмоқда.

 

БЮДЖЕТ АСОСИДА ТАЪЛИМ ОЛУВЧИЛАР 3 ЙИЛ ИШЛАБ БЕРИШ ТАРТИБИ

Бюджет асосида ўқиганлар 3 йил мажбурий ишлаб беради ва кейин дипломини олади, деган гап бор. Магистратурада ўқишни давом эттирмоқчи бўлганларга ишлаб бериш муддати чўзиладими ёки шу уч йил муддат ичида иш жойини ўзгартирса, берилган муддат қайтадан ҳисобланадими? Ушбу жараён 2005-2006 ўқув йилидан бошлаб амалиётга тадбиқ этиб келинмоқда. Агар Олий таълим муассасаларини давлат грантлари асосида бакалавриатини тамомлаган битирувчилар магистратура тўлов-контракт асосида ўқишга қабул қилинган тақдирда, камида уч йил ишлаб бериш мажбурияти магистратурани якунлаганидан сўнг амалга оширилади. Олий таълим муассасаларини тўлов-контракт асосида бакалавриатни тамомлаган битирувчилар магистратурага давлат грантлари асосида ўқишга қабул қилинган тақдирда камида уч йил ишлаб бериш мажбурияти магистратурани якунлаганидан сўнг амалга оширилади.

Шунингдек, таълим муассасаси, корхона ёки ташкилотга турли лавозимларда ишлаган муддат ҳамда таълим муассасаси, корхонаси ёки ташкилотга мансуб бўлган тизимдаги (вазирлик, идора ёки бошқа хўжалик бошқарув органи) бошқа таълим муассасаларида, корхона ва ташкилотларда иш берувчининг розилигига кўра ишлаган муддат битирувчи томонидан мажбурий ишлаб берилиши лозим бўлган уч йиллик муддатга ҳам киради.

 

II. ЖАҲОН МИҚЁСИДАГИ ИҚТИСОДИЙ, ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ВОҚЕАЛАРГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР

 

ВАШИНГТОНДАГИ КОСМОНАВТИКА МУЗЕЙИДА ГАГАРИН БЮСТИ ЎРНАТИЛДИ

Вашингтондаги авиация ва космонавтика музейи ўзининг коллекциясига инсоният тарихидаги биринчи фазогир Юрий Гагариннинг шлем ва скафандрдаги бронзадан ишланган бюстини олди. Ҳайкалнинг тантанали топширилиш маросими 1961 йил 12 апрелда фазогирнинг «Восток-1″ коинот кемасидаги тарихий парвозининг 55 йиллигига бағишланди. Бюст музейнинг Вашингтон четидаги шаҳардаги филиалида доимий экспозициянинг бир қисми бўлади. Ҳайкални украиналик ҳайкалтарош Алексей Леонов ясаган. Россиянинг Вашингтондаги элчиси Сергей Кисляк Россия ва АҚШнинг биргаликда иш тажрибаси «коинотни тадқиқ қилиш, бир-бирига ёрдам бериш учун биргаликдаги миссия ва дастурларни гоҳида ўз ҳаётини хавф остига қўйиб амалга оширишдаги ютуқларни кўрсатишини» таъкидлаб ўтди. «Бу ёш авлодларга биргаликда қанча кўп ишни қилиш мумкинлигини кўрсатади», деб айтди Кисляк ва бунга коинот борасидаги ҳамкорликни мисол қилиб кўрсатди. У «муносабатларни айирувчи эмас, балки бирлаштирувчи нарса атрофида қуришга» чақирди. Музей директори ўринбосари Рожер Лоунис бюстни «ажойиб совға» деб атади ва «уни қўз қорачиғидек сақлаш»га ваъда берди ҳамда бу буюст «музей коллекциясини янада бойроқ қилишига» ишонч билдирди. Авиации ва космонавтика миллий музейи Вашингтондаги энг йирик музейлардан ҳисобланади. Бюст музейдаги Юрий Гагарин билан боғлиқ биринчи экспонат эмас. Музейда Россия ва Собиқ иттифоқ космонавтикасининг 400 та раритети орасида инсониятнинг коинотга биринчи парвози машғулотларида фойдаланилган скафандр, почта маркалари, 1975 йилда АҚШ ва Собиқ иттифоқнинг коинот кемалари туташгандан кейин чиқарилган «Союз-Аполлон» сигарети пачкаси, россиялик фазогирларнинг суратлари, кўплаб ҳужжатлар ва фотосуратлар бор.

 

НАТО БОШ КОТИБИ: РОССИЯ БИЛАН АВВАЛГИ АЛОҚАЛАР ТИКЛАНМАЙДИ

НАТО бош котиби Йенс Столтенбергнинг баёнот беришича, Россия ва ҳарбий альянс, томонлар ўртасидаги сиёсий мулоқот қанчалик муҳим бўлмасин, оддий муносабатлар даврига қайтмайди, деб хабар қилмоқда РИА «Новости» агентлиги. «Евроатлантика минтақаси ажратиб турувчи мамлакатлар ўртасидаги сиёсий музокаралар зарур ва фойдали, бу айниқса, биз бошимиздан кечираётган, манфаатлар тўқнаш келган вазиятда жуда муҳим. Шунга қарамасдан, бу аввалги муносабатларни тиклашимизни англатмайди», — деган бош котиб Столтенберг.

Унинг қайд этишича, сиёсий мулоқот учун мавжуд алоқаларни сақлаб қолиш, барча томон манфаатларига мос келади.

 

ЛАВРОВ: СУРИЯДАГИ УРУШНИ ҲЕЧ КИМ ЮТА ОЛМАЙДИ

Баъзи ташқи ўйинчилар Суриядаги тузумни куч билан ағдаришни орзу қилмоқдалар, деб айтди Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавров. «Башар Асад урушни юта оладими деган саволга келсак, уни ҳеч ким юта олмайди. Бу барча экспертлар томонидан тан олинмоқда. Бироқ, тузумни куч билан ағдариб ташламоқчи бўлган ташқи фронтда бир нечта алоҳида ўйинчилар бор, улар бунинг учун барча нарсани, жумладан Женевадаги музокараларни барбод қилишга ҳам ҳаракат қилмоқда. Фикримча, АҚШ ва Франция бундай ҳаракатларга қатъий қаршилар», деб айтди Лавров. Лавров Россия Сурияга куч билан таъсир қилиш рўёбга чиқмаслиги учун барча нарсани қилишини айтди, чунки бу яна битта давлатнинг барбод бўлишига олиб келади. «Биз ҳарбий қарор, куч билан таъсир қилиш устун бўлмаслиги учун барчасини қиламиз. Чунки бу минтақадаги якуний тартибсизликка, Ироқ ва Ливиядан кейин яна битта давлатнинг барбод бўлишига йўлдир. Яманни ҳам яхши кўринишда деб бўлмайди», деб айтди Лавров.

«Бундай режаларни тузувчиларни жавобгарликка тортиш керак», деб қўшимча қилди Лавров. У, шунингдек, Россия ва Франция «ярашув тартибига амал қилишга эришиш, унинг бузилишининг олдини олиш, мамлакатдаги муҳтожларга инсонпарварлик ёрдамининг етиб боришини кенгайтиришда ёрдам беришни давом эттириш» зарур деб ҳисоблашларини таъкидлаб ўтди.

 

ОБАМА ВА ПУТИН ЎРТАСИДАГИ ТЕЛЕФОН СЎЗЛАШУВИДА СУРИЯ, УКРАИНА МАСАЛАЛАРИ МУҲОКАМА ЭТИЛДИ

АҚШ томони ташаббуси билан куни кеча Барак Обама ва Владимир Путин ўртасида телефон сўзлашуви бўлиб ўтган. Ўзаро мулоқот давомида давлат раҳбарлари Суриядаги ўт очишларни тўхтатиш, гуманитар ёрдамга шароит яратиш ҳамда Украинадаги вазият борасида ўзаро фикр алмашган. Хусусан, Барак Обама Сурия ҳукумат қўшинларининг мухолифатга қарши юришларини тўхтатиш лозимлигини ва бунда Россия ҳукумати Башар Асадга босим ўтказиши кераклигини таъкидлаб ўтган. Шу билан бирга ўт очишларни тўхтатиш масаласи билан параллел равишда сиёсий ўзгаришларни ҳам амалга ошириш жараёнини бошлаш таъкидланган. Ўз ўрнида Путин, “мўътадил” мухолифатни ДАИШ ва “Жабхат ан-Нусра” террорчи гуруҳларидан фарқини тезроқ аниқлик киритиш лозимлигини ҳамда Суриянинг Туркия билан чегарасини ёпиш лозимлигини таъкидлаб ўтган. Обама ўз сўзида Путинга Суриядаги АҚШ фуқаросини озод қилишдаги ёрдами учун миннатдорчилик билдирган. Бундан ташқари икки давлат раҳбарлари ўртасида Украинадаги вазият ҳам муҳокама қилинган бўлиб, АҚШ президенти Москвани Украина шарқидаги тўқнашувларни тўхтатиш борасида аниқ чоралар кўришга чақирган. Минск келишувини амалга ошириш зарурлиги айтилган.

 

БАРАК ОБАМА САУДИЯ АРАБИСТОНИГА ТАШРИФ БУЮРДИ

АҚШ президенти Барак Обама Саудия Арабистони подшоҳлигига ташриф буюрди. Обаманинг бугун Саудия подшоҳи Салман ибн Абдул-Азиз Ал Сауд ва унинг ўғли, валиаҳд шаҳзода Мухаммад ибн Наиф Ал Сауд билан музокаралар олиб бориши кутилмоқда. Пайшанба куни эса, Ар-Риёдда АҚШ президенти форс кўрфазидаги 6 та араб давлатлари монархлари билан учрашади. Мазкур ташриф давомида Обаманинг сўнгги вақтларда араб давлатларининг АҚШга бўлган муносабатидаги баъзи тушунмовчиликларни ҳал этиш ва Эрондан хавфсирашини бартараф этиш борасидаги таклифларни илгари суриши кутилмоқда.

 

ЛУКАШЕНКО: РОССИЯ ЮГУРДАГИ БЎЛИШНИ ИСТАМАЙМИЗ

Беларусь президенти Александр Лукашенконинг баёнотига кўра, Россиядагилар, беларуслар русларнинг югурдаги бўлишни хоҳламаётганларини тўғри тушунишлари лозим. Буни Минск Москвадан юз ўгириш ниятида, дея тушунмаслик керак, деб қайд этган Лукашенко. Бу ҳақда давлат раҳбари Александр Лукашенко Миллий кенгашга мурожаатида маълум қилган.

«Мен россияликлар, айниқса Россия раҳбарияти, биз уларнинг югурдаги бўлмаслигимизни яхши тушунишларини хоҳлардим. Биз — сиз билан бир уйда, аммо алоҳида хонадонда истиқомат қилаётган мустақил, суверен давлатмиз. Катта бўлмаган, кичкина, аммо ўзимизнинг хонадонда. Аслида, бу сўзларни Россиянинг ҳозирги президенти ҳам таъкидлайди», — дея Лукашенко сўзларидан иқтибос келтиради «Интерфакс» агентлиги.

«Қаёққа ҳам буриламиз? Биз, оға-инилармиз, — деб давом этган президент. — Бу тарих белгилаб берган воқеликдир». Миллий кенгашга мурожаат қилган Беларусь президенти инқироз мавзусига ҳам тўхталиб, 2016 йили мамлакат иқтисодиётига анча қийин бўлишидан огоҳлантирган. Лукашенко шунингдек, 2002 йилдан пенсия ёшини 63 ёшга ўзгартириш тўғрисидаги қарорга хотиржам ёндашишга чақирган.

 

ПОРОШЕНКО РОССИЯ ФИЛЬМЛАРИНИ КЎРИШНИ ТАҚИҚЛОВЧИ ҚОНУНГА ИМЗО ЧЕКДИ

Украина президенти Петро Порошенко Россияда 2014 йил 1 январдан кейин яратилган фильмларнинг намойишини тақиқловчи қонунни имзолади. «Мазкур қонун лойиҳаси Украина миллий хавфсизлигининг ҳимоясини кўтариш, жамиятда айирмачилик кайфиятнинг пасайиши ва давлат авторитетининг мустаҳкамланишига қаратилган», — деб таъкидланади ҳужжатдаги тушунтириш хатида. Бундан аввалроқ, Украина миллий кенгашининг телерадио масалалари бўйича раҳбари Юрий Артеменко маданият вазирига Россия маданият ходимларининг қора рўйхатини қайта кўриб чиқиш талаби билан чиққан.

Украинада шунингдек Россиянинг 13та телеканали ва актёр Юрий Гальцев ва хонанда Григорий Лепс иштирокидаги фильмлар ҳам тақиқланган.

 

III. МИРЗО УЛУҒБЕК НОМИДАГИ ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИДА

ДУНЁГА БЎЙ КЎРСАТАЁТГАН ТАЛАБАЛАР

Дунёга донг таратган алломаларнинг бугунги ворислари ҳам том маънода ўзлигини намоён қилмоқда.

Яқинда Кипр давлатида математика фани бўйича ўтказилган 10-халқаро “SEEMOUS 2016” олимпиадасида Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети Механика-математика факультети 2-курс талабалари Ҳакимбой Эгамберганов ва Шоҳруҳ Ибрагимов ғолиблик шоҳсупасидан муносиб ўрин эгаллаб, 2 та олтин медални қўлга киритган эдилар.

Навбатдаги хушхабар Москва шаҳридан келди. Бу ерда бўлиб ўтган “Очиқ интернет халқаро олимпиадаси”да ЎзМУ Кимё факультети талабалари Жалолиддин Хушвақтов кумуш ва Музаффар Махсумов бронза медалларини қўлга киритдилар!

Мустақил давлатлар ҳамдўстлиги (МДҲ) республикаларининг 97 та олий таълим муассасаларидан кимё йўналиши бўйича 497 нафар талаба иштирок этган мазкур олимпиадада ёш тадқиқотчиларимиз рус тилида “Махсус ихтисослаштирилган кимё курслари” йўналиши бўйича 12 тадан масала ечишиб, шундай муваффақиятга сазовор бўлдилар.

– Миллий университетимизда фан сирларини чуқур ўрганиш учун яратилган шароитлар, хусусан, интернетдан эмин-эркин фойдаланиш, ахборот-ресурс марказида, Кимё факультети лабораторияларидаги имкониятлар бизга қанот бахш этади,– дейди Кимё факультети 1-босқич талабаси, кумуш медали соҳиби Жалолиддин Хушвақтов.– Келгуси олимпиадаларда албатта олтин медални ҳам қўлга киритишга ҳаракат қиламиз.

– Ўз даврида дунёга довруқ солган кимёгар олимларимизнинг илмий мактабларига ҳамма ҳавас билан қарайди,– дейди 2-босқич талабаси, бронза медали соҳиби Музаффар Махсумов.– Ана шундай улуғ аждодларга муносиб ворис бўлиш учун биз изланишда давом этаверамиз. Пухта билим эгаллашимиз, амалиёт сирларини чуқур ўзлаштиришимиз учун университетимизда яратилган имкониятлардан самарали фойдаланиб, устозлар ишончини оқаймиз.

Ёшларимиз дунёда ҳеч кимдан кам бўлмаган ва ҳеч кимдан кам бўлмайди, деган улуғвор фикрлар замирида оламча маъно мужассам. Жаҳонни ҳайратга солган буюк кимёгар алломаларимизнинг бугунги издошларига энди ўзгалар ҳавас қилса арзийди.

 

ОНА ЕР АРДОҒИДА

22 апрель – халқаро Ер куни куни сифатида кенг нишонланиши ўзига хос анъанага айланган.

Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети биолог ва тупроқшунос олимлари ҳамда тадқиқотчилари томонидан ҳар йили ушбу санага бағишлаб анжуманлар, давра суҳбатлари ўтказилмоқда, илмий-оммабоп китоб, рисола, буклет ва мақолалар тўпламлари чоп этилмоқда.

ЎзМУ жамоаси яқинда “Атроф-муҳит ўзгариши шароитида ер ресурсларини муҳофаза қилиш ва улардан оқилона фойдаланиш масалалари” мавзуига бағишланган навбатдаги илмий-амалий семинарини Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси Экология ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш қўмитаси, Ер ресурслари, геодезия, картография ва давлат кадастри қўмитаси, Олий ва ўрта махсус вазирлиги билан ҳамкорликда ташкил этди.

Унда экоҳаракат депутатлар гуруҳи, соҳа мутахассислари, олимлар, педагог ходимлар ва ёш тадқиқотчилар иштирок этдилар.

Олий Мажлис Қонунчилик палатаси Спикерининг ўринбосари, Экоҳаракат депутатлар гуруҳи раҳбари Борий Алихонов, Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Фан ва технологияларни ривожлантиришни мувофиқлаштириш қўмитаси бўлим бошлиғи Ашраф Муҳаммадиев, Олий ва ўрта махсус таълим вазири ўринбосари Ботир Усмонов ва бошқалар давлатимиз раҳбари Ислом Каримов раҳнамолигида истиқлол йилларида мамлакатимизда Ерга бўлган муносабат тубдан ўзгаргани, бу борада қатор қонунлар, ҳукумат қарорлари, тегишли давлат дастурлари қабул қилингани ҳамда уларнинг моҳияти ҳақида атрофлича сўз юритдилар.

Анжуманда соҳа мутахассисларининг Ер ресурсларини бошқаришда фан, таълим ва ишлаб чиқариш интеграциясига ҳамда ер ресурсларидан оқилона фойдаланиш ва муҳофаза қилишда инновацион технологиялар, тупроқ унумдорлигини оширишда энг яхши тажрибаларга оид маърузалари тингланди.

Тадбир доирасида бир гуруҳ иқтидорли ёшларнинг ушбу мавзуга бағишланган “Энг яхши илмий ишлари” муносиб тақдирланди.

Илмий-амалий семинарга тақдим этилган маърузалардан иборат “Атроф муҳит ўзгариши шароитида ер ресурсларини муҳофаза қилиш ва улардан оқилона фойдаланиш масалалари” тўплами анжуман иштирокчиларига тақдим этилди. Мазкур тўпламда Ўзбекистоннинг Ер ресурслари, улардан оқилона фойдаланиш ва муҳофаза қилишнинг энг илғор тажрибаларига йўналтирилган тадқиқот ва технологияларга доир фундаментал, илмий-амалий ва инновацион тадқиқотлар натижалари ўз аксини топган.

Маълумот ўрнида айтиш жоизки, жаҳоннинг умумий ер майдони, Антарктида ва Арктика музликларини ҳисобга олмаганда, 13,1-14,9 миллиард гектаргача бўлган ҳудудни ташкил этади. Шундан ишлов бериладиган ер майдонлари 11 фоиз, яйлов ва ўтлоқлар 23-25 фоиз, ўрмон ва бўтазорлар 31 фоиз, аҳоли яшайдиган ерлар эса бор-йўғи 2 фоизни ташкил этади. Қолган ер майдонлари кам маҳсулдор ерлар, тоғлар, доимий музликлар, чўллар ва ботқоқликлардан иборат.

Ер неча миллион йиллардан бери одамзод учун қулай яшаш манзили ҳисобланади. Мутахассисларнинг ҳисоб-китобига қараганда, кейинги ярим аср мобайнида сайёрамиздаги аҳоли сони салкам 3 баробар ортган. Нефть маҳсулотлари, газ ва тошкўмирга бўлган эҳтиёж мос равишда 7, 15, 3,6 маротабага ошган. Электр станцияларининг ишлаб чиқариш қувватлари 21 баробар, альюминий ишлаб чиқариш 15, пўлат ишлаб чиқариш 4 баробардан ортган. Бу эса Ердаги захиралар инсон эҳтиёжини қондириш учун етарли бўлмай бораётганидан далолат беради.

1970 йилдан буён ҳар йили 22 апрель куни жаҳондаги барча мамлакатларда Ер сайёрасини асраш, дунё аҳлини унинг бағрида юзага келаётган муаммоларни бартараф этишга чақириш мақсадида жаҳоннинг илғор мамлакатларида турли тадбир ва акциялар ўтказиб келинади.

Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Бош Ассамблеяси 2009 йилда 22 апрель санасини “Халқаро Ер сайёраси куни” деб эълон қилиб, уни алоҳида сана сифатида нишонлашга қарор қилган. Шу куни турли мамлакатларда Тинчлик қўнғироқлари жаранглайди. Ўзини шу Ер учун, келажак авлод ҳаёти учун жавобгар деб ҳис қилган ҳар бир одамни бу кун бефарқ қолдирмайди. Ер юзи бўйлаб турли минтақаларда ташкил этиладиган акцияларда дарахт экиш, атроф-муҳитни озода сақлаш, ўзи яшаб турган ҳудудни ободонлаштириш ишлари биргаликда амалга оширилади. Ўтказиладиган турли учрашув ва йиғинларда экологлар, олим ва мутахассислар одамларга Ер сайёраси, ундаги ҳаёт бардавомлигини таъминлаш юзасидан атрофлича билим ва тушунча беришга интиладилар.

Мазкур анжуманда ҳам бу борада турфа фикрлар ўртага ташланди ва тегишли хулосалар чиқарилди.

Бу мавзуда ёш тадқиқотчилар ўзларини қизиқтирган саволларига жавоблар олдилар.

 

МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТДА ЯПОН ОЛИМАСИНИНГ МАЪРУЗАСИ ТИНГЛАНДИ

Япон мўъжизасига дунёда лол қолмаган киши топилмаса керак. Ана шу мўъжизалар ижодкорлари эндиликда Ўзбекистон Миллий университетига тез-тез ташриф буюришиб, илмий ҳамкорликни янада ривожлантиришга ўз ҳиссаларини қўшмоқдалар.

22 апрель куни Япониянинг Жикей ва Жунтендо университетлари профессори Момо Чиба билан учрашув ҳам ғоят қизиқарли ўтди.

Унда Миллий университет ёш тадқиқотчилари, талабалари ҳамда ЎзМУ ҳузуридаги педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш тармоқ (минтақавий) маркази тингловчилари иштирок этдилар.

Япон олимасининг экология ва фармацевтика соҳасига оид маърузаси тингловчиларда катта қизиқиш уйғотди. Ўзбекистон ва Японияда ушбу соҳаларда амалга оширилаётган ишлар моҳиятан бир-бирига уйғунлиги соҳа мутахассисларининг мақсадлари муштарак эканлигини кўрсатади. Демак, ўзбек-япон олимларининг ҳамкорлиги бундай глобал масалаларни ижобий ҳал этишда муҳим аҳамиятга эгадир.

 

ЖУРНАЛИСТИКА ФАКУЛЬТЕТИДА ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ТАКОМИЛЛАШМОҚДА

Журналистика соҳасида назарий билимлар пойдевори қанчалик мустаҳкам бўлса, амалиётда у шунга яраша самарасини кўрсатаверади.

Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети Журналистика факультетида айни пайтда ўқув дастурларига халқаро андозалар кенг тадбиқ этилмоқда. Бу борада ривожланган давлатлар олий таълим муассасалари ўқув режалари, дарсликлари, ўқув қўлланмаларидан кенг фойдаланилмоқда.

Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ҳузуридаги “Маънавият ва маърифат маркази”да журналистлар-олимлар билан ўтказилган давра суҳбатида бу ҳақда атрофлича фикр юритилди.

ЎзМУ биринчи проректори Файзулла Агзамов фан ва техника тараққиёти нақадар жадал тус олаётган бугунги кунда қатор фанлар қатори журналистика соҳасида ҳам назарий билимларни мустаҳкамлаш, бу йўналишда ҳам таълим-тарбия жараёнини янада такомиллаштириш ғоят муҳим аҳамият касб этаётгани, бу борада Вазирлар Маҳкамаси ҳамда Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги томонидан берилаётган тавсиялар, айни пайтда Журналистика факультетида амалга оширилаётган ишлар ҳақида атрофлича сўз юритди. У жаҳон андозаларига мос ўқув дастурлари ва маъруза матнларини тайёрлаш ҳамда таълим жараёнига татбиқ этишда катта тажрибага эга устозларнинг ҳам мадади, қимматли маслаҳатлари зарурлигини таъкидлади.

Давра суҳбатида таниқли ижодкор-олимлар ва амалиётчилардан Хуршид Дўстмуҳаммад, Иброҳим Ғафуров, Абдулла Аъзамов, Сайди Умиров, Аҳмаджон Мелибоев, Шуҳрат Жабборов, Мурод Абдуллаев, Гулчеҳра Умарова, Фахриддин Каримов, Муҳиддин Мирзо, ЎзМУ проректори Давлатбой Жумабоев, Ўқув-услубий бошқармаси бошлиғи Зафаржон Жабборов, Журналистика факультети декани Маҳлиё Мирсоатовалар етук журналист-кадрлар тайёрлаш борасида амалга оширилиши зарур бўлган вазифалар ҳақида ўз фикр-мулоҳазаларини ўртоқлашдилар.

 

ЎЗМУДА ПОЛЬШАЛИК ОЛИМЛАР БИЛАН ДАВРА СУҲБАТИ БЎЛИБ ЎТДИ

Халқаро илмий ҳамкорлик таълим тараққиётининг энг муҳим омилларидан бири ҳисобланади. Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университетида Польша Фан ва олий таълим вазирлиги ҳамда қатор таълим муассасалари вакиллари билан очиқ мулоқот ўтказилди.

ЎзМУ проректори Давлатбой Жумабоев ўқув даргоҳимизда амалга оширилган ишлар, хусусан, электрон таълим тизими йўлга қўйилгани, халқаро Тил маркази ташкил этилгани ва истиқболлари, айни пайтда дунёдаги энг илғор мамлакатлар олий таълим муассасаларининг ўқув дастурларидан андоза олинаётгани, келгусида ўша давлатлар университетлари билан талабалар алмашинуви йўлга қўйилишига тайёргарлик кўрилаётгани ҳақида атрофлича сўз юритди.

Justyna Kulpa Польша Фан ва олий таълим вазирлиги экспертлари Olha Vyshnevska, Michal Sobczyk, Польша экология ва менежмент университети вакили Ирина Лапановска, Jagiellonian университети вакили Алина Озерианскалар Ўзбекистон Миллий университетида амалга оширилаётган ишлар катта қизиқиш уйғотганини таъкидладилар.

Улар Польша олий таълим муассасалари ва Ўзбекистон Миллий университети ўртасида ўзаро ҳамкорлик алоқаларини янада ривожлантириш, ёш тадқиқотчилар ва талабаларнинг ўзаро тажриба алмашишларини доимий равишда йўлга қўйиш юзасидан ўз таклиф ҳамда мулоҳазаларини баён этдилар.

Давра суҳбатида халқаро алоқалар, илмий ҳамкорлик истиқболларини янада такомиллаштириш борасида истиқбол режаларини ишлаб чиқиш ва амалга оширишга келишиб олинди.

 

O`ZMU “ISTIQBOL” JAMOASI “TAFAKKUR SINOVLARI” TANLOVI SARALASH BOSQICHI G`OLIBI

O`zbekiston Milliy universiteti tom ma’noda – iste’dodli va iqtidorli talabalar maskani, desak aslo mubolag`a bo`lmaydi. Buni intellektual salohiyati yuksak talaba-yoshlardan iborat “Istiqbol” jamoasi faoliyati misolida ham ko`rish mumkin.

Respublikamiz oliy ta’lim muassasalari talabalari o`rtasida o`tkazilayotgan “Tafakkur sinovlari” tanlovida faol ishtirok etishayotgan mazkur jamoamiz yoshlari dastlabki saralash bosqichidayoq o`z iste’dodlarini namoyon etdilar.

Tanlovning saralsh bosqichi 19-aprel kuni Toshkent Temir yo`llar muhandislik institutida bo`lib o`tdi. Unda O`zbekiston Milliy universitetining “Istiqbol”, Toshkent Davlat Sharqshunoslik institutining “Sharq nuri”, O`zbekiston Davlat Jahon tillari universitetining “Liderlar”, Toshkent Davlat Texnika universitetining “Beruniy izdoshlari” jamoalari ishtirok etdilar.

Tanlov shartiga ko`ra jamoalar 5 ta yo`nalishda o`z iqtidorlarini namoyon qildilar.

Birinchi shartga ko`ra, jamoalar o`zi tahsil olayotgan oliy ta`lim muassasasida yaratilgan sharoitlar, ilmiy va malakaviy izlanishlar uchun mavjud imkoniyatlar, O`zbekistonning eng yangi davri taraqqiyoti, so`nggi yillarda mamlakatimiz sud-huquq va ijtimoiy-siyosiy tizimida amalga oshirilayotgan islohotlarning mazmun-mohiyatini tushuntirib berishlari, shuningdek, yuksak ma`naviyatli barkamol avlodni tarbiyalash hamda jamiyatda huquqiy madaniyatni yulsaltirishga qaratilgan takliflarini ko`rgazmali vositalar orqali namoyish etishdi.

Ikkinchi shartga ko`ra, O`zbekistonning eng yangi tarixi davri, so`nggi yillarda mamlakatimiz sud-huquq va ijtimoiy-siyosiy tizimida amalga oshirilayotgan istilohotlar yuzasidan o`n beshtadan savol berildi. Ushbu shart jamoalar o`rtasida “Blits” (tezkor javob) tarzida o`tkazildi. Savollarni o`ylash va javob berish uchun 2 daqiqa vaqt ajratildi.

Uchinchi shartga ko`ra, tashkiliy-ishchi guruh tomonidan tayyorlangan O`zbekistonning eng yangi tarixi davrida erishilgan yutuqlari aks etgan ijtimoiy rolik namoyish etildi. Barcha guruhlar ekranda namoyish etilgan 6 daqiqalik videorolik mavzusidan kelib chiqqan holda o`z fikr-mulohazalarini plakatda tasvirlash barobarida izohlab berdilar.

To`rtinchi shartga ko`ra, jamoa a`zolari tomonidan tayyorlangan sahna ko`rinishi orqali talabalar o`rtasida huquqbuzarlik va jinoyatchilik, giyohvandlik, ichkilikbozlik, tamaki chekishning zararli oqibatlari, shuningdek odam savdosi, diniy ekstremizm va terrorizmga qarshi kurash masalalariga oid muammoli vaziyatlar va ularni bartaraf etish hamda oldini olishda jamoatchilik bilan hamkorlikdagi faoliyatini yanada rivojlantirish chora-tadbirlarini amalga oshirishga qaratilgan iqtidorlarini namoyon etishdi.

Beshinchi shartga ko`ra, jamoalar o`zi tahsil olayotgan oliy ta`lim muassasida “Yoshlar dasturi”ning ijrosi va natijalarini sahna ko`rinishlari orqali namoyish etdilar. Shuningdek, mazkur Dasturni takomillashtirish bo`yicha talaba-yoshlar tomonidan ishlab chiqilgan takliflar taqdimot shaklida namoyish etildi.

Tanlov natijasiga ko`ra, O`zbekiston Milliy universitetining “Istiqbol” jamoasi 1-, Toshkent Davlat Texnika universitetining “Beruniy izdoshlari” 2-, O`zbekiston Davlat Jahon Tillari universitetining “Liderlar” jamoasi 3-o`rinni egalladilar.

G`olib jamoalar diplom bilan taqdirlandilar.

Universitetimiz “Istiqbol” jamoasi 17 may kuni bo`lib o`tadigan tanlovning hududiy bosqichida ishtirok etadi.

 

Материаллар ЎзМУ Ахборот хизмати томонидан тайёрланди.

Унда республика ОАВ хабарларидан фойдаланилди.

 

Факультет деканининг Маънавият ва маърифат ишлари бўйича ўринбосари диққатига!

 

“Ахборот соатлари” маълумотлари юзасидан савол пайдо бўлса ЎзМУ Ахборот хизмати раҳбари Тўлқин Эшбековга мурожаат қилишингиз мумкин.

Телефон: +99890 9120963.

Электрон почта: tueshbek@mail.ru

Манба: nuuz.uz

You may also like...

15 Responses

  1. Maysara Ochilova:

    O’zbekiston Respublikasi Prezidentining yuqorida keltirilgan farmoni urush faxriylariga bo’lgan ehtiromning ifodasi, osuda hayotimiz nishonasi bo’lib aks etgan, nazarimda!

  2. Maysara Ochilova:

    «Nurafshon» istirohat bog’ining ishga tushirilgani juda quvonarli hol. Bu yurtdoshlarimiz madaniy hordiq chiqarishlari uchun sharoitlar yanada kengaytirilganligining bir nishonasi.

  3. Olmazor tumadagi «Nurafshon» nomli yangi bog’ ochilgani bu quvonarli habar bu avvalgi nomi «oymomo» bog’i edi ammo juda harobaga aylanishi natijasida bu bog’ dilni hira qilar edi endi esa juda ham ko’rkam bolalar uchun vaqtlarini chog’ o’tkazishlari uchun barcha sharoitlar borligi Olmazor tuman ahlini juda hursand qildi.

  4. Qimmatli ma`lumotlar. Umuman har bir jurnalist bilishi kerak bo`lgan axborotlar bir joyda. Yurtimizda urush qatnashchilarining ezozda ekanligi, mamlakatimizda turli sohlarda erishilayotgan yutuqlar, Dunyo miqyosida ahamiyatga molik voqea va hodisalar, qolaversa universitetimiz va fakultetimiz hayotiga oid ma`lumotlar hech bir talabaning nazaridan chetda qolishi kerak emas.

  5. Davlatimiz tomonidan ikkinchi jahon urushi qatnashchilariga doimo yuksak e’tibor ko’rsatilib kelinayotganligi hech birimizga sir emas. To’g’rida, axir qanchadan — qancha ajdodlarimiz nemislarga dushmanga qarshi mardonavor janglar olib borgan. Ularni har qancha e’zozlasak kam.

  6. Sabohat Qayumova:

    1- va 2- jahon urushlari insoniyat boshiga mislsiz kulfat olib keldi. Qanchadan -qancha insonlarning umriga zomin bo`ldi, tinch hayotni izdan chiqardi, bolalarni yetim qildi, ota-analarni farzand dog`ida kuydirdi. Lekin Vatani mustaqilligi yo`lida shirin jonini fido qilganlar har doim xalq qalbida, ardog`ida bo`ladilar. BU yo`lga shahid ketganlarni yurt hech qachon unutmaydi. Mustaqillik tufayli qahramonlarimiz nomi tarix sahifalaridan munosib o`rin egalladi. Yurtboshimiz tashabbuslari bilan xotira muqaddasligi yo`lida qator ishlar amalga oshirilmoqdaki, biz yoshlar bundan nafaqat o`rnak olamiz, balki bu ishlarning munosib davomchisi ham bo`lishga harakat qilamiz. Fashizm ustidan qozonilgan g`alabaning 71 yilligi, 9-may- Xotira va qadrlash kuni munosabati bilan 2-jahon urushi ishtirokchilarini moddiy va ma’naviy rag`batlantirish uchun pul mukofoti belgilangani shu sohadagi yana bir muhim yangilik bo`ldi. Biz esa urush qatnashchilariga hurmatimizni yaxshi bilim olish, bilim bilan dunyoga chiqish orqali izhor etamiz.

  7. Jurnalistika sohasida keng qamrovli ishlar amalga oshirilyotgani biz jurnalistlarni quvontirishi tabiiy hol. Zamonaviy bilimlar, dunyodagi turli o`quv yurtlari bilan bevosita hamkorlik o`z samarasini bermasdan qolmaydi. Bugungi kun jurnalisti tezkoe, shiddatkor bo`lishi bilan birga ko`plab bilimlar sohibi bo`lishi juda dolzarb masalaga aylanib ulgurgan bugungi kunda Jurnalistika fakultetida ta`lim sohasida o`zgarishlar bo`layotgani zamonaviy darsliklar soni ortib borayotgani milliy OAVning jahon bilan bo`ylasha boshlaganidan darak emasmi?

  8. Yurtimiz tinchligi mustaqilligi yo’lida jonini ayamagan urush faxriylariga qanchalik etibor ko’rsatmaylik baribir ozdek tuyulaveradi. Yurtimiz tinchligi uchun kurashganlarning va barcha keksa otaxon va onaxonlarning umrlari uzoq bo’lsin! Chunki keksalari ko’p yurt fayzli bo’lur!

  9. Bugungi yoshlar yurtimiz faxri desak yanglishmagan bo’lamiz. Ular har sohada o’z bilim salohiyatlari va iste’dodlarini namoyon qilmoqda. O’zbekiston Milliy Universiteti talabalari ham bundan mustasno emas. Yaqinda Kipr davlatida matematika fani bo’yicha bo’lgan musobaqada O’zMu talabalari Hakimboy Egamberganov va Shoxruh Ibragimovlar g’oliblik shohsupasidan munosib o’rin egallashganlari bunga yorqin misol bo’la oladi. Tengdoshlarimizning bunday yutuqlaridan faxrlanamiz va bizda ham yurtimiz nomini ko’klarga ko’tarishdek rohatbaxsh tuyg’u paydo bo’ladi.

  10. Dilshod Nazarov:

    Uchildiz.uz sayti orqali bilmagan ko’p narsalarimni bilib oldim. Boshqa do’stlarimga ham tavsiya qilaman!

  11. Jumamurodova Muyassar:

    Yangi bog’ning ochilishi bolajonlar qatorida ota-onalarning ham baxtiyorligiga sabab bo’lishi, shubhasiz.

  12. O‘zbekiston temir yo‘llari o‘zining 20-yillik tarixi davomida murakkab shakllanish va jadal rivojlanish yo‘lini bosib o‘tdi va bugungi kunda yurtimizning barcha mintaqalarini ishonchli bog‘lash uchun bamisoli qon tomirlari kabi hayotiy zarur bo‘lgan temir yo‘l transporti kommunikatsiyalarining mustaqil, yagona va yaxlit tizimi sifatida samarali faoliyat ko‘rsatmoqda.
    Agarki mana shunday temir yo‘llar bo‘lmasa, biz qanday hayot kechirishimiz, iqtisodiyotimizni qanday rivojlantirish mumkinligini tasavvur qilishning o‘zi ham qiyin bo‘lardi. Hozirgi vaqtda mamlakatimiz bo‘yicha yuklarning 60 foizdan ziyodi, yo‘lovchilarning esa 75 foizdan ortig‘i temir yo‘l transporti orqali tashilmoqda.
    O‘zbekiston temir yo‘llari transmintaqaviy transport koridorlarining eng muhim bo‘g‘ini sifatida xalqaro temir yo‘llar tashuvi tizimida munosib o‘rin egallamoqda. Ma’lumki, qadim zamonlardan boshlab hozirgi O‘zbekiston zamini bo‘ylab Buyuk ipak yo‘li o‘tgan va bu hududda ko‘plab savdo yo‘nalishlari tutashgan, turli sivilizatsiyalar o‘rtasida o‘zaro muloqot va hamkorlik aloqalari amalga oshirilgan. Bugungi kunda ham O‘zbekiston magistral temir yo‘l tarmoqlari orqali Sharq va G‘arb, Janub va Shimolni birlashtiradigan salmoqli transport-kommunikatsiya va tranzit salohiyatiga ega.

  13. Har yili yoshlarimiz davlatimiz tomonidan bizga korsayilayotgan imkoniyatlardan oqilona foydalanyotganini isbot qilib berishadi.Turli sport musabaqalari, fan olimpiadalarida ham o’zlarini ko’rsatib kelishyapti. Har bir yoshga omad yor bo’lsin.

  14. II jahon urushi qatnashchilarini e’zozlash burchimiz. Yana bir yildan keyin ularning qanchasi bilan qayta ko’rishmasligimiz mumkin. Biz uchun g’animat ular.

  15. O’zMU ni Jurnalistika fakultetida ta’lim tizimi rivojlanmoqda ma’qolasi biz yoshlarni yanada hursan qildi. Bu albatta o’qish ga qiziqishlarimizni oshiradi.

Добавить комментарий для Gulyora Nazarova Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>