Ўзбекистон оммавий ахборот воситаларининг мафкуравий асослари (7)

Амалий машғулот учун: Глобаллашуви жараёнида оммавий ахборот воситаларининг ўрни

ж

            Минг йилликнинг ХХ асрида инсоният улкан иқтисодий, ижтимоий ҳамда экологик ўзгаришлар ва ҳодисаларга гувоҳ бўлди. Кўпгина давлатларнинг вайронагарчилиги ва миллионлаб инсонларнинг ўлимига сабабчи иккинчи жаҳон уруши; дунёнинг мавжудлигига раҳна солган совуқ уруш даври; коммунизм ғояси ва унинг инқирози; телевизор, интернет, космик ракеталар каби илмий ва техник кашфиётлар; атроф-муҳит муаммоларининг глобаллашуви, яъни сув ва ҳавонинг ифлосланиши, озон қатламининг емирилиши ва ҳавонинг нотабиий тарзда исиб кетишининг бутун жаҳон миқёсида кечиши ва ҳоказолар инсониятнинг кўз олдида содир бўлди ва бўлмоқда.

Шунингдек, демократия ва инсон ҳуқуқларини поймол қилмаслик каби умуминсоний ғоялар дунё буйлаб тарқалди ва кўпгина жамиятлар буни тараққиётнинг энг тўғри йўли сифатида қабул қилишди. Шунга қарамасдан, минг йиллигимизнинг охирига келиб, биз инсоният тарихида кузатилмаган ва дунёни умуман бошқа йўналишга буриб юборган “ғайритабиий ҳодисага” гувоҳ бўлдик.

Глобаллашув жараёнининг келиб чиқиши ва унда ОАВнинг роли тўғрисида гапиришдан олдин “глобаллашув” терминига изоҳ берсак. “Глобализация” – “глоуб” (инглизчадан “globe”, яъни ер шари), “глобал” (“global”, яъни бутун дунёга тегишли) ва “глобаллашув” (“globalize”, яъни бутун дунёга тарқалиши) сўзларидан келиб чиққан. У молиявий ва сармоя киритувчи бозорларга давлатлар ва миллатларнинг ўзаро боғланмаганликларидан фойдаланган ҳолда ривожланган ва тартибга солинган алоқалар орқали бошқариш имкониятини беради (1, 32 бет).

Бошқа томондан, Вотер “глобал” сўзи 400 йил аввал пайдо бўлган, бироқ 1960 йилга қадар “глобаллашув” термини сифатида ишлатилмаган, деган қарашларни илгари суради (2, 44 бет). Ёки “Экономист” газетасининг сонини олиб кўрадиган бўлсак, унда “Италиянинг машина импорти бўйича олган глобал меъёри ўсди”, — дейилади (3, 16 бет). “Глобаллашув” атамасининг луғатга киритилиши 1961 йилда содир бўлди ҳамда Вебстер мазкур атаманинг изоҳини тақдим этувчи биринчи катта луғат бўлди. Олим Робертсоннинг айтишича, зиёлилар доирасида “глобаллашув” 1980 йиллар ўрталаригача машҳур бўлмаган (4, 28 бет). Умуман олганда “глобал асрнинг” вужудга келишида Европа ёки Ғарб цивилизацияси асосий муҳит бўлиб хизмат қилган. Робертсон глобаллашув жараёнини 5 та босқичга бўлади. Улар қуйидагилардан иборат:

  1. Пайдо бўлиш босқичи (Европа, 1400-1750: христианликнинг бўлиниб кетиши, давлатлараро алоқаларнинг пайдо бўлиши, ғарбда умумий календарнинг пайдо бўлиши, йирик тадқиқотлар ва мустамлакачилик ва ҳ.к.);
  2. Бошланғич босқич (Европа, 1750-1875; миллий давлатчиликнинг пайдо бўлиши, фуқаролик ва паспортнинг жорий этилиши. Биринчи байналмилалчилик ва бирдамлик ғоялари ва ҳ.к.);
  3. Юксалиш босқичи (1875-1925; миллий давлатчилик, ягона халқаро ҳамжамият ва ягона инсоният, халқаро алоқалар, Биринчи жаҳон уруши ва ҳ.к.);
  4. Яккаҳокимлик учун кураш босқичи (1925-1969; Иккинчи жаҳон уруши, БМТ, совуқ уруш, ядро хавфи ва ҳ.к.);
  5. Мавҳумлик босқичи (1969-1992; фазовий тадқиқотлар, мукаммаллашган халқаро алоқалар, атроф-муҳитнинг ифлосланиши, бутунжаҳон ОАВ ва ҳ.к.). Яъни глобаллашув жараёнининг охирги босқичида дунё қайси йўналишга қараб кетаётганлигини башорат қилиш қийинлиги назарда тутилади.

Глобаллашув жараёни 1990 йиллар ўрталаридан кейин, асрнинг буюк кашфиёти Интернет пайдо бўлгач янада мураккаб табиатга эга бўлди. Москванинг глобаллашув муаммолари институти чоп этган “Глобаллашув амалиёти. Янги аср ўйин қоидалари” тўпламида (5, 16-бет): “Глобаллашув жараёни ” “ахборот инқилоби”, айниқса, Интернетнинг ривожланиши ҳамда “Молиявий бозорларнинг интеграциялашуви” билан узвий боғлиқ”, — дейилади (5, 6 бет).

Глобаллашув жараёнини олимлар “интернационаллаштириш ёки байналминаллаштириш”, “либераллаштириш ёки эркинлаштириш”, “универсаллаштириш” ҳамда “ғарблаштириш”, деб талқин қилишади.

“Интернационаллаштириш” – мамлакатлараро муносабатлар, байналминал савдонинг ўсиши, демократия ва инсон ҳуқуқлари каби ғояларнинг ўзаро алмашинишидир.

“Либераллаштириш” – мамлакатлараро очиқ савдони чегаралашнинг маън этилиши ва жаҳон иқтисодиётини эркинлаштириш.

“Универсаллаштириш” – бу турфа нарсалар ва тажрибаларнинг ер юзининг барча бурчагидаги инсонлар орасида тарқалиши. Иқтисодий ва маданий алоқаларнинг ўсиши миллий маданият ва қадриятларнинг уйғунлашиш жараёнига чатишиб кетишига олиб келади. Бошқача айтганда, маданиятларнинг қўшилиб кетиши натижасида ўзгача маданият юзага келади.

Вотерга кўра, “ғарблаштириш” жараёнини “замонавийлаштириш” жараёни, — деб айтиш мумкин. Бироқ, “замонавийлашувнинг ижтимоий тузилиши” бўлган капитализм, мустамлакачилик, саноатлашув, бюрократизм, империализм ва ҳ.к.лар глобаллашув жараёнининг асосий негизини ташкил қилади. Бошқача айтганда, гап “ғарблаштириш” ҳақида кетганда, ғарбий капитализмнинг жаҳон миқёсида устун туриши назарда тутилади. Масалан, 2000 йил маълумотларига кўра Интернетдан фойдаланувчилар сони 304 млн.га етди. Шундай бўлса-да бутун дунёни эгаллаб олган мазкур ахборот тармоғидан фойдаланувчилар сони давлатлар ва минтақаларда тенг тақсимланмаган. 1999 йил охирларида Интернетдан фойдаланувчиларнинг 88 % ривожланган давлатларда истиқомат қилишади. Бу эса дунё аҳолисининг 15% ини ташкил қилади. АҚШ ва Канада аҳолиси ер юзи аҳолисининг атиғи 5% дир, лекин шу 5% аҳоли Интернетдан фойдаланувчиларнинг 50% ини ташкил қилган. Маълумотлардан кўриниб турибдики, интернетни бутун дунё ахборот тармоғи, дея аташ ҳам қайсидир маънода нисбийлик касб этади.

Демак, ғарблаштириш (глобаллаштириш) “америкалаштириш” , — деб баҳслаша олишимиз мумкин экан. ХХ асрда глобаллашув жараёнининг кўпгина сиёсий-иқтисодий ва маданий соҳалари бўйича етакчи халқаро кучлар, савдо, телекоммуникациялар, ахборот технологиялари ва маҳсулотлар (миллий маҳсулотлар) асосан АҚШ томонидан ишлаб чиқарилган.

Глобаллашув жараёни ОАВ ва Интернетнинг шиддат билан ривожланиши ҳамда миллий ва муайян давлат қобиғидан чиқиб кенгайишига олиб келди. Глобаллашув ва ОАВ уйғунлашуви натижасида ахборот ва реалликнинг “маконсизлик” ҳолати пайдо бўлди.

Маконсизликни Томлинсон “глобаллашувнинг маданий кўриниши”, дея таърифлайди. Шолтенинг фикрича, ОАВ ва ахборот алмашишнинг кучайиши орқали маконсизлик миллий давлатларнинг сиёсий-иқтисодий ва ижтимоий чегаралари йўқолиб бориш жараёни билан тенгдир.

Ҳозирги кунда дунё глобаллашувнинг янги асри –“ахборот асри” ёки “электроник асри” томон қадам ташламоқда. Сунъий йўлдошлар ва интернет орқали телекоммуникацияларнинг фаолият юритиши ҳар ким ва ҳар нарса учун ер шарининг хоҳлаган чеккасига бориш ва жойлашиш, бошқача айтганда, дитерриториаллашиш имкониятини яратади.

Замонавий босқичда давлатлар ва корпорациялар ОАВга эгалик қилиш ва уларни ўз измига олишга ҳаракат қилмоқда. Хуллас, замонавий “глобал аср”да ОАВ (ахборот)ни бошқараётган куч бутун дунёни бошқариши мумкин. Глобаллашув натижасида ОАВнинг ўзи ҳам глобаллашиш моҳиятини касб этади. Масалан, 1989 йил Time корпорациясининг Warner корпорацияси билан бирлашиши амалга ошди ва улар бюджет маблағи 25 миллиард долларни ташкил қилган дунёдаги энг йирик масс медиани юзага келтирди. АОЛ Тайм Уорнер, Дисней, Бертелсман, Виаком, Ньюс Корпорэйшэн, Сони каби корпорацияларнинг телекоммуникация ҳамда ОАВга таъсирини ўргимчак тўр тўқишига қиёслаш мумкин.

2001 йил 11 сентябр воқеаларидан кейин дунё сиёсати мазмун, моҳият жиҳатидан мутлақо янги ва мураккаб босқичга ўтди, халқаро сиёсатдаги кучлар ва куч қутбларининг марказларида ҳам жиддий тузилмавий ўзгаришлар юз берди. Халқаро муносабатлар, халқаро капитал ва молиявий институтларнинг кенгайиши натижасида оммавий ахборот воситалари ҳам жаҳон тарихида мисли кўрилмаган тарзда глобаллашиб бормоқда. Муайян бир миллат ва давлатга ёки маълум бир сиёсий кучларгагина дахлдор бўлган муносабатлар ва алоқалар ҳудудий чегаралардан чиқиб, гибрид характерга эга бўлган ўта мураккаб сиёсий-ижтимоий ва маданий воқеликка айланмоқда.

Мазкур жараёнлар Ўзбекистон сиёсий-иқтисодий, маданий-маърифий ва маънавий ҳаётига, хусусан, мамлакат ОАВга жиддий ва кучли таъсир кўрсата бошлади. Негаки, глобаллашув шиддат билан кечаётган ҳозирги даврда Ўзбекистон мустақил, очиқ ва демократик тамойиллар асосида ривожланаётган давлат сифатида ушбу воқелик таъсиридан четда қола олмайди. Шунингдек, ХХI асрнинг бошига келиб дунёда шундай бир сиёсий-иқтисодий вазият юзага келдики, у Ўзбекистонни бевосита халқаро ҳамжамият ва халқаро алмашиш жараёнларига интеграциялашишни талаб қилмоқда.

Шу билан бирга, эътироф этиш жоизки, 2001 йил 11 сентябр воқеалари натижасида халқаро ОАВ ва журналистикада мавжуд халқаро ҳуқуқий меъёрлар ва касбий этиканинг ОАВ ва журналистлар томонидан суистеъмол қилиниши, касбий ваколатлар ва мажбуриятларнинг қўпол тарзда бузилиши, энг муҳими мустақил ва холис фикр билдиришга нисбатан масъулиятнинг камайиши ҳоллари бутун дунё миқёсида кучайди.

Шуни ҳам таъкидлаш жоизки, Ўзбекистон ОАВ таъсир доирасининг чекланганлиги, ОАВ соҳасидаги чуқур иқтисодий ўзгаришлар ва ахборот бозорининг тўла қарор топмаганлиги, жаҳон ахборот тармоқларига кириб боришнинг сўстлиги мамлакат ОАВнинг глобал ахборот алмашиш жараёнларида фаол иштирок этишига тўсқинлик қилмоқда. Натижада дунё ҳамжамияти Ўзбекистон тўғрисидаги ахборотларни иккинчи манбалардан ёки жаҳоннинг ОАВ ичида катта таъсир доираларига эга бўлган Россия ОАВ орқали олмоқда. Бу эса ўз навбатида бутун дунёда айрим ҳолларда Ўзбекистон тўғрисидаги нохолис ва нотўғри тасаввурларнинг ҳамда фикрларнинг тарқалишига олиб келмоқда, мамлакатимизнинг халқаро миқёсдаги обрўсига маълум даражада зарар етказмоқда.

Глобаллашув жараёнининг Ўзбекистон ОАВга кўрсатаётган энг жиддий салбий таъсирларидан бири бу республика ОАВнинг фақатгина истеъмолчига айланиб қолаётганидадир. Мисол учун, Ўзбекистон телевидениесининг бутун мамлакат бўйлаб эфирга тарқалувчи тўртта канали: ЎзТВ1 — “Ўзбекистон” телеканали, ТВ2 — “Ёшлар” телеканали ва ТВ4 — “Спорт” телеканали ҳамда ТВ3 — “Тошкент” телеканалининг 2004 йил 1 январдан 30-июнгача бўлган кўрсатувлари таҳлили шуни кўрсатмоқдаки, ЎзТВнинг тўртта каналлари ичида фақатгина ЎзТВ1 “Ўзбекистон” чиқишларининг аксариятини ушбу каналнинг ўзи тайёрлаган кўрсатувлар ташкил этади. Яъни, 6 ойлик даврда ушбу каналнинг умумий эфир вақти 2938 соат бўлса, шундан 2304,32 соатини, яъни 78,4% кўрсатувлари ўз маҳсулотларининг эфир вақтига тўғри келади. Бу кўрсатгич қолган учта каналда, яъни, ТВ2да 51,4%ни, ТВ3да 45% ва ТВ4да 25,7%ни ташкил этади.

«Ўзбекистон» каналида чет эл фильмлари ва кўрсатувлари жами 581,35 соат ёки 19,7% фоиздан иборат. ЎзТВ-1 телеканалининг эфирида энг кам эътибор қаратилгани чет эл спорти ҳақидаги кўрсатувлардир.

Шунингдек, Ўзтелерадиокампаниянинг ҳар тўрттала каналидаги дунё янгиликларининг деярли 99% чет эл агентликлари ва телерадиокомпанияларнинг дастурларидан ноқонуний тарзда кўчириб олинган ахборотларидан иборатдир. Бунинг устига, ўзбек ОАВнинг таъсир доираси чекланган. Ўзбекистон телеканаллари ва радио станцияларини фақатгина мамлакат билан чегарадош бўлган Марказий Осиё республикалари аҳолисигина кўриши ва эшитиши мумкин. Албатта, Ўзбекистон радиосининг чет элларга турли тилларда узатаётган эшиттиришлари мавжуд, аммо уларнинг тингловчилари ҳам маълум бир доирада. Бу эса Ўзбекистондаги ахборот макони ва аҳолининг ижтимоий онги тўғридан-тўғри Россия ва Ғарб ОАВ таъсири остида қолишига сабаб бўлмоқда ҳамда Ўзбекистон ОАВнинг халқаро миқёсдаги ўз ўрнига эга бўлишини тобора қийинлаштириб қуймоқда.

Ахборот асри сифатида талқин этилаётган янги юз йилликда ахборот-коммуникация технологиялари, хусусан Интернетнинг шиддат билан ривожланиб бораётганлиги инсоният тараққиётига янгича кўриниш ва моҳият ато қилди. Давлат ва жамият ривожланишининг мазкур янгича шакли “электрон” борлиқ кўринишида характерланиб, унинг келажагини алоқа тармоқлари орқали бутун дунёни ягона ахборот маконига айлантираётган миллионлаб “байтлар ва битлар” ҳал қилмоқда. Интернет давлат ва халқлар ўртасидаги ахборот алмашишни мисли кўрилмаган даражада тезлаштирди, дунёни инсоният учун том маънодаги “ягона глобал маконга айлантирди”

Таъкидлаш жоизки, Ўзбекистон Вазирлар Маҳкамасининг алоқа ва ахборот коммуникация технологиялари масалалари бўйича 2003 йилнинг 10 апрелида бўлиб ўтган йиғилиши натижаларига кўра, 2003 йилнинг бошига келиб Интернетдаги Uz. Миллий ҳудудида қайд қилинган сайтлар сони 12,5 фоизга ўсиб, 650 тага етган. Интернетдан тез-тез фойдаланувчилар сони 50 минг киши атрофида бўлиб, улардан 10 минг кишигина жаҳон ахборот тармоғидан муттасил фойдаланишади.

Таъкидлаш керакки, глобаллашув жараёнининг ҳаракат манбаи ҳисобланмиш Ғарб (асосан АҚШ)нинг йирик иқтисодий кучлари бутун дунёни ўзларининг корпоратив манфаатларигагина жавоб берувчи ва хизмат қилувчи “ягона хомашё, истеъмол, ишлаб чиқариш ва ахборот бозори”га айлантиришга уринмоқдалар.

Глобаллашув жараёни Ғарб давлатлари умумий манфаатларининг ҳимоячиси сифатида ҳам катта аҳамият касб этмоқда. Ажабланарли томони шундаки, жаҳон аҳолисининг фақатгина 1 миллиардга яқини истиқомат қилувчи ғарб давлатлари дунёдаги мавжуд иқтисодий ресурсларнинг 80 фоизини назорат қилмоқда ҳамда сайёрамиз аҳолисининг бор-йўғи 1 фоизи дунё бойликларининг 60 фоизига эга. Бу эса миллий давлатларнинг Ғарбга сиёсий-иқтисодий ва ҳарбий жиҳатдан қарамлигига олиб келади.

Шунингдек, мазкур вазият давлатларнинг ОАВга ҳам ўз таъсирини ўтказмай қолмайди. ОАВнинг миллийлигига раҳна солувчи, ҳозирда одатий ҳолга айланиб бораётган, кўпроқ Ғарбга хос бўлган порнографик, ваҳшийлик, наркомания, фоҳишабозлик каби иллатларни ўзида акс эттирган дастурларнинг берилиши кучаймоқда. Бу эса ўз навбатида, миллий ОАВнинг миллий қадрият ва маданият тушунчасидан йироқлашиб, дунёнинг йирик медиа корпорациялари маҳсулотларига мурожаат қилиб, ахборот соҳасида ишлаб чиқарувчи эмас, балки, истеъмолчисига айланиб қолишига олиб келади. Миллий ОАВ ва журналистика хорижий (асосан Ғарб) ахборот маҳсулотларига боғланиб қолмоқда. Хусусан, Ўзбекистон ОАВ ҳам дунё янгиликларига оид ахбротларни узатишда чет элнинг йирик ОАВга суянади, миллий қадриятларни ўзида акс эттирган кўрсатувлар берилиши ўрнига хориж сериаллари, кинолари, спорт кўрсатувлари ва мусиқий дастурларини эфирга кўпроқ узатади. Таъкидлаш жоизки, Ўзбекистон ОАВнинг чет эл маҳсулотларини ҳаддан ташқари кўп вақт эфирга узатиш жамиятимиз учун бир қатор салбий оқибатларни келтириб чиқаради:

  • чет эл мафкураси, дунёқараши ва ҳаёт тарзини омма онгига сингдириб, миллий қадриятлар ва анъаналарга эътиборнинг пасайишига олиб келади;
  • хорижий ахборот оқимларида мавжуд бўлган ғарбона эркин жинсий ҳаётни, зўравонлик, уруш ва қотилликлар, худбинлик, ота-онани ҳурмат қилмаслик, ичкиликбозлик, тамаки маҳсулотлари ва наркотик моддаларни истеъмол қилишга муккасидан кетган шахслар ва шунга ўхшаш ҳолатлар ижтимоий онгга, айниқса, ёшлар онгига салбий таъсир кўрсатади;
  • Ғарб манфаатларини ҳимоя қилувчи ахборот оқимлари ўзбек жамиятининг миллий эстетикаси, ахлоқ меъёрларига ва менталитетига, ёшларга миллий мафкурани сингдириш учун қилинаётган кўпгина ишларнинг самарадорлигига путур етказади;
  • миллий ОАВ маҳсулотларига бўлган талабнинг пасайишига олиб келади;
  • миллий журналистика ривожланишига ва уни ватандошларимиз томонидан баҳолашга салбий таъсир этади;
  • миллий ахборот маконини ва ижтимоий онгни ахборот хавфсизлиги нуқтаи-назаридан чет эл мафкураси таъсирига тушиб қолишига олиб келади.

Айтиш мумкинки, глобаллашув жараёнининг бундай салбий таъсирларини камайтириш учун бир қатор муаммолар ечимига эътибор қаратиш лозим. Аввало, сўз ва ОАВ эркинлигини қоғозда эмас, балки амалда таъминланишига эришиш, ОАВ соҳасида ҳам тўлақонли бозор муносабатларига ўтиш ва унинг тартибга солиш тизимларини ишлаб чиқиш, журналистика соҳасидаги миллий кадрларни тайёрлаш сифатини яхшилаш талаб этилади. Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А. Каримов Олий Мажлиснинг иккинчи чақириқ тўққизинчи сессиясида қилган маърузаларида ҳам бугунги кунда республикада сўз эркинлигини таъминлашнинг жамиятимиз ривожи учун ўта муҳимлигини, ОАВ соҳасидаги иқтисодий муносабатларни тартибга солиш лозимлигини, ички ва ташқи сиёсатдаги мураккаб масалаларни чуқур тушунадиган ва таҳлил қила оладиган, ўз касбини чинакам устаси бўлган юқори малакали журналистларга катта эҳтиёж борлигини таъкидлаб ўтган эди.

Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки, глобаллашув жараёнини инсоният, хусусан, ОАВ ривожланиши учун (ўзининг барча таъсир ва оқибатларига қарамасдан) қулай имкониятлар яратиб бермоқда. Хусусан, Ўзбекистон ҳам глобаллашувнинг бундай имкониятларидан фойдаланиб, жаҳон ҳамжамиятига янада тезроқ интеграциялашмоқда ва халқаро ахборот алмашиш жараёнларида фаол қатнашмоқда. Аммо глобаллашув даврида “жабрланувчи”га айланиб қолмаслик учун Ўзбекистон аҳолисининг ижтимоий онгини ва миллий ОАВни тезроқ эркинлаштириши, ахборот вакуум вазиятининг юзага келишига йўл қўймаслиги лозим. Негаки, кучли миллий ОАВ ва тўғри шаклланган ижтимоий фикр жамиятни глобаллашувнинг сиёсий-иқтисодий ва мафкуравий тазйиқларидан ҳимоя қилишда энг самарали ҳимоя воситаси бўла олади.

 3к1

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

  1. Collins English . Dictionary, London. 1998, 652-p.
  2. Waters, Malcolm. Globalisation. London. Routldge. 1995, 2-p.
  3. The Economist. London. 1959, April 4.
  4. 4. Robertson, Roland. Globalisation: Sosial theory and global culture. London. Sage. 1992, 8 p.
  5. ИПГ. Глобаллашув амалиёти. Янги аср ўйин қоидалари. Москва. 2000, 16-бет.
  6. Ўзбекистон ахборот агентлиги –ЎзА. “Число зарегистрированнқх доменов в зоне uz достигло примерно 650.” 2003 йил, 10 апрель. www.uza.uz

 

Акбар НУРМАТОВ,

филология фанлари номзоди

You may also like...

60 Responses

  1. Глобаллашув хар кимга узи хохлаганидек буйсунувчи бир инсоният яратган мужиза.Дарс давомида яни лексия ва маьрузани укиб шуни билдики,глобаллашув уз-узидан вужудга келмаган унга инсон мехнат ва изланишларининг асрлик киймати етибди,демак глобаллашувни биз салбий эмас ижобий тарафга йуналтира билишимиз керак.

  2. axborot soati bilan tanishib chiqdim va òzimga kerak bòlgan ma’lumotlarga ega bòldim

  3. Darhaqiqat, globallashuv jarayoni insoniyatga katta imkoniyatlar yaratdi. Ammo tanganing ikki tarafi bo’lganidek, globallashuv ham o’zining ikkinchi tomonini butun dunyoga xavf tug’dirayotgan salbiy illatlar orqali namoyon qilmoqda.

  4. Globallashuvning eng yuqori ta’sirini internetda ko’rishimiz mumkin. Internet globallashuv jarayonini yanada tezlashtirib yubordi.

  5. Ma’ruzada aytilganidiek, globallashuv jarayoni barcha sohalar singari OAVga ham juda katta qulayliklar yaratib bermoqda. Ammo bu qulayliklardan dunyo miqyosida ko’plab yovuz niyatli guruhlarning ham foydalanayotganligi anchayin achinarli hol.

  6. globallashuv dunyoning rivoji va inqirozi uchun ham xizmat qilyapti deb hisoblayman. Bu jaroyonda imkon qadar biz jurnalistlar xalqqa to’g’ri, haqqoniy axborot beribgina o’z mustaqil yo’limizga olib chiqmog’imiz shart.

  7. Глобаллашув жараёни ОАВ ва Интернетнинг шиддат билан ривожланиши ҳhамда миллий ва муайян давлат қобиғидан чиқиб кенгайишига олиб келди. Глобаллашув ва ОАВ уйғунлашуви натижасида ахборот ва реалликнинг “маконсизлик” ҳhолати пайдо бўлди.Shu bir jumla globallashuv haqida katta mohiyatni anglatmoqda.
    Bugungacha biz bilgan globallashuv haqidagi bilimlarimiz sezilarli darajada kengaydi,deb o’ylayman.Bu uchun ustozimizga alohida raxmat.

  8. Глабаллашув жараёнининг салбий ва ижобий томонларини таҳлил қилиш, албатта ундан қай мақсад йўлида файдаланишга боғлиқ.

  9. Globallashuvning eng takomillashgan choqisii -fan-texnika sohasi, deb aytsak adashmagan bo’lamiz.Shu jumladan, internetni globallashuv jarayonida hamma sohani ortda qoldiryapti ,desak hato bo’lmaydi.

  10. Globallushuv atamasining ma`nosiga sinchiklab nazar tashlasak, uning ijobiy va salbiy elementlarini ko`ramiz. Masalan, ushbu jarayon natijasida mamlakatlar o`rtasidagi axborot almashinuvida rivojlanish sodir bo`ldi. Hayotimizga XX asrning oxirida kirib kelgan internet esa bu jarayonni kuchaytirdi.

  11. Jahon axborot tizimi, internetdan foydalanish ko`rsatkichlari xususida qiziqarli va muhim ma`lumotlar berilibdi. So`nggi statistik ma`lumotlar shuni ko`rsatadiki, O`zbekiston aholisining 3\1 qismi internetdan faol ravishda foydalanadi. Bu albatta, yaxshi ko`rsatkich. Uz domenidagi 430 dan ziyod sayt jahon miqyosida foydali deb e`tirof etildi.

  12. Feruza Xayrullayeva:

    Aytish kerakki, maqola anchagina faktlar bilan «to’yintirilgan». undagi ko’pgina fikrlarga qo’shilish mumkin, ba’zilarini rad qilib bo’lmaydi, boshqa biriga esa e’tirozlarga sabab bo’ladi. shulardan biri O’zbek milliy OAV larida chet el OAV laridan olingan informatsiyalarning berilishi bir qancha salbiy jihatlarni keltirib chiqaradi degan fikr atrofida sanalgan faktlarni olib ko’raylik. bir qaraganda ularni to’g’ri deb baholash mumkin. biroq, o’zini «xitoy devori» bilan o’rab olish hech bir mamlakatga hech nima bermaganini unutmaslik kerak. bugunning auditoriyasiga kerak informatsiyani bermasangiz u «kerakli joylar»dan kerakli axborotni topa oladi. va eng yomoni siz saralab(filtrlab) berishingiz mumkin bo’lgan ma’lumotning bo’tqa xolidagisining iste’molchisiga aylanadi. Endi o’ylab ko’raylik, qay biri xavfliroq? yaxshisi yashirish emas, tushuntirish yo’lidan borish kerakmasmikin? bu albatta shaxsiy fikrlar, ammo, maqolaning bir qancha saviyali va salmoqdir ekanini e’tirof etish joiz

  13. Yorqinoy Nabiyeva:

    globallashuv bugunning eng sara so’ziga aylanib ulgurdi. Aniqroq aytganda, shunday bo’lish kerak edi. biroq bugun u nafaqat eng ijobiy balki eng salbiy tushunchani ham berayotgani tashvishlanarli. Har qanday rivojlanish ezgulikka xizmat qilishi kerak bo’lgani kabi globallashuv insoniyatning faqat ezgu amallariga tirgak bo’lishi uchun harakat qilishimiz kerak.

  14. Milliy mafkura glaballashuv jarayonida kishilar uchun poydevor bo’lsa men o’ylaymanki bu jarayonning to’riga tushib qolmaydi yani har bir jarayonga nisbatan o’z shaxsiy fikri bilan yondashadi. Bugun t
    alim tizimida manaviyat, madaniyat va shu kabi fanlarga keng e’tibor berilayotganligi ham prezidentimiz ta’kidlaganlaridek yuksak manaviyatli yosh avlodni tarbiyalashdir.

  15. chet el kinolarining Televideniyeda uzatilishi bu yoshlar ongiga salbiy ta’sir etayotganligi inkor etib bo’lmaydigan holat shuning uchun bu jarayonning oldini olishda oilaviy muhit va ota onaning tarbiyasi alohida ahamiyat kasb etadi zero oila bu manaviyat o’chog’idir.

  16. Zarina Sohibova:

    globallashuv ikki tomoni kesadigan pichoqqa o’xshaydi, yaxshilik yo’lida foydalanisa yaxshilik, yomonlikka xizmat qilsa yomonlik keltirib chiqaradi

  17. Albatta har qanday vositadan ikki xil maqsadda foydalanish mumkin. Shuning uchun doimo bilim tafakkur va tashqi axborotlarga nisbatan imunitet hosil qilish lozim…

  18. — Bo’larkan-u, yangi, yaxshi ma’lumotlar
    — …
    — Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А. Каримов Олий Мажлиснинг иккинчи чақириқ тўққизинчи сессиясида қилган маърузаларида ҳам бугунги кунда республикада сўз эркинлигини таъминлашнинг жамиятимиз ривожи учун ўта муҳимлигини, ОАВ соҳасидаги иқтисодий муносабатларни тартибга солиш лозимлигини, ички ва ташқи сиёсатдаги мураккаб масалаларни чуқур тушунадиган ва таҳлил қила оладиган, ўз касбини чинакам устаси бўлган юқори малакали журналистларга катта эҳтиёж борлигини таъкидлаб ўтган эди. Mana shunga qachon erishamiz, harakat bor, kengayish, qiziqish, fidoiylik kam jurnalistika sohamizda. Fidoiylik.
    — …

  19. Yana bir gap: Fotolar yangilansa yaxshi bo’lardi. Shu tomonlama oqsash xato bo’ladi, menimcha. Xatolar bo’lib turadi. Vaqtida xatolarni tuzatish esa aqlli odamning yutug’i bo’ladi. Yanayam bilmadim.

  20. Globallashuv tufayli ko’rinki har bir sohada rivojlanish bo’lyapti shu qatorda OAV da ham globallashuv yuqori sur’atlarda kechyapti shunday ekan uning ijobiy va salbiy tomonlari bor, biz ko’proq ijobiy tomonlaridan foydalanishimiz kerak.

  21. Glaballashuv qozonida qaynash ham ,bu insoniyat uchun katta bir sinov. Mana shu qozonda qaynamagan inson bugub o’z mavqeini egallay olmasligi,qolaversa shaxs sifatida o’z menini to’g’ri shakllantira olmasligi mumkin deb o’ylayman. Maruzada keltirib o’tilgan termenlarga izohlar biz uchun bilimlarimizning boyishiga yanada xizmat qiladi.

  22. Aziza Davlatova:

    Uilson Cherchilning » axborot kimni qo’lida bo’lsa dunyoni u boshqaradi» — degan so’zini bugungi kunda qanchalar o’z aksini topayotganini ko’ryapmiz. Globallashuv shiddatla borayotgan bir paytda insonlar birinchi galda axborotga yangiliklarga e’tiborlarini qaratmoqdalar. Undan ijobiy yoki salbiy ozuqa olishimiz esa mafkuraviy immunitetimiz qay darajada kuchli ekanligini ko’rsatib beradi.

  23. Globallashuv jarayonining shiddat bilan rivojlanishi 20-asrdayoq boshlangan @ edi.Bugungi kunda har soha globallashib bormoqda.Bu ma’ruzadan o’qib shuni angladimki globallashuvning salbiy tomonlarini bartaraf etishda jamiyatni kuchli ijtimoiy ong va bunday salbiy g’oyalarga qarshi bo’shliqni manaviy ozuqa bilan to’ldirishda Oav ning o’rni benihoyatda katta.

  24. Pokiza Turdaliyeva:

    Ushbu mavzudagi amaliy mashg’ulotimiz juda qiziqarli bo’lib o’tgan edi. Ayniqsa biz bilgan va bilmagan ma’lumotlar biz uchun juda as qotayotganligi hozir namoyon bo’layotgani sir emas.

  25. Globallashuv jarayoni bugun tez suratlarda amalga oshmoqda. Guruchning ko’rmaksiz bo’lmasligi esa ayni haqiqat. Shu nuqtai nazardan olib qaralganda, bu jarayonning har kim o’z nuqtai nazaridan turib qabul qilmoqda. Kimdir uning kuchiga dosh beryapti yana kimlardir… Ha globallashuv oqimini faqat yaxshi niyatlar yo’liga og’dirish uchun inson o’zida mafkuraviy immunitetni shakllantirmog’i lozim.

  26. Insoniyat paydo bo’lishi bilan «Globallashuv» jarayoni boshlangan. Bu jarayon hozir ham, bundan keyin ham davom etaveradi. Globallashuvning asosiy Targ’ibotchisi bu OAV hisoblanadi. Sababi, butun bir insoniyati yagona kuchga birlashtira oladigan vositachidir.

  27. Globallashuv jarayonida ayniqsa internetning o’rni beqiyosdir. Sababi, u chegara bilmas.

  28. Sevara Uktamovna:

    Mavzu bo’yicha amaliy mashg’ulot ajobiy tarzda olib borilgandi. Elektron ma’ruza matni orqali esa kanspekt yozib olish juda qulay.

  29. Globallashuv jarayoni Ommaviy axborot vositalariga ko`plab imkoniyatlar ufqini ochadi. Ular keng miqyosda axborot yig`ish va uzatish imkoniytalariga ega bo`ladi. Shu bilan bir qatorda globallashuv OAV ga katta mas`uliyat ham yuklashini ham unutmaslik kerak. Bu qanday mas`uliyat? Avvalo, Ommaviy axborot vositalari axborot berish, kishilarni boshqarish, madaniyatni yuksaltirish, tarbiyalash kabi vazifalarni bajarar ekan, demak ularning bu yo`lda qilayotgan amallarini keng jamoatchilik, boringki, dunyo ahli ko`radi, eshitadi, o`qiydi. OAV faoliyatidagi ijobiylik ham, salbiylik ham ana shu ko`p sonli auditoriyaga ta`sir etadi.

  30. Globallashuv jarayonida axborotning o’rni beqiyos bo’lib, bunda ishonchli axborotlar bizga yordamga keladi. Hozirgi kunda axborotlarning turli xil ko’rinishlari gurkiragan zamonda ishonchli va tekshirilgan axborot, foydalanuvchilar uchun muhim ahamiyat kasb etadi.

  31. Axborot asrida yoshlarning undan bilib bilmay foydalanishlari, ayniqsa, ishonchsiz axborotga bo’lgan talablari achinarli hol albatta. Shunday ekan, kelinglar faqatgina haqiqatga yaqin, tekshirilgan va albatta ishonchli axborotlar foydalanuvchisi bo’laylik.

  32. Sevinch Norqobilova:

    Bu mavzuni darslarimiz davomida ma’ruza sifatida tinglagandik. O’shanda ham katta qiziqish uyg’otgandi. Hozir ham o’qib bir olam ma’lumot oldim.

  33. Fayyoz Achilov:

    Globallashuv jarayonida internet sarhad bilmaydi. Shu boisdan ham u tezkor. Mana internet tufayli shu sayt imkoniyatlaridan to’liq foydalanyapmiz.

  34. Ma’ruzada keltirilganidek bugungi globallashuv har kimni ogohlikka da’vat etadi. Ayniqsa, bu mas’uliyat OAV soha vakillari uchun ikki barobar ko’pdir.

  35. E’tiborimni foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati tortdi. Chet el manbalaridan ham foydalanib tayyorlangan ma’ruza matni man uchun foydali bo’ldi!

  36. Jumamurodova Muyassar:

    Ma’ruza matnida O’zbekiston OAVning chet el mahsulotlarini haddan tashqari ko’p vaqt efirga uzatish jamiyatimiz uchun bir qancha salbiy oqibatlarni keltirib chiqarishi o’z aksini topgan. Haqiqatan ham, chet el mahsulotlarini ko’p vaqt efirga uzatish, ayniqsa yoshlar onggiga salbiy ta’sir ko’rsatishi hech gap emas. Buning oldini olish uchun OAV xodimlaridan ham ogohlik talab qilinadi.

  37. Globallashuv jarayonida biz jurnalistlarga juda katta mas’uliyat talab qilinadi.Ya’ni xalqqa to’gri va ishonchli informatsiya yetkazish, uning ijobiy va salbiy tomonini haqqoniy ko’rsata bilishimiz kerak.

  38. Globallashuvga befarq qarab bo’lmaydi. Har bir jurnalist shunday sharoitda ham idod qila olishi kerak.

  39. Dilfuza Tillayeva:

    Globallashuvni hamma har xil talqin qiladi. Avvalo, globallashuv jarayonida axborot asosiy tovarga aylanadi. Axborot ijobiy yoki salbiy bo’lishi mumkin. Bu esa insonning qanday qabul qilishiga bog’liq. Bunday axborotlar birinchilardan bo’lib internet orqali kirib keladi. Muhtaram prezidentimiz internetni katta do’konga o’xshatadilar.U yerdam hamma o’ziga kerakli narsalarni xarid qiladi.

  40. Dilfuza Tillayeva:

    Globallashuvni hamma har xil talqin qiladi. Avvalo, globallashuv jarayonida axborot asosiy tovarga aylanadi. Axborot ijobiy yoki salbiy bo’lishi mumkin. Bu esa insonning qanday qabul qilishiga bog’liq. Bunday axborotlar birinchilardan bo’lib internet orqali kirib keladi. Muhtaram prezidentimiz internetni katta do’konga o’xshatadilar.U yerdan hamma o’ziga kerakli narsalarni xarid qiladi.

  41. Malika Ruziyeva:

    Har bir axborot soatlaridan yetarlicha ma’lumot olsa bo’ladi.

  42. O'tkir Jalolxonov:

    Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А. Каримов Олий Мажлиснинг иккинчи чақириқ тўққизинчи сессиясида қилган маърузаларида ҳам бугунги кунда республикада сўз эркинлигини таъминлашнинг жамиятимиз ривожи учун ўта муҳимлигини, ОАВ соҳасидаги иқтисодий муносабатларни тартибга солиш лозимлигини, ички ва ташқи сиёсатдаги мураккаб масалаларни чуқур тушунадиган ва таҳлил қила оладиган, ўз касбини чинакам устаси бўлган юқори малакали журналистларга катта эҳтиёж борлигини таъкидлаб ўтган эди.
    So’z erkinligi yo’q deydiganlar uchun ko’rga hasso!

  43. Globallashuv jarayonini qay tarafga burib yuborish yoki boshqarish ko’p jihatdan OAVga bog’liq. Shuning uchun bugungi kunga kelib OAVning barcha turi va internetda berib borilayotgan har bir axborot sintez qilinmoqda. «Qora kuchlar» ham e’tiborini aynan shu masalaga qaratayotgan bir davrda bu holatni shunchaki chetdan kuzatib turish umuman mantiqqa to’g’ri kelmaydi. Balki shuning uchun ham deyarli barcha ma’ruzalarda shu masalaga to’xtalib o’tilayotgandir

  44. Õrol Hamidullayev:

    Bugun biz har tamonlama ruvojlanayotgan axborot asrida yashayotganimizni unutmasligimiz lozim. Chunki bugungi glaballashgan axborot bozorini biz xar tamonlama sifatli maxsulotlar bilan ta’minlab borib, ularning ma’naviyatini oshirish bizning maqsadimizdur.

  45. Bu ma’ruzadan o’zimiz uchun kerakli bo’lgan malumotlarni yetarlicha oldik

  46. Yurtboshimiz globallashuv haqida fikr bildirgan: «Kimdir uni yuksak texnologiyalar zamoni desa, kimdir tafakkur asri, yana birov yalpi axborotlashuv davri sifatida izohlamoqda. Albatta, bu fikrlarning barchasida ham ma’lum ma’noda haqiqat, ratsional mag’iz bor. Chunki, ularning har biri o’zida bugungi serqirra va rang-barang hayotning qaysidir belgi alomatini aks ettirishi tabiiy. Ammo ko’pchilikning ongida bu davr globallashuv davri tariqasida taassurot uyg’otmoqda» Haqiqatdan ham globallashuv tushunchasi bugunga kelib turlicha tushunilmoqda. Bu jarayondan ikki xil maqsadda – ezgulik va yovuzlik yo’lida foydalanish mumkin. Ezgulik yo’lidagi harakatlar davlatni va jamiyatni rivojlantirishga xizmat qiladigan bo’lsa, yovuzlikni maqsad qilgan taraqqiyot mahsuli esa buning tamomila aksidir.

  47. Yetarlicha ma’lumotga ega bo’ldim. Bilmagan narsalarni bilib oldik…

  48. Hozirgi kunda globallashuv jarayoni eng muhim masalalardan biriga aylanib bormoqda. Ularni to’g’ri hal etish uchun esa axborot xavfsizlik tushunchasini anglab olish va axborot xavfsizligini har tomonlama ta’minlash ,xususan, huquqiy ta’minlash yo’llarini izlash lozim. Yana shuni yodda tutish joizki, axborot-psixologik xavfsizlik tushunchasi bevosita inson va jamiyat, shaxs va uning daxlsizligi, tarixiy va madaniy meroslarni asrash bilan bog’liq tushuncha hisoblanadi.

  49. Eng umumiy ma’noda,globallaashuv muayyan hodisa jarayonning ko’plab mintaqalar, davlatlar va butun Yer yuzini qamrab olganini hamda ularning insoniyat taqdiriga dahldor ekanligini anglatadi.

  50. Globallashuv — bu milliy chageralarning yuvilib ketishi, jahon xalqlari madaniyatining integratsiyalashuvi jarayonidir. Bunday davrda har bir xalq o`zining milliy qiyofasini saqlab qolishi, yosh avlodni milliy qadriyatlarga hurmat ruhida tarbiyalashi muhim ahamiyatga egadir.

  51. Hamma narsaning ham tarozisi bo’lgani kabi, globallashuvning ham ikki pallasi bor. Hozircha salbiy palla og’irroq. Ya’ni globallashuvni insoniyatga zararli tomonlari ko’proq bo’lyapti. «Qadimda bir odam bo’lgan ekan, uning bisotida bir donagina sigir bor bo’lib u har kech maraganida egasi uni sog’ish un oldiga borarkan. Bir kech chol sigirni soqqani borib qorong’uda uni silay boshlabdi. Sigirni o’rnida sher yotgan bo’ladi. Va Sher u odamga qarab «ehhh axmoq chol agar meni kimligimni korganingda silash u yoqda tursin hatto oldimga qadam bosmagan bo’larding»- degan ekan.» Inson qaysi tomonga ketayotganini, uning oqibatini, o’ylash kerak. OAVning vazifasi esa birinchi o’rinda qorong’ulikni ko’ra olishdir.

  52. Globallashuv jarayonida OAV ning o’rni beqiyosdir. Shunday ekan o’z o’zidan jurnalistlarning zimmasidagi vazifalar ham ortadi.

  53. Globallashuv avvalo jurnalistika sohasidagi kishilarning har tomonlama kuchli va bilimli bo’lishini talab qiladi. Jurnalist ma’naviyat himoyachisi hamdir.

  54. Bugun zamon shiddat bilan rivojlanib borayotgan bir paytda insoniyat hayotida axborotning o`rni juda katta. Shunday ekan, OAVning roli globallashuv jarayonida beqiyos, chunki xalqni axborot bilan ta`minlaydigan qaysidir ma`noda ularning ijtimoiy fikrini shakllantiradigan vosita bu OAV. OAV ning vazifasi birinchi o`rinda ishonchli tezkor ma`lumot va axborotlarni aholiiga yetkazib turish barobarida, aholining axborotni sintez qila olishini ham ta`minlashi muhim deb hisoblayman. Masalan yosh bolani doim yetaklab yurib bolmaydi, shunchaki unga yo`l ko`rsatadi yurib ketishiga yordam beriladi. Aholiga ham to`g`ri yo`lni o`zlari tanlashlari uchun jamiyat taqdiriga befarq bo`lmaydigan shaxs bo`lib yetishishi uchun OAV kuchli imunitetni hosil qila olishi kerak. OAV xalq savodxonligi va ularning zamon bilan hamnafas bo`lishida mahorat bilan yondashmog`i lozim. Xalq OAVdan o`rnak oladi va unga ergashadi. Shuning uchun milliy OAVmiz yo`lchi yulduz bo`lishi bugun va ertamizni yorug`ligi uchun ham muhim. Buning uchun jurnalistlardan kuchli mas`uliyat talab etiladi.

  55. Ko’pchilik globallashuvni yangi zamondagi qo’shtirnoq ichidagi Ommaviy madaniyatga ham qiyoslaydi. Aslida bu noto’g’ri qarash deb o’ylayman. Aslida “ommaviy madaniyat” soyasida kirib kelayotgan axloqsizlik, behayolik, zo‘ravonlik va buzuqlik kabi illatlar dunyodagi hech bir xalqning milliy madaniyatiga ham, umumbashariy qadriyatlarga ham to‘g‘ri kelmaydi. Xususan, bizning zaminimizda tug‘ilib o‘sgan, jahon madaniyati va sivilizatsiyasiga ulkan hissa qo‘shgan Imom Buxoriy, Burhoniddin Marg‘inoniy, Ahmad Farg‘oniy, Abu Rayhon Beruniy, Mirzo Ulug‘bek va boshqa ko‘plab buyuk ajdodlarimiz qoldirgan meros bugun ham dolzarbligini yo‘qotgani yo‘q.
    Prezidentimiz Islom Karimov “Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch” asarlarida bu masalaga to‘xtalib, axloqsizlikni madaniyat deb bilish va aksincha, asl ma’naviy qadriyatlarni mensimasdan, eskilik sarqiti deb qarash bilan bog‘liq holatlar bugungi taraqqiyotga, inson hayoti, oila muqaddasligi va yoshlar tarbiyasiga katta xavf solmoqda, deya alohida ta’kidlaydilar.
    Mamlakatimizda istiqlolning dastlabki yillaridanoq umumbashariy va demokratik qadriyatlarni chuqur o‘zlashtirgan holda barpo etilayotgan huquqiy va demokratik jamiyat qurish yo‘li bugun o‘zini to‘la oqlamoqda. Bunga munosib bo‘lish har birimizning fuqarolik burchimizdir.

  56. Ismoilova Humoyra:

    Globallashuv jarayoni OAV da ham muhim o`rin egallaydi. Ayniqsa, ijobiy tomonlama yo`naltirilgan OAVda .Axborot sohasidagi ushbu globallashuv bugungi kunda jadal odimlamoqda.

  57. G’arbdagi «globallashuv», «liberallashtirish», «universallashtirish» va shunga o’xshash termin va tushunchalarning sharq mamlakatlari jumladan, bizning vatanimizga ham kirib kelayotgani yurtimizni dunyoga chiqayotganining isbotlaridan hisoblanadi. Globallashuv jarayonida ko’p narsalarga e’tibor qaratishimiz lozim chunki hozirda «ogohlik-davr talabi» degan so’z bejiz shiorimizga aylanmagan. Har bir soha vakillari har tomonlama ogoh bo’lgani maqsadga muvofiq bo’ladi. Ayniqsa, jurnalistika sohasi vakillari bunda o’ta ma’suliyat bilan ish ko’rmog’i lozim chunki kezi kelganda jurnalist boshqa soha vakillari nomidan umuman olganda butun xalq nomidan gapiradi. Globallashuv jarayonining tez sur’atlarda o’sishida har hil buzg’unchi va vayronkor g’oyalar ham ommalashib ketishi mumkin. Shunday holatlarni oldini olishda ham jurnalistlar muhim ahamiyatga ega shaxs hisoblanadi. Bunda bizdan yuqori ma’naviyat, bilim, tafakkur, aql-idrok va e’tibor talab etiladi. Har bir gap-so’z va bo’layotgan ishlarga e’tiborli bo’lib, aql bilan yondoshilsa, yuqori ma’naviyat va tafakkur bilan o’ylab ko’rilsa hech bir buzg’unchi g’oyalar bizga o’z ta’sirini ko’rsatolmaydi. Shunday ekan globallashuv jarayonida ogohlik global vazifalarimizdan biri bo’lishi kerak.

  58. Durdona Safarovs:

    Globallashuv xuddi quyoshga o’xshaydi. Vaqti kelib o’z ziyosini butun dunyoga taratadi, shunday vaqt kelib jazirasida kuydiradi. Shu bois unga to’g’ri yondashish kerak

  59. Bugungi kunda OAV vositalari barcha jabhalarda faol va OAV faoliyatidagi mafkuraviy g’oyalar xalqimiz uchun juda muhim va keraklidir! Chunki jurnalistika xalq yuragi, xalqning zabonidir.

  60. OAV da globallashuv jarayoni jadal sur’atlar bilan o’sib bormoqda, chunki insonlarda yangilikka, axborotga bo’lgan talab va ehtiyoj oshib bormoqda. Globallashuvni biz ochiq dasturxonga o’xshatsak bo’ladi, chunki u birvarakayiga bir qancha sohalarda taraqqiy topib boradi va u shiddat bilan rivojlanishda davom etaveradi.

Добавить комментарий

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>