“АХБОРОТ ХИЗМАТЛАРИ” фанидан ўқув машғулотлари (12)

12-мавзу: Ахборот манбалари

 

***

Тўлқин ЭШБЕК

АХБОРОТ ХИЗМАТИ: назария ва амалиёт

(Ўқув қўлланма)

ТОШКЕНТ

ЎзМУ – 2014

Филология фанлари номзоди, доцент Тўлқин Эшбековнинг “Ахборот хизмати: ишлаш усуллари ва тамойиллари” (2009 йил ва 2011 йилда қайта нашри), “Жамоатчилик билан алоқалар ва ахборот хизматлари” (2012 й.) деб номланган ўқув қўлланмалари кенг жамоатчиликда катта қизиқиш уйғотган. Уларнинг қайта ишланган ва тўлдирилган нашри ҳисобланмиш мазкур ўқув қўлланмада ахборот хизматлари фаолиятини ривожлантиришнинг назарий ва ҳуқуқий асослари, мақсад ҳамда вазифалари, ташкилот имижини яратиш, ижодий маҳорат, ОАВ билан ҳамкорлик масалалари атрофлича ёритилган. Қўлланмадан Журналистика факультети талабалари, тадқиқотчилар, идора ва ташкилотларнинг жамоатчилик билан алоқалар бўлимлари, Ахборот хизматлари ходимлари ва оммавий ахборот воситалари ходимлари кенг фойдаланишлари мумкин.

 

(Эслатма: “Ахборот хизмати: назария ва амалиёт” ўқув қўлланмасидан фойдаланганда Ўзбекистон Республикасининг “Муаллифлик ҳуқуқи ва турдош ҳуқуқлар тўғрисида”ги қонунига амал қилган ҳолда манба албатта кўрсатилиши лозимлигини унутманг)

 DSC07505

 12-мавзу: АХБОРОТ МАНБАЛАРИ

 

Режа:

  1. Ахборот хизмати ҳар куни янги ахборот ва маълумотлар тўплаши ва ОАВга тақдим этиш режаси.
  2. Веб-сайтда ахборот манбаини яратиш усуллари.
  3. Ахборот хизмати ходимининг вазифалари.

 

Ахборот хизмати ходимлари ҳар куни ўз ташкилотидан янги ахборот ва маълумотлар олиш, тўплаш ва қайси ОАВга тақдим этиш режасини ишлаб чиқиши зарур. Бу режа албатта ташкилот раҳбари томонидан тасдиқланиши керак. Яъни, ҳар бир мутасадди ташкилот раҳбари томонидан тасдиқланган режага биноан иш юритиши, бинобарин, Ахборот хизмати томонидан талаб этилган ахборотларни бериши лозим.

Такроран бўлса-да айтиш жоиз: бу борада матбуот котиби ташкилот раҳбари билан бамаслаҳат иш қилиши шарт. Ахборот олишда ҳам, ОАВга тақдим этишда ҳам ўзбошимчалик қилиш салбий оқибатларга олиб келиши мумкин.

Ахборот хизмати мунтазам равишда ташкилот томонидан ахборот оқимини вужудга келтириши талаб этилади. Бугунги кунда бу муҳим вазифани амалга оширишда интернетдан самарали фойдаланиши мақсадга мувофиқдир.

Ҳозирги кунда интернет тизимида республикамизнинг деярли барча етакчи ташкилотлари, жумладан, сиёсий партияларнинг ҳам интернетда веб-сайтлари мавжуд. Ўша веб-сайтда ахборот манбаини яратиш учун қуйидаги маълумотларни жойлаштириш зарур:

  1. Ташкилот номи, манзили, харитаси, биноси сурати, телефон рақамлари, электрон почта ва ҳоказолар тўлиқ ва аниқ ёзилиши, бу ўринда қисқартма сўзлар имкон қадар ишлатилмаслиги ёхуд аввал тўлиқ номи ёзилгач қавс ичида қисқартма шакли берилиши мақсадга мувофиқдир;
  2. Ташкилотнинг Низоми, Дастури, турли меъёрий ҳужжатлари;
  3. Ташкилотга тегишли бўлган Ўзбекистон Республикасининг қонунлари, Президент Фармонлари, ҳукумат қарорлари (шунингдек, уларга вақти-вақти билан киритилган ўзгартиш ва қўшимчалар ҳозиржавоблик билан тузатиб қўйилиши шарт);
  4. Ташкилот мутасаддиларининг исми-фамилиялари, лавозимлари, иложи борича таржимаи ҳоллари, фаолиятини акс эттирувчи суратлари;
  5. Ташкилотнинг кундалик фаолиятини ёритишга қаратилган ахборотлар, янгиликлар турли тадбирлар, анжуманлар, давра суҳбатлари ҳақида суратли лавҳалар.

Бунинг учун Ахборот хизмати ходими қуйидаги вазифаларни амалга ошириши зарур:

А). Ташкилот ходимларининг кундалик фаолиятлари билан танишиб боришлари ва энг муҳим ахборотларни тўплашлари;

Б). Олинган маълумотлар, факт ва рақамлар тўғрилигини синчковлик билан текширишлари, бу борада мутасадди ва масъул ходимлар билан ҳамкорликда иш юритишлари;

В). Ташкилот фаолиятига оид қайси маълумотлар сир сақланиши зарурлигини аниқлаб олиши, ахборот хавфсизлигини таъминлашга жиддий эътибор бериши;

Г). Ахборотда номлари қайд этиладиган кишиларнинг исми-фамилияси, вазифаси тўлиқ кўрсатилиши шарт (инсон исмининг бош ҳарфинигина ёзиб қўйиш ярамайди);

Д). Ахборот матнини журналистика талабларига мос равишда; ижодий маҳорат билан мазмунли, қисқа ва лўнда ёзиши (токи, уни таҳририят ходимлари қайта ишлаб ё таҳрир қилишларига ҳожат қолдирмаслиги) шарт.

  1. Ташкилотга келган хатлар, аризалар, таклифлар ва уларнинг ижросига оид маълумотлар;
  2. Ташкилот муассислигида чиқадиган газета-журналларда, шунингдек, бошқа ОАВда ташкилот ҳақида ёритилаётган муҳим мақолалар;
  3. Ташкилотнинг ҳудудий (вилоят, шаҳар ва туман) бошқармалари ё бўлимлари ҳақида маълумотлар;
  4. Ташкилот фаолиятини ривожлантиришга қаратилган янги режалар, лойиҳалар, шунингдек, турдош соҳалар ташкилотлари билан алоқалар;
  5. Ташкилот томонидан амалга оширилган ишлар ҳақида ойлик, чорак ва йиллик ҳисоботлар.

Ахборот хизмати ходимлари ушбу вазифани ҳар куни амалга ошириб боришлари зарур. Токи, уларнинг веб-сайтларида ҳар куни янги ахборотлар ёритиб борилмаса, уни кўпчилик кузатмай қўяди. Агар Ахборот хизмати веб-сайтини зарур ахборотлар билан тўлдириб бормаса, ўзига яраша “мафкуравий бўшлиқ” пайдо бўлиши ва у ҳақида турли бўҳтонлар тўқиб чиқаришига “имкон яратиб” қўйиши мумкин.

Ҳар куни турли маълумотлар, янги-янги ахборотлар билан тўлдириб борилган веб-сайтларни биринчи галда ОАВ ходимлари кузатадилар ва ўзларини қизиқтирган маълумотлар, янгиликларни олиб, ҳозиржавоблик билан ёритиб борадилар.

Бундан ташқари ҳар бир Ахборот хизмати ўз ташкилоти ҳақида маълумотлар берувчи китоблар, рисолалар, буклетлар чоп қилиши ва ОАВ вакилларига, турли анжуманларда меҳмонларга, умуман, жамоатчиликка тақдим этиши мақсадга мувофиқдир. Шу ўринда, Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги, Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси Адабиёт жамғармаси нашриёти томонидан 2002 йилда “Ўзбекистон Республикаси олий таълим муассасалари. Маълумотнома” деб номланган тўпламнинг 2-нашри 3000 нусхада чоп этилганини айтиш жоиз. Унда мамлакатимизда фаолият кўрсатаётган олий таълим муассасаларининг ташкил этилиши, улардаги мавжуд бакалавриатга оид таълим йўналишлари, ҳар бир йўналиш асосида магистратура мутахассисликлари, факультет ва бўлимлар ҳақида қисқача маълумот берилган. Китобни варақлаган ўқувчи эътиборини дастлаб ҳар бир олий ўқув юртининг тўлиқ номи, манзили, раҳбари, телефон ва факс рақамлари, электрон почтаси ҳақидаги батартиб маълумотлар жалб этади.

Айтиш жоизки, ахборот манбаларидан фойдаланаётган ОАВ вакилларига аввало ўша ташкилот Ахборот хизмати билан бу борада маслаҳатлашиш, фикр алмашиш лозимлигини “эслатма” шаклида (телефон орқали бўлса-да) бериб бориш мақсадга мувофиқдир. Қайсики ОАВ мазкур ахборот манбаидан фойдаланар экан, ўша манбани албатта кўрсатиши шарт.

Ахборот оқимини кучайтиришнинг самарали йўли – вилоят, шаҳар ва туман ташкилотларида ҳам ахборот хизматларини ташкил этиш ва улар орқали мунтазам маълумотлар, ахборотлар тўплашга эришишдир.

Ташкилотнинг жамоатчилик билан алоқаларини ривожлантириш учун ижтимоий фикрни муттасил ўрганиб бориш тақозо этилади. Бунинг учун Ахборот хизмати ходими ҳар бир фикрни эътибор билан тинглаб, хулоса чиқариши зарур. Яъни, одамлар нималар ҳақида ўйлаяпти, уларнинг фаолияти ҳақида қандай фикрларга эга ва ҳоказолар.

Шиддаткор давр ҳар бир муассаса, вазирлик ва ташкилотларнинг ахборот хизматлари олдига улкан вазифалар қўймоқда. Ахборот хизматлари қай даражада фаолият кўрсатаётганини уларнинг саъй-ҳаракатлари билан ОАВда ёритилаётган ранг-баранг мақолалардан билса бўлади.

Такрор бўлса-да айтиш жоизки, баъзи журналистлар ташкилотлардан ахборот олишда кимга мурожаат қилишга қийналадилар. Холисона ўйлаб қаралса, ўша пайтда ташкилот раҳбари бошқа муҳим иши билан банд бўлиши мумкин. У журналистга интервью беришга тайёр бўлмаслигини ҳам назарда тутиш жоиз. Бу пайтда уни ахборот бермаганликда айблаш ноўрин. Демак, ОАВ ходими ахборотни қаердан олиши, кимдан талаб қилиши зарурлигини билиши лозим. Яъни, улар учун Ахборот хизмати ҳамиша ишончли ахборот манбаи бўла олади.

Ўз навбатида ташкилотнинг Ахборот хизмати зарур ахборотларни бериш учун масъулдир. Бунда Ахборот хизмати ҳеч иккиланмасдан, қийналмасдан ўзи яратган ахборот манбаини тақдим эта олади.

Шу ўринда биз Ўзбекистон Республикаси Президенти Ахборот хизмати томонидан ташкил этилган веб-сайт фаолиятини кўриб чиқамиз. Маълумки, жаҳон интернет тармоғида ўзбек, рус ва инглиз тилларида Ўзбекистон Республикаси Президенти Ахборот хизмати веб-сайти фаолият кўрсатади. Бу веб-сайтда давлатимиз раҳбарининг фармонлари, нутқлари, маърузалари, баёнотлари, жаҳон сиёсати масалалари бўйича халқаро ва минтақавий анжуманлардаги чиқишлари (жумладан, аудио ва видео турлари), ўтказган матбуот анжуманлари ҳисоботлари, китобларининг электрон нусхалари, шунингдек, хорижий мамлакатларга ташрифлари тўғрисидаги тўлиқ матнли, фото ва видео ахборотлар мунтазам бериб борилади.

Давлатимиз раҳбарининг фаолияти тўғрисида ахборот бериш ва тарқатишни янада такомиллаштириш мақсадида мазкур веб-сайтнинг ўзбек, рус ва инглиз тилидаги янги версияси яратилган. Бу борада глобал рақамли технологияларнинг энг янги имкониятларидан кенг фойдаланилган. Бу веб-сайт (www.press-service.uz) мазмундорлиги, ресурслари ҳимояланганлиги, дизайни, кенг қамровлилиги, ахборот топиш қулайлиги билан интернет тармоғининг замонавий талабларига мосдир.

Мазкур веб-сайт жаҳоннинг етакчи қидирув тизимларида (АҚШ, Европа, Осиё ва МДҲ) рўйхатга олинган. Ва бу дунёнинг барча мамлакатлари бўйлаб мазкур сайтдан фойдаланиш имконини беради.

Ҳар бир Ахборот хизмати ўз ташкилоти веб-сайтини яратишда Ўзбекистон Республикаси Ҳукумат портали – www.gov.uz ва Ахборот таълим тармоғи – www.ZiyoNET дан андоза олиши мақсадга мувофиқдир.

Ахборот хизмати ходими ўз ташкилотида юз бераётган янгиликлардан доимо бохабар юриши ва муҳим ахборотларни ҳозиржавоблик билан тегишли веб-сайтига жойлаштириши, заруратига қараб у ҳақда телевидениеда, радио ва газеталарда хабар ёки мақолалар ёритиб бориши мақсадга мувофиқдир.

Бу борада Дмитрий Ольшанскийнинг қуйидаги сўзларини эслаш жоиз: “PR ҳеч қачон ўз ихтиёри билан ва ўзи хоҳлаганидек бирор ишни амалга оширмайди. Оммавий ахборот воситалари унинг қўли ҳисобланади. Матбуот котиби бор-йўғи босма ва электрон оммавий ахборот воситаларининг пинҳон бошқарувчисидир”2. Демак, Ахборот хизмати ходими ОАВда чиқадиган материалларни яхши таҳлил қила олиши, етакчи журналистларнинг услубини билиши ҳам лозим.

Ҳар қандай ахборотни оммага ОАВ ҳозиржавоблик билан етказиб бериши лозим. Бу жараёнда Ахборот хизмати мунтазам равишда зарур ахборот манбаларини яратиши мақсадга мувофиқдир.

Асосий гап, зарур ахборот манбаларини яратиш ҳақида. Мамлакатимизда фаолият кўрсатаётган турли ташкилотларнинг ахборот хизматлари асосан ахборот манбаларини яратиш билан шуғулланмоқда.

Қайсики ОАВ ходими бирор ташкилотдан ахборот олишни истаса аввало унинг тегишли веб-сайтини кузатиши мумкин. Бугунги кунда қатор давлат, нодавлат нотижорат ташкилотлари, жамоат бирлашмалари, сиёсий партияларнинг веб-сайтини кузатсангиз тегишли маълумотлар, зарур ахборотларни топишингиз мумкин. Бу эса юртимизда давлат ва хўжалик бошқаруви органларининг жамоатчилик билан алоқалари тобора ривожланиб боришга хизмат қилиши шак-шубҳасиз.

Бироқ, ахборот манбаларини яратиш, пировардида, ахборот тарқатиш борасидаги бу илғор усулдан ҳали-ҳанузгача баъзи ташкилотларнинг ахборот хизматлари етарли даражада фойдаланмаётгани аёндир. Буни уларнинг веб-сайтлари деярли бўм-бўш ёки бир пайтлар номигагина бир-иккита хабар жойлаштирилган “саҳифалари” мисолида кўриш мумкин. Бу ўринда асосий гап – ахборот тарқатишда илғор усулларни ўз вақтида самарали фойдаланиш ҳақида бормоқда.

Хўш, ахборот хизматларининг ана шу фаолиятига журналистлар қандай муносабат билдиришмоқда? Газеталарнинг тахламларини кўздан кечирар эканмиз, бу мавзудаги айрим таклифлар, танқидий фикрлар эътиборимизни тортди. “Ҳуррият” газетасининг 2004 йил 25 февраль сонида ёритилган Динора Дўлтаеванинг “Матбуот котиби: мансабми ё масъулият” сарлавҳали мақоласида шундай фикрлар баён этилган: “Мутахассислар ҳисоб-китобларига кўра, Америка матбуотида чоп этиладиган материалларнинг 80 фоизи (!) пиар маҳсулоти – яъни, ахборот хизматлари тарқатган ахборотдан иборат экан. Энг катта жанжаллар чиққан пайтда ҳам биринчи бўлиб тегишли идора раҳбари ёки матбуот котиби журналистлар олдига чиқиб, расмий баёнот беради. Бизда эса матбуот котиблари керакли ахборотни ҳамма ОАВга етказиш у ёқда турсин…”

Ёш журналист фикрлари кимларгадир таънали туюлар. Бироқ, унинг мақсади – юртимиздаги қатор вазирлик ва ташкилотлар ахборот хизматлари фаолиятини яхшилашга қаратилгани сезилиб турибди.

Ёш журналист Нилуфар Очилова Германияда икки ярим ой амалиёт ўтаб келгач, “Тенгдош” газетасининг 2004 йил 14 февраль сонида ёритилган бир суҳбатида шундай фикрларини баён этган: “Малакавий битирув ишимда Германия парламентида Паблик Рилейшнзнинг қўлланилишини кўриб чиқдим. Назарий билимлар билан бир қаторда амалий тажриба инсон билимини оширади. Германия федерал ерлари орасида ўз мавқеига эга бўлган Саксония парламентининг Паблик Рилейшнз бўлимида малака оширишим мени сиёсий парламентнинг омма билан қандай алоқада бўлишини кўришга ва ўрганишимга туртки бўлди”.

Ахборот хизмати мунтазам равишда ташкилоти томонидан ахборот оқимини ташкил қилиши зарур. Бунинг учун Ахборот хизмати ходими ҳам ижодкор, ҳам ташкилотчи бўлиши мақсадга мувофиқдир. Ахборот хизмати ходими яхши нотиқ ҳам бўлиши тақозо этилади. У интервью бераётганида ёхуд бошқа суҳбатларда иштирок этаётганида адабий тил нормаларига қатъий риоя этиши муҳимдир. Шевага оид сўзларни кўп ишлатиши, сўз ва ибораларни айтишда талаффузи ноаниқ бўлиши унинг обрўсига путур етказиши мумкин.

Ҳар қандай журналист ҳам исталган вазирлик ёки ташкилотдан ахборот олишда муайян қийинчиликка дуч келиши мумкин. Яъни, шу соҳага оид атамалар, иборалар, ҳужжатлар номларини ёзишда гоҳо чалкашиб кетади. Шундай пайтда Ахборот хизмати журналистларга яқиндан ёрдам беради. Бирор анжуман ҳақида ёзганда хатоликка йўл қўймаслик учун ОАВ ходими албатта Ахборот хизматига мурожаат қилиши мақсадга мувофиқдир.

Бу борада давлатимиз раҳбарининг қуйидаги сўзларини эслаш ўринли: “Нега вилоят ҳокимлари, туман ҳокимлари, вазирлар ва бошқа мутасадди раҳбарлар матбуотдан ўзини олиб қочади? Заифлиги, тили қисиқ жойи борми? Нега очиқ мулоқотга чорласангиз, дудуқланиб қолади? Ёки, очиғини айтадиган бўлсак, мазмунли жавоб бериш учун қурби, савияси, малакаси етишмайдими?– Бу масала ечимини ижобий ҳал этишда PR талабаларига мос илғор фикрлар илгари сурилган.– Президент ҳам, вазирлар ҳам, оддий фуқаро ҳам, ҳокимлар ҳам очиқ баҳсдан, очиқ мулоқотдан ўзини тортмаслиги шарт. Бизни сайлаган одамлар ҳокимият фаолиятидан хабардор бўлиши ва унга баҳо беришида матбуот воситачи ролини бажариши лозим”3.

Демак, Ахборот хизмати ташкилот томонидан берилиши зарур бўлган ахборотларни изчил равишда тўплаб, тегишли веб-сайтида манба сифатида тақдим этиб бориши мақсадга мувофиқдир.

Ахборот хизмати ходими кун бўйи шу идора мутасаддилари билан бирга ишлайди, у ташкилотнинг фаолияти билан боғлиқ қонунлар, ҳужжатлар, иш жараёни, атамалар, факт ва рақамлардан яхши хабардор бўлади. Ахборот манбаларини яратишда бирор ноаниқлик ёки хатоликка йўл қўймаслик лозим. Ахборот хизмати томонидан тақдим этилган ахборот оқими ОАВ учун ишончли манба бўлиши керак.

 

Назорат учун саволлар:

  1. Ахборот хизмати ходими ўз ташкилоти мутасаддиларидан ҳар куни янги ахборот ва маълумотларни нима учун олади?
  2. Ахборот хизмати ходимидан ташкилотдан ахборот олишда ва ОАВга тақдим этишда нималар талаб этилади?
  3. Ташкилот томонидан ахборот оқими қандай вужудга келтирилади?
  4. Веб-сайтда ахборот манбаини яратиш учун қанақа маълумотларни жойлаштириш талаб этилади?
  5. Ташкилот фаолиятига оид қайси маълумотлар сир сақланиши мумкин?
  6. Ахборот матнини ёзишда нималарга эътибор бериш зарур?
  7. Ташкилотга келган хатлар, аризалар, таклифлар нима қилинади?
  8. Ахборот хизмати ходимлари идора веб-сайтига қанча вақтда янги ахборот жойлаштириши зарур?
  9. Ташкилот веб-сайтини биринчи галда кимлар кузатади?
  10. Ташкилот ҳақида жамоатчилик кўпроқ маълумотларга эга бўлиши учун Ахборот хизмати яна қандай вазифаларни бажариши зарур?

 _______________________________________

1 Қаранг: ЎзА. Интернет тармоғида – янги WEB-САЙТ. //Ўзбекистон овози, 2005, 6 март.

2 Ольшанский Д.В. Политический PR. Б. 467.

3 Каримов И.А. Янгича фикрлаш ва ишлаш – давр талаби. Т.5. – Т.: Ўзбекистон, 1997. Б. 351-352.

You may also like...

47 Responses

  1. Har qanday jurnalistga istagan tashkilot yoki vazirlikdan ma’lumot olishida axborot xizmati xodimining yordami katta. Lekin hozirgi kunda ba’zi jurnalistlarda intervyu yoki suhbat olishda biroz cho’chish bor. Ammo bunga sababchi ham biz o’zimizdir, ular b.n suhbat qilayotganimizda nozik tarafimiz biroz sezilib qoladi. «Men derazamni har doim ham yopib qo’yolmayman, axir toza havo ham kirishi kerakku.» deganda Gandi taraqqiyotni nazarda tutgan edi. Demak yaratilayotgan imkoniyatlardan foydalangan holda ish ko’rishimiz maqsadga muvofiqdir.

  2. Davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari faoliyati to‘g‘risida aniq, ishonchli ma’lumot olish fuqarolarga amalga oshirilayotgan islohotlar va ularning natijalari haqida to‘la tasavvur hosil qilish imkonini beradi. Bunda axborot manbai – davlat arxivi idoralarining o‘rni beqiyos.

  3. “Davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari faoliyatining ochiqligi to‘g‘risida”gi O‘zbekiston Respublikasi qonuni loyihasining 13-moddasiga muvofiq, davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari o‘z faoliyati to‘g‘risidagi axborotni qonun hujjatlarida belgilangan tartibda axborot-kutubxona va arxiv fondlari orqali taqdim etishlari belgilangan.Davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari faoliyati to‘g‘risida aniq, ishonchli ma’lumot olish fuqarolarga amalga oshirilayotgan islohotlar va ularning natijalari haqida to‘la tasavvur hosil qilish imkonini beradi. Bunda axborot manbai – davlat arxivi idoralarining o‘rni beqiyosdir

  4. Meni nazarimda jurnalist axborot to’plashda ham yetarlicha bilim, tajribaga ega bo’lishi kerak, ba’zan jurnalistlar axborot olishda yuqorida Sadosha ta’kidlaganidek biroz bilimsizligi bois cho’chiydi, agar Bunda u kuchli bilim va mavzu yuzasidan to’liq ma’lumotga ega bo’lsa hech qanday cho’chish bo’lmas edi.

  5. Dinora Do’ltayeva o’z maqolasida bildirgan fikriga qo’shilaman. Matbuot kotiblarimiz xorijiy hamkasblaridan ko’rib, izlanib o’rganiwlari kerak bo’lgan juda ko’p narsalar bor hali. Ular o’z ishini shunchaki vazifasi sifatida emas, balki mas’uliyat bilan bajarishlari lozim.

  6. BUGUNGI KUNDA, AXBOROT XIZMATIDAN MA’LUMOT OLISH, ANCHA MUSHKUL MASALA. TASHKILOT BILAN AYNIQSA, YUZMA — YUZ UCHRASHUVDA «SIRLILIK» MAKSIMAL DARAJAGA CHIQMOQDA. CHUNKI YASHIRADIGAN NARSA, ANIQ BOR. TASHKILOTNING ELEKTRO’N SAXIFASIGA KELSAK, UNDA FAQAT RASMIY YOKI ODDIY MA’LUMOTLARNI (YA’NI MANZIL, TELEFO’N, XODIMLAR, TASHKILOT FAOLIYATI, TA’RIFI YOKI TARIXI, MAQSADI VA VAZIFASI), OLISH MUMKIN. NOYOB, NODIR YOKI QIYMATLI MA’LUMOTLARNI ESA OLISH QIYIN. OLISH O’XSHASA HAM, NOTO’G’RI YOKI O’ZGARTIRILGAN XOLDA BERILADI. TASHKILOT ILOJI BORICHA, MA’LUMOT MASALASIDA ANCHA OCHIQ BO’LSA, O’ZIGA IMIJ YARATISHI VA PR QILINISHI, OSON BO’LADI!

  7. Barnoxon Umarova:

    Yuqoridagi ma’ruzangizdan axborot olishda qanday manbalarga tayanilsa tashkilot muassasalar tomonidan to’g’ri va aniq ma’lumotlar olish mumkinligini bilib oldim. Shu bilan birga har bir mutaxassis aniqrog’i matbuot kotibi o’zi faoliyat olib borayotgan tashkiloti xaqidagi ma’lumotlarni yetarlicha bilishi va yetkazib bera olishi xaqida bilimlarimni mustaxkamlashga erishdim.

  8. Komola Yusupova:

    Mavzu juda yaxshi yoritilibdi, kamchiliklar ham e’tibordan chetda qolmagan. Axborot xizmati hodimining vazifalari aniq ko’rsatilgani meni juda quvontirdi. Chunki, tog’risini aytadigan bo’lsam axborot xizmati hodimi vazifalarini unchalik to’liq bilmas edim. Rahmat!

  9. Ташкилотнинг жамоатчилик билан алоқаларини ривожлантириш учун ижтимоий фикрни муттасил ўрганиб бориш тақозо этилади. Бунинг учун Ахборот хизмати ходими ҳар бир фикрни эътибор билан тинглаб, хулоса чиқариши зарур. Яъни, одамлар нималар ҳақида ўйлаяпти, уларнинг фаолияти ҳақида қандай фикрларга эга эканлигини урганиб бориши зарур.

  10. Axborot bilan ishlashning o’zi katta tajriba, mehnat va bilimni talab qiladi. Axborot xizmati xodimi o’zi tarqatayotgan axborotning ma’sulidir. Shuning uchun axborotni kuchli e’tibor bilan tayyorlash kerak. Chunki,jurnalistlar uni o’zi uchun ayni manba sifatida ko’radilar.

  11. Ҳар қандай ахборотни оммага ОАВ тэзкорлик билан етказиб бериши лозим. Бу жараёнда Ахборот хизмати мунтазам равишда зарур ахборот манбаларини яратиши мақсадга мувофиқдир.

  12. Ахборот хизмати ходимининг давлат ҳокимияти органидаги ички вазифаси шу орган ҳамда унинг раҳбарлари фаолиятининг ОАВда ёритилиши ҳақида статистик ва таҳлилий ахборотлар тайёрлашдир. Бир сўз билан айтганда, ахборот хизматлари давлат ҳокимияти органлари таркибида ҳамда ОАВ орқали жамоатчилик билан самарали алоқа ўрнатишда кенг кўламли вазифаларни бажаради. ОАВ билан ўзаро ижобий мулоқот муҳитини яратиш орқали давлат ҳокимияти органи фаолияти ҳақида жамоатчиликнинг тушунчасини бойитиб, унга нисбатан фикрларни ривожлантиради. Натижада давлат ҳокимияти органи фаолиятининг очиқлиги таъминланади, жамоатчилик фикри асосида давлат ҳокимияти органи фаолияти янада кучаяди.

  13. Axborot xizmati xodimlarining axborot manbalari bilan ishlashini, biz amaliyot davrida ham kuzatib, uzlashtirgan edik. Bundan tashqari, hukumat qarori bilan har nir tashkilotning o’z web sayti bo’lishi kerakki, buni yuritish vazifasi ham axborot xizmati xodimlari zimmasiga biriktirilgan. Bu esa soha vakillarining mas’uliyatini yanada oshiradi

  14. Адолат ҒАФУРОВА:

    Ҳар ьир журналист ўз фаолиятида ахборот манбаларига кўп маротаба мурожаат қилади. Чунки материалда ахборот манбасининг кўрсатилиши унинг ишончлилигини таъминлайди.Бундан ташқари одатда мақола тайёрлаш жараёнида бирор соҳага оид атамаларни, ҳужжатлар номларини ёзишда гоҳо чалкашиб қоламизю. Шундай пайтда Ахборот хизмати журналистларга яқиндан ёрдам беради. Шу сабабли ҳам журналистлар ахборот хизматлари билан ҳамкорликда фаолият юритса кўпгина ижобий самараларга эришади.

  15. Адолат ҒАФУРОВА:

    Узр юқорида бир сўзи «ьир» шаклида хато кетиб қолибди.

  16. Kamola Fayzullayeva:

    Барча билдирилган фикрларга қўшилган ҳолда яна шуни қўшимча қилмоқчиманки, биз техника-технология ривожланган даврда яшамоқдамиз. Бу дегани давир билан ҳамнафас яшашимиз лозим. Уйда ёки иш жойимизда ўтириб веб-сайт орқали олишимиз мумкин бўлган ахборот учун маълум ташкилотга вақт сарфлаб бориш ортиқча иш. Шунинг учун ҳар бир ташкилот ўз веб-сайтини камида uchildiz.uz даражасида юритиши шарт.

  17. Biz bo’lajak jurnalistlar birinchi galda axborotni tanlay bilishimiz lozim. Axborot xizmati rahbari o’z tashkiloti faoliyatiga oid voqea hodisani boshqalardan eshitishi eng katta fojea desam mubolag’a qilmagan bo’laman.Axborot manbalarini bilib olish qiyin ish emas.Bu uchun ozgina xohish bo’lsa bas.

  18. Nodira SAYDULLAYEVA:

    Xodim ish boshlashdan oldin o’ziga reja tuzib olishi zarur. Ayrim tajribasiz, yangi ish boshlaydigan axborot xizmati xodimlari uchun bu ish boshlash uchun katta yordam beradi. Ushbu ma’ruza matn ish olib borish rejasi sifatida bizga juda katta ma’lumot berdi.

  19. Камолат ШАМС:

    Ахборот хизмати ходимларидан яна бир талаб қилинадиган шартлардан бири бу ташкилот веб сайтида бериб бориладиган маълумотларни янгиланиб туришига ҳам эътибор қаратишдир. Айни пайтда кўпгина сайтларда кўзга ташланадиган камчиликлардан бири сайт ташкил этиш чегараланиб қолмоқда. Ташкилот сайти мавжудми мавжуд. Яхши ахборот хизмати ходими бунга асло йўл қўймайди.

  20. Bugungi kunda axborotni yetkazish jurnalistlardan katta tezlik talab qiladi chunki internet orqali bu ishni soniyalar ichida qilish mumkin internetdan tezkor bo’lish lozim

  21. Barno Turopova:

    Jurnalistning asosiy vazifasi so’zsiz jamiyatning axborotga bo’lgan ehtiyojini qondirishdan iborat. Jurnalist boshqa soha vakillaridan farqli o’laroq axborotni ishonchli manbalardan olib, qayta ishlab, qo’shimcha manbalardan (gazeta, ishonchli sayt, Prezident nutqlari, qarorlari, statistik, ensiklopedik ma’lumotlar vahokazo) foydalangan holda auditoriyaga uzatishi lozim. Albatta, bunday jarayonda axborot xizmatining yordami beqiyos. Axborot xizmati hodimidan bo’lak hech kim biror bir tashkilot to’g’risida to’liq ma’lumotga ega bo’lmaydi. Hodimining faoliyati esa, uning olib borayotgan saytida namoyon bo’ladi. Sayt yuqorida aytilgan tartibda ochilsa, qo’shimcha savollarga o’rin qolmaydi.

  22. Avvalo, jurnalist tezkor bo’lishi bilan birga foydali bo’lmog’i ham zarur. Har bir xodim shunday bo’lishi kerakki, tegishli tashkilotga yoki veb-saytlarga murojaat qilgan «iste’molchi» axborotga bo’lgan murojaatni qayta-qayta qilaverish darajasida faoliyat yuritmog’i lozim.

  23. axbarot xizmati xodimi tashkilot haqidagi ma’lumotni tarqatishda uning ishonchliliga katta e’tibor berishi lozim aks holda tashkilot haqida salbiy fikirlar paydo bo’lishi mumikin. axbarot xizmati xodimi tashkilot xaqida ma’lumot yig’ish davrida mayda ma’lumotlarni ham e’tiboirga olishi lozim

  24. Ахборот хизмати ўз ташкилоти ҳақида маълумотлар берувчи китоблар, рисолалар, буклетлар чоп қилиши ва ОАВ вакилларига, турли анжуманларда меҳмонларга, умуман, жамоатчиликка тақдим этиши мақсадга мувофиқдир.
    bunday ma’lumotlarga kelajakda axborot xizmatida ishlamoqchi bo’lgan jurnalistlar beetibor qaray olmaydi

  25. Davronbek Xoshimov:

    Bugungi kunda yurtimiz jurnalistlarida yuqori darajada o’ta tezkorlik, ziyraklik va faolllik har jabhada yaqqol namoyon bo’lib turibdi, demak-ki xalqimiz har bir yangilikni birgalikda baham ko’rishmoqda

  26. Tashkilot faoliyati uchun axborot xizmatlari juda zarur. Bu yaxshi anglagan muassasa boshligi ular faoliyatiga yaxshi shroitlar yaratib berishi kerak. Shundan so’ng axborot xizmati xodimi tashkilot uchun o’zing bor bilim, energiyasini safarbar etadi.

  27. Jurnalist manbalar bilan ishlashda avvalo uning haqiqiyligiga ahamiyat qaratmog’i lozim, chamamda? Negaki, aniq, faktga asoslangan axborot har doim kishilarni qiziqtirgan. Axborot xizmati xodimi tashkilot haqidagi axborotlarni ommaga e’lon qilish jarayonida uning har bir detaliga diqqat-e’tibor bilan yondashmog’i lozim. Bu tashkilotning jamiyat hayotidagi o’rnini belgilashda ham muhim ahamiyat kasb etishi mumkin.

  28. Jurnalistika sohasi davlatning axborot almashinish, madaniy-marifiy sohalaridagi asosiy tayanchi hisoblanadi. Ushbu mavzu bilan tanishib chiqib shuni anglab yetdimki, jurnalistika sohasi davlat va nodavlat tashkilotlarining ham faoliyatida muhim o’rin tutadi.

  29. Xurshid QODIRIY:

    Bir tashkilotning matbuot xizmatida ishlayotgan xodimi OAVga xato ma’lumot bergani uchun ishdan dumi tugulgan. Shunday bo’lmasligini istagan xodim sergak, bilimli va axborotni taqdim etishda ehtiyotkor bo’lsa, ayni muddao bo’ladi.

  30. Tashkilot yo’qki uning axborot xizmati bo’lmasa. Biz kelajakdagi ma’lum tashkilotlarning axborot xizmati xodimi sifatida xozirdan to’g’ri axborotlar bilan to’g’rilikcha ishlashni o’rganishimiz muhim

  31. Mohinur Xon:

    Axborot xizmatlari odil va harakatchan bo’lsagina osha tashkilot axborot olamida birinchilardan bo’lib turli xil axborot xurujlaridan yiroq bo’ladi.

  32. Hech qaysi bir tashkilotni manbasiz o’rganib bo’lmaydi. Shu sababli ham axborot manbasini mukammal yaratish tashkilot xodimlaridan katta mas’uliyat talab qiladi. Sababi jamiyat hayoti uchun tashkilotning yuzi sifatida uning axborot manbaini yaratish asosiy mezonga aylanib qoldi.

  33. Журналистни оғир вазиятга соладиган ҳам, уни қийин вазиятдан чиқара олдаиган ҳам ахборот манбаларидир, деб биламан. Ахборот манбаларининг асосий вазифаси воқейликни ойдинлаштиришга хизмат қилади.

  34. albatta jurnalist axborot olmoqchi bo’lgan kishisini oldindan ogohlantirib qo’yishi ham yaxshi natija beradi

  35. manbalarni o’rganishda jurnalist o’z oldiga birinchi galda holislikni maqsad qilishi kerak. ba’zan ayrim jurnalistlarning manbalardan noto’g’ri maqsadlarda foydalanmoqchi bo’lganlariga guvoh bo’lib qoloamiz.

  36. Ҳар қандай журналист ҳам исталган вазирлик ёки ташкилотдан ахборот олишда муайян қийинчиликка дуч келиши мумкин. Яъни, шу соҳага оид атамалар, иборалар, ҳужжатлар номларини ёзишда гоҳо чалкашиб кетади. Шундай пайтда Ахборот хизмати журналистларга яқиндан ёрдам беради. Бирор анжуман ҳақида ёзганда хатоликка йўл қўймаслик учун ОАВ ходими албатта Ахборот хизматига мурожаат қилиши мақсадга мувофиқдир.

  37. Har bir jurnalist axborot manbalariga tinimsiz murojaat qiladi. Shuningdek, Axborotsiz o’z faoliyatini tasavvur qila olmaydi. ..Ayniqsa bugungi axborot asrida. ..

  38. Axborot manbalaridan to’g’ri foydalanish zarurligi doimo jurnalistlarning, matbuot xizmati xodimlarining esidan chiqqandek bo’ladi nazarimda. Axborotni to’plagan odam, undan qanday foydalanishni ham bilib olishi zarur. Shunday qilinsa ba’zi g’alizliklarga chek qo’yilgan bo’larmidi…

  39. Biz uchun kerakli ma’lumotlarni yozibsiz rahmat.

  40. Matbuot xizmati xodimi avvalo jurnalist va qaysidir ma» noda shu tashkilotning yuragi ekanligini ham yodda saqlashi shart deb o»ylayman.

  41. Axborot -texnalogiyalar asrida har kuni tashkilot yangiliklarni har kuni bermasa, unga bo’lgan ishonch yo’qoladi.

  42. Durbek RAHMONOV:

    Axborot manbalarini yaratishda oltin qoidalarni joylashtirganingiz uchun rahmat ustoz!!!

  43. Axborot manbalari loy bo’lsa jurnalistlar uni pishiq g’isht qilib tayyorlagan ustalardir

    • Қандоқ ажойиб ташбеҳ! Фикрингизни давом эттириб ажойиб мақола ёзсангиз бўларкан. Мақсад, Сиз айтган ана шундай усталарни кўпайтиришдир.

  44. O'tkir Jalolxonov:

    Ҳар бир Ахборот хизмати ўз ташкилоти веб-сайтини яратишда Ўзбекистон Республикаси Ҳукумат портали – http://www.gov.uz ва Ахборот таълим тармоғи – http://www.ZiyoNET дан андоза олиши мақсадга мувофиқдир.
    Mana shu saytlar xafa bo’lishmasinu ba’zi shaxsiy saytlar huquqiy mavzularni ulardan yaxshiroq yoritmoqda. Menimcha, bu mavzudagi ideal sayt huquqshunos Xushnud Xudoyberdiyevning http://www.xushnudbek.uz sayti bo’lsa kerak. U yerda ma’lumotlar shunchaki berib qo’yilmay tahlil ham qilinadi.

Добавить комментарий для Xurshid QODIRIY Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>