Jurnalistika tarixi

2-mavzu. QADIMGI SHARQ JURNALISTIKASI

3

ЎзМУ Журналистика факультети 3-босқич талабаларига «Жаҳон журналистикаси тарихи» фанидан маърузалар амалдаги икки алифбомизда тақдим этилмоқда.

Қадрли талабалар! Ҳар бир мавзуни эътибор билан ўқиб, 9-мавзу охирида тақдим этилган адабиётларни пухта ўрганинг. Сўнг, ушбу саҳифа адоғида билдирган фикрномаларингизга қараб Сизга балл қўямиз.

1

Reja:

  1. Protojurnalistika tushunchasi
  2. Yozma kommunikatsiyalardan oldingi shakllar.
  3. Tovushli kommunikatsiya.
  4. Musiqali kommunikatsiya.
  5. Bosma belgilar.
  6. Tasviriy kommunikatsiya.
  7. Yozma kommunikatsiyalar.
  8. Axborot tarqatish yo‘llari.

 

Protojurnalistika tushunchasidan ushbu mavzuni o‘rganishni boshlaymiz. “Proto” – bu qadimiy, oldingi, dastlabki degan ma’nolarni anglatadi. Protojurnalistika – “eng qadimiy jurnalistika”, “ibtidoiy jurnalistika” degan ma’noni anglatadi. Matbuot shaklidagi jurnalistika paydo bo‘lishidan oldin kishilik jamiyatida aynan ushbu ijtimoiy soha vakillari tomonidan bajariladigan va hozirgi jurnalistikaga o‘xshab ketadigan faoliyat turlari barpo etilganidan keyin bu mehnat turi bugungi “jurnalistika” nomini oldi.

Protojurnalistika aynan jurnalistika bo‘lmasa-da, uning paydo bo‘lishiga puxta zamin yaratdi. Jurnalistikaning ibtidoiy shakllari bo‘lmaganda, birinchidan, Gutenbergning bosma uskunasi yaratilmasdi, ikkinchidan, ushbu dastgoh paydo bo‘lgani bilan u Yevropa va dunyo buylab bu qadar tez tarqalmasdi. Zamin, ya’ni protojurnalistika bo‘lganki, jurnalistika gurkirab yashnab ketdi. Protojurnalistika esa qadimiy va o‘rta asrlardagi Sharqda yaxshi rivojlangan edi. Qadimiy Sharq haqida gapirganda, biz, tabiiy ravishda, xronologik jihatdan bir necha mingyilliklarni qamrab olamiz. Shuning uchun, albatta, o‘sha paytdagi ommaviy kommunikatsiya turlari, bosqichlari va davrlarini bekamu ko‘st aniq ko‘rsatib berish ancha qiyin1.

Ommaviy kommunikatsiyalardan hisoblangan tovushli bog‘lanishlar yozma shaklga nisbatan oldin paydo bo‘lgan. Tovushli bog‘lanish-aloqalar bir necha yuz ming yillar mavjud bo‘lib turganidan keyingina yozma vositalar kashf etildi. Shuning uchun bugungi OAV ichida ovozlilari yetakchi o‘rinni egallaydi. Ovoz ta’siri genlar orqali avloddan-avlodga muvaffaqiyatli o‘tib kelmoqda. Tovushli kommunikatsiyalar haqida so‘z boshlashdan oldin bog‘lanishning yana bir ajoyib usuli haqida gapirib o‘taylik. Qadimiy dunyoda ovozsiz, yashirin bog‘lanishlar ham bo‘lgan. Ular qanday amalga oshirilgan? Ma’lum bir qabila a’zolari almashtirilishi kerak bo‘lgan mahsulotlarni muayyan bir joyga olib kelib quyib, o‘z uylariga ketgan. Boshqa qabila odamlari esa o‘sha joyda qoldirilgan mahsulotni olib, uning o‘rniga boshqa bir molni yoki qadimiy pullarni qo‘ygan. Bunday mu’jizaviy ayirboshlash «Ming bir kecha» ertaklarida ham o‘z aksini topgan.

Tovushli kommunikatsiya. Tovushli aloqalarni biz asosan uch turga bo‘lishni ma’qulroq deb topdik: anglab bo‘lmaydigan gaplar, tushunarli gaplar va musiqaviy bog‘lanishlar. Tushunarsiz gaplar bosqichi ommaviy kommunikatsiyalar tarixida eng uzoq davr davom etgan. Ehtimol, ommaviy bog‘lanishlarning boshqa barcha shakllari (matbuot, radio, televideniye va internet davrlarini), vaqt jihatidan birga qo‘shib hisoblaganda ham, tushunib bo‘lmaydigan gaplar bosqichining chorak muddatiga barobar kelmas. Agar biz anglab bo‘lmaydigan gaplar davri million yil oldin boshlangan desak, xato qilmagan bo‘lamiz.

Hali kimlardir tomonidan kashf etilib, ko‘pchilikka ma’lum bo‘lmagan, keng iste’molga kirmagan noaniq so‘zlarni aslicha tushunish qiyin edi, albatta. Bunday gaplar dastlab ibtidoiy odamlar tomonidan tabiat tovushlariga taqlid ko‘rinishida vujudga keltirilgan. Masalan, shamol yoki sinayotgan daraxt tovushi, qushlar va yovvoyi hayvonlarning bo‘kirishi. Keyinchalik bularga undovlar ham qo‘shilgan.

Tushunarli gaplar davri xronologiya jihatidan kamroq vaqtni egallaganligiga qaramasdan, bog‘lanishlar samarasi oldingi bosqichga nisbatan ancha baland bo‘lgan. Aniq nutq ongli inson bilan birga paydo bo‘lib, takomillasha borgan, ularni bir-birisiz tasavvur qilish qiyin.

Qadimiy Sharq odamlarining o‘zaro kommunikatsiyalari tarixida aniq gaplar davri juda yuqori madaniyatga ega bo‘lgan.

Ravshan gapli ommaviy kommunikatsiyalarni she’riy va nasriy, rasmiy va norasmiy, tantanali va oddiy, diniy va maishiy hamda boshqa turlarga bo‘lish mumkin. Shulardan ayrimlarini sanab o‘taylik. Nasriy aniq gaplar asosida olib borilgan ommaviy kommunikatsiyalarga qiroat bilan gapirish (rechitativ), ifodali o‘qish (deklamatsiya), tantanali nutq, dialoglar, ertaklar, duolar, afsonalar, suhbat, bahs, kengash, hikoyalar, rivoyatlar, buyruqlar, e’lonlar va boshqa shu kabi nutqlar kiradi. She’riy tur esa madhiya, epigramma, masal, ommaviy ibodat, girya, mif, doston, epos va boshqalarni o‘z ichiga oladi. Ovozli nutqlar vositasida o‘tkaziladigan tadbirlarda bir necha yuzlab va minglab kishilar qatnashuvi qadimiy Sharqda odatiy hol bo‘lgan.

Og‘zaki nutq qadimgi odamlar uchun jamiyat va tabiatni o‘rganish usuli, falsafa, adabiyot, tarix, siyosatshunoslik, estetika, etika o‘rnini ham bosgan. Qobiliyatli shoirlar va notiqlar yuz minglab so‘z va baytlarni yodlab ayta olardilar. Ko‘p hollarda qabila, urug‘, hatto davlat rahbarlari ham shunga qodir edilar va ba’zida shu tufayli sardor bo‘lganlar. Turkiy xalq vakillarining notiqlik mahorati haqidagi fikrlar ham tarixiy manbalarda tez-tez uchrab turadi.

Qadimgi Sharqda hozirgi jurnalistikaga oid yana bir xususiyat bor edi. Uni vaqti-vaqti bilan so‘zlanadigan davriy nutq deb nomlasak, to‘g‘ri bo‘ladi. Bunday nutqlarning xususiyatlari shundan iboratki, ular ma’lum bir vaqtda takrorlanib turadigan muddatli yig‘ilishlarda, masalan, kunning belgilangan vaqtida ommaga so‘zlanar va ko‘pchilikni qiziqtiradigan savollarga javoblarni aks ettirar edi. Davriy nutqlar bugungi jurnalistik axborotga o‘xshab, qisqalik, aniqliq, muammolilik, ommaviylik, tezkorlik, publitsistik ta’sirchanlik va boshqa shu kabi sifatlarga ega edi. Burro og‘zaki nutqning kishilik tarixidagi ahamiyati shu qadar kuchli bo‘lganki, u vujudga kelganidan hozirgacha odamlar tomonidan yaxshi qabul qilib kelinmoqda. Hatto yozma nutq paydo bo‘lganidan keyin ham og‘zaki so‘z unga bemalol raqobatdosh bo‘la olgan, radio va televideniye kashf etilganidan keyin esa, umuman, o‘zib ketdi.

Yevropada ko‘plab mutaxassislar jurnalistikani ikkinchi eng qadimiy kasb deb atashadi. Sharqda esa an’analar boshqacha. Bizning ota-bobolarimiz barchaga kerakli haqqoniy yangilik, yangi so‘z, zamonaviy axborotni olib kelgan odamni oldin ham hurmatlab kelgan va hozir ham shunday. Payg‘ambar degan so‘z aslida yangilik xabarchisi ma’nosini anglatadi.

Musiqali kommunikatsiya. Eng avvalo, shuni aytish kerakki, qadimiy Sharq xalqlari uchun she’r bilan ashula o‘rtasida deyarli farq yo‘q edi, chunki ularning she’riyati odatda qo‘shiq shaklida aytilardi. Eng qizig‘i shundaki, ashulaning paydo bo‘lishi ham davriylik bilan bog‘liq. Bu davriylikni marom, ritm deb atasak, to‘g‘ri bo‘ladi, chunki bunday davriylik nafaqat vaqt, balki shu bilan birga harakatlar ketma–ketligi bilan ham chambarchas bog‘liq edi. Qo‘shiq ham, boshqa ixtirolar kabi, tabiatga o‘xshatma, raqsda yovvoyi hayvon, parrandaga taqlid qilish, qadimiy mehnat qurolini yasash (masalan, toshni charxlash) va shu kabi ishlar bajarish paytidagi harakatlar taqlidi, takrori natijasida kashf etilgan.

Qo‘shiq turlarining ayrimlarini keltiraylik. Ular sirasiga ov, harbiy, diniy, mehnat haqidagi, sevgi, to‘y, motam, tantanali, epik, qahramonlik, mavsumiy, maishiy, kasbiy, bir ovozli, ko‘p ovozli va boshqa turlari kiradi. Ma’lumki, diniy matnlar, mifologiya va epos eng avvalo qo‘shiq sifatida yaratilgan.

Bosma belgilar. Jurnalistikaning asosiy xususiyatlaridan biri – ko‘p nusxalilik ekanligida. Shu nuqtai nazardan qadimiy Sharqda keng tarqalgan eng dastlabki buyumlardan biri muhrdir. Xaldeya, Assuriya, Bobil, Eron, Hindiston, Xitoy va boshqa joylarda bunday narsalar ko‘plab topilgan. Mutaxassislar fikricha, mohirlik bilan yasalgan ilk muhrlar miloddan avvalgi 6-mingyillikda paydo bo‘lgan. Aslida esa, yog‘och yoki toshdan tayyorlangan shaxsiy va jamoaviy muhrsimon buyumlar bundan oldin ham eng qadimiy odamlar tomonidan ishlatilgan desak, xato qilmagan bo‘lamiz. Ma’lum bir shakl va rasmni bosma usulda chiqarish – jurnalistikaning fazilatlaridan biri hisoblanadi. Qadimiy Sharqda bosma usulda nusxalar olish ham keng urf bo‘lgan. Buning uchun qadimgi odamlar turli ko‘rinishdagi imzo o‘yilgan muhr (faksimile), uchburchak, to‘rtburchak, dumaloq shakldagi, to‘g‘ri va aks tasvirli (oyna) muhrlar, savdo belgilari hamda timsollardan foydalanishgan.

Qadimiy Sharqda keng tarqalgan va ommaviy qurilish uchun mo‘ljallangan yana bir usul – tekis yuzaga ishlangan bo‘rtma naqshlar (barelef)dir. Bo‘rtma naqshlar son va sifat jihatdan buyumlar, qoliplar yoki rasmlardan qolishmasdi.

Tasviriy kommunikatsiya. Tasviriy kommunikatsiyani uch xilga – harakatlar, ranglar va rasmlar asosida amalga oshirilgan muloqotga bo‘lishimiz mumkin. Kommunikatsiya jarayonida yaqqol ifodalashga xizmat qiladigan tasviriy imkoniyatlardan foydalanishning asosiy sabablari, birinchidan, nutq va yozuv yaxshi rivojlanganligi bo‘lsa, ikkinchidan, tasvir odam tomonidan tez va oson qabul qilinishidir. Bugungi kunda matbuot yoki radioga nisbatan televideniyega qiziqish kattaroqligi ham insoniyatning aynan shu qobiliyati bilan izohlanadi.

Qadimiy odamlar diqqatini rang va tasvirlarga ko‘ra birinchi o‘rinda harakatlar o‘ziga jalb etgan. Imo-ishora orqali o‘zaro bog‘lanish kishilik tarixidagi eng dastlabki kommunikatsiya vositasi bo‘lsa kerak. Ishoralar tili ibtidoiy davrlarda eng tushunarli til bo‘lgan va bugungi kunda ham shunga majbur (kerakli tilni bilmaydigan yoki soqov) odamlar tomonidan muvaffaqiyatli ishlatiladi. Bunday tilga o‘rganmagan kishilar turli harakatlar orqali naqadar katta hajmda axborot uzatish mumkinligini tasavvur qilishlari qiyin. Hayotda uchraydigan aksariyat narsa, hodisa va kayfiyatlar haqida ushbu yo‘l bilan «gapirib» berish hech kanday muammo emas.

Imo-ishoralar tili shu qadar ta’sirchan bo‘lishi mumkinki, ayrim mutaxassislar ularni hatto «harakatlar publitsistikasi» deb atashadi.

Shu o‘rinda muloqotning mazkur usulidan ko‘proq foydalanuvchi kasb egalari bo‘lmish aktyorlar tarixan qanday paydo bo‘lganligi haqida savol tug‘iladi. Qadimiy odamlar turli xudolar va ruhlar borligiga qattiq ishonardilar va ular bilan uchrashishni, suhbatlashishni xohlashardi. Tabiiyki, buning iloji yo‘q edi. Aktyorlikning vujudga kelishi ushbu bo‘shliqni to‘ldirishga xizmat qildi. Dastlabki aktyorlar kerak bo‘lgan xudo, ruh yoki qahramon niqobini kiyib, belgilangan rolni bajarardi. Shunday qilib insonlar tabiat va ruhlar dunyosi bilan kerakli muloqot o‘rnatganlariga ishonardilar.

Ko‘p nusxalilik. Rasmli yozuv piktografiya deb ataladi. Asrlar o‘tgan sari alohida rasmlar na mualliflarni, na iste’molchilarni qoniqtirmay qo‘ydi. Natijada ko‘p rasmlilik san’ati rivojlandi. Ya’ni, biror voqea (jang, ov, tuy) bosqichlari (ibtidosi, davom etishi, intihosi) bir qator rasmlarda aks ettirilardi. Zamonaviy tilda buni qadimiy multfilm deb atash mumkin. Bunday rasmlar qadimiy saroylarning devorlarida ko‘plab saqlangan. Ammo bizni bu hodisa boshqa ma’noda qiziqtiradi: rasmlar ko‘paygani va tezroq chizilishi kerak bo‘lgani sayin tasvirlar soddalashib, yengilroq chizmalar ko‘rinishiga yaqinlashib boravergan. Natijada piktografiya, keyinchalik iyeroglif yozuviga aylangan.

Yozma kommunikatsiyalar. Yozuvni ikki katta guruhga – protoyozuv (alifbodan oldingi yozuvlar) va alfavit yozuviga bo‘lib o‘rganamiz.

Protoyozuvga, o‘z navbatida, iyeroglif va mixxat yozuvlari kiradi. Ushbu yozuvlardan Sharqda ommaviy kommunikatsiyalar jarayonida qanday foydalanilganligi haqida qisqacha ma’lumot beraylik. Iyerogliflar. Qadimiy Sharqda iyerogliflar miloddan avvalgi 4,5-4 ming yillikda paydo bo‘lgani taxmin qilinadi. Iyeroglif – xatning bir turi bo‘lgan piktografik yozuvning takomillashuvi natijasida yuzaga keldi. Bunga sabab yana o‘sha – ongi va madaniyati yuksalgan sari insonning ko‘proq hajmdagi kundalik axborotga ehtiyoj sezishi bo‘ldi. Ushbu zarurat yozuvlar asrdan-asrga rivojlanishiga olib keldi. Shu bois yozuv kommunikatsiyasi paydo bo‘lishini mutaxassislar haqli ravishda so‘zdan keyingi ikkinchi axborot inqilobi deb baholashadi. Mixxat yozuvi. An’anaviy tasniflash bo‘yicha mixxat yozuvi iyeroglif bilan alifbo yozuvlari o‘rtasidagi bir pog‘ona sifatida baholanadi. Shunday bo‘lsa-da, miloddan 3 ming yil avval kashf etilgan bu yozuv usuliga kamida 2,5 ming yil amal qilingan. Alifbo ixtiro etilganidan keyin ham mixxat yana ming yilga yaqin iste’molda bo‘ladi. Shunday qilib, miloddan avvalgi 14-4 asrlarda qadimiy Sharqda bir vaqtning o‘zida ham iyeroglif, ham mixxat va ham alifbodan foydalanilgan.

Mixxat namlangan loy taxtachalarga qamish qalam yordamida yozilardi. Qamish qalamning nomi «stilos» bo‘lib, «stil» so‘zi shundan olingan. Ancha murakkab bo‘lgan mixxat yozuvi bugungi kundagi alifbo yozuvini o‘rganishdan ko‘ra ko‘proq vaqtni talab qilgan. Mesopotamiya va Bobilda keng tarqalgan va rivojlangan bu yozuv ushbu hududda dunyoda eng birinchi buyuk tamaddunni yuzaga keltirdi. Bunga bevosita mixxat sababchi bo‘ldi, deyish mumkin. Bu ulkan madaniyat 4-5 ming yil davomida tuproq qa’rida jim yotgan edi. XIX asrda boshlangan arxeologik qazilmalar qisqa vaqt ichida ma’rifatli dunyoni esankiratib qo‘yadigan natijalarga olib keldi. Qadimiy shaharlarning qo‘rg‘onlaridan mixxat yozuvli yuzlab va minglab taxtachalar topildi. Ayrim joylarda esa tuproq-loydan bunyod etilgan ulkan saroylar ochildi. Ularning xonalaridan esa turli matnlar bitilgan pishiq va xom g‘isht shaklidagi o‘sha son-sanoqsiz taxtachalar chiqdi. Binobarin, binolar, devorlar, haykallar, marmar va granit toshlar ko‘pdan-ko‘p tarixiy yozuvlarga to‘lib ketgan edi. Ushbu yozuvlar tilini topish oson kechmadi, ammo Farb olimlari astoydil mehnat qilib, nihoyat, muvaffaqiyatga erishdilar. Mazkur yozuvlarning asosiy qismi miloddan avvalgi XXV-XV asrlarga tegishli bo‘lib chiqdi.

Alifboli yozuv. Alifboli yozuv finikiyaliklar tomonidan kashf etilganligi haqidagi fikr fanda qabul qilingan. Ayrim ma’lumotlarga ko‘ra, ular qisman semitlardan hisoblanadi. Haqiqatdan ham, ularning alifbosi dunyo bo‘yicha tarqalib, ko‘p zamonaviy alifbolar uchun asos bo‘lib xizmat qilgan. Ammo tarixda birinchi alifboni finikiyaliklar ixtiro qildi, degan gap unchalik to‘g‘ri emas. Chunki ulardan oldin bunday natijalarga boshqa elatlar ham erishgan. Faqat ma’lum sabablarga ko‘ra ularning kashfiyotlari keng yoyilmagan.

Alifboning paydo bo‘lishi, eng avvalo, unga ehtiyoj katta bo‘lganligi bilan izohlanadi. Iyeroglif yoki mixxatlarda yozish juda noqulay va ko‘p vaqtni talab qilar edi. Bunday yozuvlarda belgilar soni haddan tashqari ko‘pligi sababli ularning hammasini tez va to‘g‘ri yodlash hamda ishlatish oson emasdi. Bundan tashqari, so‘zlar ko‘paygan sari avvalgi usullarda tovush va bo‘g‘inlarni aniq talaffuz qilish qiyinlashdi. Shu sababli madaniyati rivojlangan xalq va elatlar vakillari tomonidan yangi yozuv turlarining tinmasdan izlanilishi odatiy holga aylandi.

Alifbo, uning asosida paydo bo‘lgan yozuv kommunikatsiya jarayonlarining ancha jadallashuviga sabab bo‘ldi. Ayrim mamlakatlarda tezlik bilan yozishga qaratilgan maxsus usullar ham joriy etildi. Masalan, qadimiy Misrda bunday yozuv «iyeratika» nomini olgan. Miloddan avvalgi VII asrda esa tezlik jihatdan iyeratikadan ham o‘tadigan demotika (xalq yozuvi) qo‘llanila boshlandi. Misr Iskandar Zulqarnayn tomonidan zabt etilganidan keyin ushbu hududda grek yozuvi tarqala boshladi. Miloddan avvalgi III asrda Misrda grek alifbosi asosida yaratilgan koptlar (misrlik xristianlar) alifbosi joriy etildi. Har bir keyingi alifbo oldingisidan ko‘ra foydalanishga qulayroq va tezroq yozishga moslashgan edi. Natijada ijtimoiy kommunikatsiyalar asta–sekin osonlashib, muloqot jarayoniga bora–bora keng omma jalb etila boshladi.

Miloddan avvalgi XX-XII asrlarda Hindistondagi mahalliy qabilalar forslik oriyonlar tomonidan zabt etildi. Oriyonlar o‘zlari bilan ushbu yerlarga yuqori madaniyat olib kelib, qabilalarni birlashtirdilar, yo‘llar va binolar qurdilar. Ommaviy kommunikatsiya turlari ham taraqqiy etdi. Natijada miloddan oldingi XV-XII asrlarda Hindistonda vedalar adabiyoti gurkirab rivojlandi. Vedalar – hindlarning sanskrit tilida yozilgan eng dastlabki diniy adabiyotining mashhur namunasi hisoblanadi. Ular to‘rt qismdan – Rigveda, Yadjurveda, Samaveda va Atxarvaveda bo‘limlaridan iborat.

Vedalar – jamoaviy ijod bo‘lib, uning biror bir muallifi alohida ko‘rsatilmagan. Shuning uchun mazkur she’rlarni bemalol xalq asari deb hisoblash o‘rinlidir. Shubhasiz aytish mumkinki, vedalar qadimiy hindistonliklar uchun diniy, falsafiy, jamoaviy, tarixiy, estetik, axloqiy va hokazo sohalardagi faol ijtimoiy kommunikatsiyalarning ham hosilasi, ham yangi yuksalishlar vositasi bo‘lib xizmat qilgan.

Miloddan avvalgi VIII-VII asrlarda Hindistonda chapdan o‘ngga yo‘naltirilgan bo‘g‘inli braxma yozuvi kashf qilindi. Uning asosida «braxman» deb nomlangan ilohiy nasriy risolalar bitildi. Ushbu matnlar ko‘proq jamoaga taniqli she’rlar, miflar va rivoyatlardan iborat edi. Miloddan avvalgi XII-IV asrlarda shakllangan ikki buyuk asar — «Mahobhorat» va «Ramayana» qadimiy Hindistonda ommaviy kommunikatsiyalar yaxshi rivojlanganligining ishonchli dalilidir.

Qadimiy Xitoy tarixida saqlangan hamda «Bahor va kuz» deb nomlangan yirik solnomalardan biri miloddan avvalgi VIII-V asrlarda yozilgan. Uning uslubi bugungi yangiliklar jurnalistikasini eslatadi, chunki mualliflar voqealarni juda qisqa, aniq, his-tuyg‘usiz va sharhsiz bayon qilishgan. Asar iyerogliflar yordamida plankalarda, ya’ni, ensiz uzun bambuk taxtachalarda bitilgan. Hissiyotli xitoy xalqi vakillarini bunday uslub qoniqtirmasdi, albatta. Ammo ular qadimiy kitoblarni juda e’zozlashlari bois asl nusxa matniga aralasholmasdilar. Natijada keyinchalik sharhlar adabiyoti paydo bo‘lib, keng avj oldi. Nafaqat «Bahor va kuz»ga, balki boshqa solnomalarga ham bag‘ishlab sharhlar yozildi. Shunday qilib, qadimiy Xitoyda axborotlar protojurnalistikasini hamda sharhlar protojurnalistikasini eslatuvchi ikkita ijod turi vujudga keldi. Solnomalar xitoy tili, adabiyoti va ommaviy kommunikatsiyalarni yangi pog‘onaga ko‘tardi. Eng avvalo, yangi, yozma kitob uslubi asos topdi. Bu kommunikatsiyalar tarixida jiddiy o‘zgarishlarga olib keldi, chunki tushunish uchun og‘zaki nutqqa nisbatan ko‘proq mehnat talab qiluvchi yozma matn kitobxonlarning tasavvurlarini rivojlantirishga xizmat qildi. Tarixiy xronikalar bilan birga ular haqidagi fikrlar, kuzatuvlar, qisqasi, tarixnavislik fani ham yuzaga keldi.

Xitoy va Misrda og‘zaki va yozma manbalarni o‘rganadigan yangi fan – filologiya paydo bo‘ldi. Filologlar faoliyati ikkita katta yutuqqa olib keldi: birinchidan, shu yo‘sinda qadimiy matnlarni to‘g‘ri tushunish va talqin qilish o‘rgatildi; ikkinchidan, oddiy xalq vakillari savodxonlikka jalb etildi. Ikkinchi natija o‘z ahamiyati jihatidan birinchisidan ham muhimroq edi. Xitoy tili esa Uzoq Sharq mamlakatlarida ko‘p asrlar davomida asosiy chet tili vazifasini bajarib keldi.

Boshqa mamlakat, xalq va elatlar haqida gapiradigan bo‘lsak, miloddan avvalgi VII asrdan milodiy II asrgacha bora–bora xristian dunyosiga kuchli ta’sir ko‘rsatgan Bibliya shakllandi. Ushbu Muqaddas kitobning tarkibiy qismlari dastlab har xil vaqtda, tilda va turli kishilar tomonidan g‘isht «taxtacha»larga yozib olingan. Masalan, «Qadimiy ahd» asosan eski yahudiy tilida, qisman esa aromiy tilida dunyoga kelib, miloddan avvalgi III-II asrlarda tugatilgan. «Qadimiy ahd» o‘sha vaqtning o‘zida grek tiliga o‘girilgan. Bugungi kunda esa u dunyoning 1760 dan ko‘proq tiliga tarjima qilingan. «Yangi ahd» (Injil) esa milodiy I asrda yaxlit kitob tarzida tuzilgan.

Yozuv paydo bo‘lgan davrdan to kitobning bosma ixtirosiga qadar yozuv san’ati podshohlar, ruhoniylar, ma’muriyat vakillari va hokazo toifalardan iborat nisbatan tor doiradagi odamlarga xizmat qilgan. Jamiyatga rahbarlik qilayotgan doiralardagi odamlar keng xalq ommasini savodxonlikka uncha ham yaqinlashtiravermaganlar. O‘sha davrlarda tayyorlangan ayrim manbalarda oddiy odamlarga o‘qishni o‘rgatish nomatlub ishlarga, qonunbuzarlikka olib boradi, deb uqtirilgan. Shu bilan bir qatorda, savodli odam bo‘lish ko‘proq insonning o‘ziga bog‘liqligi ham barchaga ma’lum edi.

Yozma kommunikatsiyalarning janr, uslub va kanallari. Jurnalistik asarlarning mazmuni va shakli o‘rganilganda, odatda, janrlar tilga olinadi. Jahon jurnalistikasi tarixini o‘rganar ekanmiz, qadimiy ommaviy kommunikatsiyalar sharoitida vujudga kelgan hamda keng auditoriyaga mo‘ljallangan og‘zaki va yozma matnlarning janrlarini o‘sha davrlardagi mezonlar asosida ko‘rib chiqish darkor. Endi bevosita janrlar tasnifiga o‘tamiz.

  1. 1. Qadim zamonlarda mavjud bo‘lgan, ammo bugungi kunda deyarli uchramaydigan janrlar. Ko‘proq qadimiy diniy va ma’muriy (boshqaruv) tizimlari bilan bog‘liq og‘zaki hamda yozma matnlar janrlari. Bular asosan amrlar (oliy farmonlar), diniy qasidalar va munojotlar, ilmi nujum (astronomiya), fol ochishlar, xutbalar va boshqalar.
  2. 2. Qadimda bo‘lgan va bugungi kunda ham bor, lekin mazmun jihatidan keskin o‘zgargan janrlar. Bular sirasiga anglashlar (fahmlar), bashoratlar, duolar, dunyoviy qissalar, ko‘rsatmalar, madhiyalar, ma’lumotnomalar, murojaatnomalar, miflar, rivoyatlar, tabiblarning maslahatlari, turli to‘plamlar (majmualar), xatlar, hikoyalar va boshqalar kiradi. Dalillarga e’tibor beraylik. Qadimiy Hindistondagi vedalarning bir qismi jumladan, xudolarga, sayyora va yulduzlarga, olov va shamolga, yer va suvga, donishmandlarga, ilohiy oziq-ovqat va ichimliklarga, kasalliklarga va hokazo manbalarga bag‘ishlangan murojaatnomalar shaklida bitilgan. O‘rta-qadimiy Eronda yaratilgan dunyoviy qissalar mazmun jihatidan podshohlar va tabiatga adabiy tavsif berish nuqtai nazaridan Assuriya va Misrning eski yilnomalariga o‘xshab ketadi.
  3. 3. Burungi davrlarda bo‘lgan va hozirda ham amal qilayotgan, lekin mazmuni qisman o‘zgargan janrlar. Bu guruhdagi janrlar birmuncha ko‘proq: allegoriya (qochirimlar, majozlar) deklaratsiya, ko‘chirma gaplar (juda ko‘p va turli shakllarda uchraydi), yilnomalar, marsiyalar, matallar, maqollar, oddiy va notiqlik nutqlari, pand-nasihatlar, xronikalar, epigrammalar, qo‘shiqlar, xayollar, o‘ylar, hikmatlar. Hikmatlar haqida jurnalistikaga xos bo‘lgan va ommaviylik bilan bog‘liq shunday misol bor. Hindistonda milodiy IV asr oxiri – VII asr boshlanishida yashagan faylasuf shoir Bxartrixarining asarlari «Sevgi haqida yuz hikmat», «Olloh haqida yuz hikmat», «Ehtirossizlik haqida yuz hikmat» sarlavhalari ostida yozilgan.

Ushbu guruhga avvalo va hozir ham ish berayotgan, ammo bugungi kunda o‘z xususiyatlari jihatidan ancha o‘zgargan janrlarni ham kiritsa bo‘ladi. Ularni protoxabar, protohisobot, protoreportaj, protointervyu, protoxat, protosharh, protolavha, protoocherk deb atash mumkin.

Suhbat (intervyu) uslubida yozilgan qadimiy matnlar nihoyatda ko‘p. Bunday asarlar qadimiy Sharqning barcha xalq va elatlarida, masalan, Markaziy Osiyoda («Avesto»), Bobilda («Jabrlangan taqvodor haqidagi doston»), Misrda («Hafsalasi pir bo‘lgan odamning o‘z joni bilan suhbati») va boshqa joylarda mavjud.

Falabalar haqidagi yozuvlar protoreportaj shaklida berilgan, qurilishlar ketayotgani protohisobotlarda, podshohlar tavsifi protoocherkda va hokazo janrlarda o‘z aksini topgan. Shuni ham eslash joizki, qadimiy Sharqda bitilgan asarlar matnlaridan aksariyatining aniq bir muallifi ko‘rsatilmagan va ular xalq ijodi namunalari hisoblanadi.

  1. 4. Bugungi kunda bor, lekin burungi zamonlarda uchramaydigan janrlar sirasiga jurnalistikaning korrespondensiya, maqola, taqriz, feleton hamda pamflet namunalarini kiritish mumkin. Ammo mazkur janrlar mazmun jihatidan shu qadar boyki, qadimgi Sharq manbalari yaxshilab tahlil qilinsa, ushbu janrlarning u yoki bu jihatlari topilishi mumkin. Shuning uchun biz eski zamonlarda bunday janrlar bo‘lmagan, degan ta’kidni shartli ravishda keltirmoqdamiz.

Axborot tarqatish yo‘llari. Bugungi kunda ommaviy axborot tarqatish kanallari deganda matbuot, radio, televideniye va internet nazarda tutiladi. O‘z-o‘zidan ma’lumki, mazkur imkoniyatlar qadimgi dunyoda yo‘q edi. Xo‘sh, shunday ekan, axborot tarqatishning bunday jarayonlari burungi davrlarda bo‘lganmi va, bo‘lgan holda, qanday amalga oshirilgan? Albatta, bunday kommunikatsiyalar bugungidek keng miqyosli emasdi, u vaqtlarda yer yuzida aholi juda kam, ommaviy axborot vositalari esa boshqacha edi. Lekin ommaviy kommunikatsiyalar bo‘lganligini va ular o‘sha vaqtlarda ham jamiyatda bugungi kundagidek vazifalarni bajarganligini hech kim inkor qilolmaydi. Shunday ekan, uzoq o‘tmishda ommaviy kommunikatsiyalarning kanallari sifatida nima xizmat qilgan? Mutaxassislar fikricha, daraxt bargi, pustlog‘i, teri, suyak, yog‘och, mum, loy, tosh, metall, mato va qog‘ozlar bunday kanallar o‘rnini bosgan. Qog‘oz ixtiro etilishiga qadar inson xotirasi eng buyuk axborot manbai bo‘lib keldi. Teri, suyak, yog‘och, mum, loy, tosh, metall va mato – hammasi bir bo‘lib inson xotirasining o‘rnini bosolmadi. Natijada og‘zaki kommunikatsiyalar qadimiy davrlardagi axborot almashinuvining yetakchi usuli bo‘lib qolaverdi. Ushbu usul kog‘oz ixtiro qilingandan keyin ham qariyb 2000 yil davomida ustunlikni boy bermadi. Birinchi qog‘oz paydo bo‘lishiga yog‘och (va guruch) sabab bo‘lgan. Daraxt po‘stlog‘i tolalari tekislanib, yozuv materiali sifatida foydalanilgan. Ehtimol, biror kuni ushbu tolalar ustiga suv quyilib, vaqtida ishlanmay qolgandir. Bunday paytda tolalar erib ketishi tabiiy. Eritmadan uning suvi ko‘tarilganda, yupqa va tep-tekis bir jism qoladiki, u aynan qog‘oz bo‘ladi. Yuzlab boshqa tasodifiy ixtirolar kabi qog‘oz ham shu tarzda kashf etilgan. Yozib ko‘rilganda, bo‘yoqni yaxshi qabul qilgan. Ushbu jarayon o‘nlab, yuzlab marta takrorlanib, takomillashib ketganidan keyin qog‘ozni yangi va arzon yozuv materiali sifatida qabul qilmaslikning iloji bo‘lmagan. Xitoy qog‘ozining dastlabki namunalari tut daraxtidan tayyorlangan. Mamlakat tarixchilarining fikricha, ushbu ixtiro miloddan avvalgi II asrda amalga oshirilgan. Qog‘oz kashfiyoti ham, shoyi kabi, uzoq davr sir saqlandi. Faqat milodiy IV-V asrlarga kelib, qog‘ozdan foydalanish, eng avvalo, Xitoyning o‘zida ommalashdi. Dunyo bo‘yicha esa, qog‘oz Samarqand orqali VIII asrdan keyin tarqalgan.

Qog‘oz, ya’ni arzon, tez va katta miqdorda tayyorlanadigan axborot vositasi kashf etilganidan keyin yozma manbalar ham ko‘payib bordi. Demak, faqat qog‘oz mavjud bo‘lgandagina jurnalistikaga asos solgan matbuot va uning bosma uskunalari vujudga kelishi mumkin edi. Aytish joizki, jurnalistikaning dunyoga kelishiga Sharq ixtirochilari qo‘shgan hissa ham beqiyosdir. Ushbu fikrni yana bir qator aniq dalillar bilan isbotlash mumkin. XV asrda Yevropada paydo bo‘lgan bosma stanok ixtirochisi bo‘lgan nemis matbaachisi Iogann Gutenberg shu tufayli jurnalistika asoschisi deb tan olingan. Gutenbergning asosiy yutug‘i alohida teriladigan va siljiydigan harflardan foydalanishdan iborat bo‘lgan. Alohida va siljiydigan bosma qoliplarni ishlatish Krit orolida hali alifbo paydo bo‘lmasidan ilgari miloddan avvalgi 1600 yillarda yo‘lga quyilgan edi. O‘sha vaqtlarda Fest degan joyda loydan yasalgan va alohida qoliplar (shtamplar) yordamida ideografik, ya’ni, butun bir so‘z yoki tushunchani anglatuvchi yozuv belgilari bo‘lgan lappak (disk) topilgan. Xuddi shunday harakatlar o‘rta asrlarda Koreya va Xitoy hunarmandlari tomonidan ham amalga oshirilgan.

 Nazorat savollari

  1. Protojurnalistika haqida qanday tushunchaga egasiz?
  2. Tovushli kommunikatsiya va ularning turlari haqida nimalarni bilasiz?
  3. Og‘zaki nutq qadimgi odamlar hayotida (turli fanlar bilan bog‘liq holda) qanday o‘rin tutgan?
  4. Musiqali kommunikatsiyaning o‘rni qadimda qay darajada bo‘lgan?
  5. Eng qadimgi bosma belgilar haqida nimalarni bilasiz?
  6. Tasviriy kommunikatsiya va uning turli haqida nimalarni bilasiz?
  7. Ko‘p nusxalilik va rasmli yozuvlar haqida nimalarni bilasiz?
  8. Dastlabki yozma kommunikatsiyalar haqida nimalarni bilasiz?
  9. Alifboli yozuvning paydo bo‘lishiga oid qanday bilimlarga egasiz?
  10. Yozma kommunikatsiyalarning janr, uslub va kanallari haqida nimalarni bilasiz?
  11. Qadimda axborot tarqatish yo‘llari qanday paydo bo‘lgan va bu usullar qay tariqa takomillashib borgan?

__________________________________________________

1Ушбу мавзу профессор Файзулла Мўминовнинг “Жаҳон журналистикаси тарихи” дарслигида баён этилган фикрлари асосида тайёрланди.

2

2-мавзу. ҚАДИМГИ ШАРҚ ЖУРНАЛИСТИКАСИ

 Режа:

  1. Протожурналистика тушунчаси
  2. Ёзма коммуникациялардан олдинги шакллар.
  3. Товушли коммуникация.
  4. Мусиқали коммуникация.
  5. Босма белгилар.
  6. Тасвирий коммуникация.
  7. Ёзма коммуникациялар.
  8. Ахборот тарқатиш йўллари.

Протожурналистика тушунчасидан ушбу мавзуни ўрганишни бошлаймиз. “Прото” – бу қадимий, олдинги, дастлабки деган маъноларни англатади. Протожурналистика – “энг қадимий журналистика”, “ибтидоий журналистика” деган маънони англатади. Матбуот шаклидаги журналистика пайдо бўлишидан олдин кишилик жамиятида айнан ушбу ижтимоий соҳа вакиллари томонидан бажариладиган ва ҳозирги журналистикага ўхшаб кетадиган фаолият турлари барпо этилганидан кейин бу меҳнат тури бугунги “журналистика” номини олди.

Протожурналистика айнан журналистика бўлмаса-да, унинг пайдо бўлишига пухта замин яратди. Журналистиканинг ибтидоий шакллари бўлмаганда, биринчидан, Гутенбергнинг босма ускунаси яратилмасди, иккинчидан, ушбу дастгоҳ пайдо бўлгани билан у Европа ва дунё буйлаб бу қадар тез тарқалмасди. Замин, яъни протожурналистика бўлганки, журналистика гуркираб яшнаб кетди. Протожурналистика эса қадимий ва ўрта асрлардаги Шарқда яхши ривожланган эди. Қадимий Шарқ ҳақида гапирганда, биз, табиий равишда, хронологик жиҳатдан бир неча мингйилликларни қамраб оламиз. Шунинг учун, албатта, ўша пайтдаги оммавий коммуникация турлари, босқичлари ва даврларини бекаму кўст аниқ кўрсатиб бериш анча қийин1.

Оммавий коммуникациялардан ҳисобланган товушли боғланишлар ёзма шаклга нисбатан олдин пайдо бўлган. Товушли боғланиш-алоқалар бир неча юз минг йиллар мавжуд бўлиб турганидан кейингина ёзма воситалар кашф этилди. Шунинг учун бугунги ОАВ ичида овозлилари етакчи ўринни эгаллайди. Овоз таъсири генлар орқали авлоддан-авлодга муваффақиятли ўтиб келмоқда. Товушли коммуникациялар ҳақида сўз бошлашдан олдин боғланишнинг яна бир ажойиб усули ҳақида гапириб ўтайлик. Қадимий дунёда овозсиз, яширин боғланишлар ҳам бўлган. Улар қандай амалга оширилган? Маълум бир қабила аъзолари алмаштирилиши керак бўлган маҳсулотларни муайян бир жойга олиб келиб қуйиб, ўз уйларига кетган. Бошқа қабила одамлари эса ўша жойда қолдирилган маҳсулотни олиб, унинг ўрнига бошқа бир молни ёки қадимий пулларни қўйган. Бундай муъжизавий айирбошлаш «Минг бир кеча» эртакларида ҳам ўз аксини топган.

Товушли коммуникация. Товушли алоқаларни биз асосан уч турга бўлишни маъқулроқ деб топдик: англаб бўлмайдиган гаплар, тушунарли гаплар ва мусиқавий боғланишлар. Тушунарсиз гаплар босқичи оммавий коммуникациялар тарихида энг узоқ давр давом этган. Эҳтимол, оммавий боғланишларнинг бошқа барча шакллари (матбуот, радио, телевидение ва интернет даврларини), вақт жиҳатидан бирга қўшиб ҳисоблаганда ҳам, тушуниб бўлмайдиган гаплар босқичининг чорак муддатига баробар келмас. Агар биз англаб бўлмайдиган гаплар даври миллион йил олдин бошланган десак, хато қилмаган бўламиз.

Ҳали кимлардир томонидан кашф этилиб, кўпчиликка маълум бўлмаган, кенг истеъмолга кирмаган ноаниқ сўзларни аслича тушуниш қийин эди, албатта. Бундай гаплар дастлаб ибтидоий одамлар томонидан табиат товушларига тақлид кўринишида вужудга келтирилган. Масалан, шамол ёки синаётган дарахт товуши, қушлар ва ёввойи ҳайвонларнинг бўкириши. Кейинчалик буларга ундовлар ҳам қўшилган.

Тушунарли гаплар даври хронология жиҳатидан камроқ вақтни эгаллаганлигига қарамасдан, боғланишлар самараси олдинги босқичга нисбатан анча баланд бўлган. Аниқ нутқ онгли инсон билан бирга пайдо бўлиб, такомиллаша борган, уларни бир-бирисиз тасаввур қилиш қийин.

Қадимий Шарқ одамларининг ўзаро коммуникациялари тарихида аниқ гаплар даври жуда юқори маданиятга эга бўлган.

Равшан гапли оммавий коммуникацияларни шеърий ва насрий, расмий ва норасмий, тантанали ва оддий, диний ва маиший ҳамда бошқа турларга бўлиш мумкин. Шулардан айримларини санаб ўтайлик. Насрий аниқ гаплар асосида олиб борилган оммавий коммуникацияларга қироат билан гапириш (речитатив), ифодали ўқиш (декламация), тантанали нутқ, диалоглар, эртаклар, дуолар, афсоналар, суҳбат, баҳс, кенгаш, ҳикоялар, ривоятлар, буйруқлар, эълонлар ва бошқа шу каби нутқлар киради. Шеърий тур эса мадҳия, эпиграмма, масал, оммавий ибодат, гиря, миф, достон, эпос ва бошқаларни ўз ичига олади. Овозли нутқлар воситасида ўтказиладиган тадбирларда бир неча юзлаб ва минглаб кишилар қатнашуви қадимий Шарқда одатий ҳол бўлган.

Оғзаки нутқ қадимги одамлар учун жамият ва табиатни ўрганиш усули, фалсафа, адабиёт, тарих, сиёсатшунослик, эстетика, этика ўрнини ҳам босган. Қобилиятли шоирлар ва нотиқлар юз минглаб сўз ва байтларни ёдлаб айта олардилар. Кўп ҳолларда қабила, уруғ, ҳатто давлат раҳбарлари ҳам шунга қодир эдилар ва баъзида шу туфайли сардор бўлганлар. Туркий халқ вакилларининг нотиқлик маҳорати ҳақидаги фикрлар ҳам тарихий манбаларда тез-тез учраб туради.

Қадимги Шарқда ҳозирги журналистикага оид яна бир хусусият бор эди. Уни вақти-вақти билан сўзланадиган даврий нутқ деб номласак, тўғри бўлади. Бундай нутқларнинг хусусиятлари шундан иборатки, улар маълум бир вақтда такрорланиб турадиган муддатли йиғилишларда, масалан, куннинг белгиланган вақтида оммага сўзланар ва кўпчиликни қизиқтирадиган саволларга жавобларни акс эттирар эди. Даврий нутқлар бугунги журналистик ахборотга ўхшаб, қисқалик, аниқлиқ, муаммолилик, оммавийлик, тезкорлик, публицистик таъсирчанлик ва бошқа шу каби сифатларга эга эди. Бурро оғзаки нутқнинг кишилик тарихидаги аҳамияти шу қадар кучли бўлганки, у вужудга келганидан ҳозиргача одамлар томонидан яхши қабул қилиб келинмоқда. Ҳатто ёзма нутқ пайдо бўлганидан кейин ҳам оғзаки сўз унга бемалол рақобатдош бўла олган, радио ва телевидение кашф этилганидан кейин эса, умуман, ўзиб кетди.

Европада кўплаб мутахассислар журналистикани иккинчи энг қадимий касб деб аташади. Шарқда эса анъаналар бошқача. Бизнинг ота-боболаримиз барчага керакли ҳаққоний янгилик, янги сўз, замонавий ахборотни олиб келган одамни олдин ҳам ҳурматлаб келган ва ҳозир ҳам шундай. Пайғамбар деган сўз аслида янгилик хабарчиси маъносини англатади.

Мусиқали коммуникация. Энг аввало, шуни айтиш керакки, қадимий Шарқ халқлари учун шеър билан ашула ўртасида деярли фарқ йўқ эди, чунки уларнинг шеърияти одатда қўшиқ шаклида айтиларди. Энг қизиғи шундаки, ашуланинг пайдо бўлиши ҳам даврийлик билан боғлиқ. Бу даврийликни маром, ритм деб атасак, тўғри бўлади, чунки бундай даврийлик нафақат вақт, балки шу билан бирга ҳаракатлар кетма–кетлиги билан ҳам чамбарчас боғлиқ эди. Қўшиқ ҳам, бошқа ихтиролар каби, табиатга ўхшатма, рақсда ёввойи ҳайвон, паррандага тақлид қилиш, қадимий меҳнат қуролини ясаш (масалан, тошни чархлаш) ва шу каби ишлар бажариш пайтидаги ҳаракатлар тақлиди, такрори натижасида кашф этилган.

Қўшиқ турларининг айримларини келтирайлик. Улар сирасига ов, ҳарбий, диний, меҳнат ҳақидаги, севги, тўй, мотам, тантанали, эпик, қаҳрамонлик, мавсумий, маиший, касбий, бир овозли, кўп овозли ва бошқа турлари киради. Маълумки, диний матнлар, мифология ва эпос энг аввало қўшиқ сифатида яратилган.

Босма белгилар. Журналистиканинг асосий хусусиятларидан бири – кўп нусхалилик эканлигида. Шу нуқтаи назардан қадимий Шарқда кенг тарқалган энг дастлабки буюмлардан бири муҳрдир. Халдея, Ассурия, Бобил, Эрон, Ҳиндистон, Хитой ва бошқа жойларда бундай нарсалар кўплаб топилган. Мутахассислар фикрича, моҳирлик билан ясалган илк муҳрлар милоддан аввалги 6-мингйилликда пайдо бўлган. Аслида эса, ёғоч ёки тошдан тайёрланган шахсий ва жамоавий муҳрсимон буюмлар бундан олдин ҳам энг қадимий одамлар томонидан ишлатилган десак, хато қилмаган бўламиз. Маълум бир шакл ва расмни босма усулда чиқариш – журналистиканинг фазилатларидан бири ҳисобланади. Қадимий Шарқда босма усулда нусхалар олиш ҳам кенг урф бўлган. Бунинг учун қадимги одамлар турли кўринишдаги имзо ўйилган муҳр (факсимиле), учбурчак, тўртбурчак, думалоқ шаклдаги, тўғри ва акс тасвирли (ойна) муҳрлар, савдо белгилари ҳамда тимсоллардан фойдаланишган.

Қадимий Шарқда кенг тарқалган ва оммавий қурилиш учун мўлжалланган яна бир усул – текис юзага ишланган бўртма нақшлар (барельеф)дир. Бўртма нақшлар сон ва сифат жиҳатдан буюмлар, қолиплар ёки расмлардан қолишмасди.

Тасвирий коммуникация. Тасвирий коммуникацияни уч хилга – ҳаракатлар, ранглар ва расмлар асосида амалга оширилган мулоқотга бўлишимиз мумкин. Коммуникация жараёнида яққол ифодалашга хизмат қиладиган тасвирий имкониятлардан фойдаланишнинг асосий сабаблари, биринчидан, нутқ ва ёзув яхши ривожланганлиги бўлса, иккинчидан, тасвир одам томонидан тез ва осон қабул қилинишидир. Бугунги кунда матбуот ёки радиога нисбатан телевидениега қизиқиш каттароқлиги ҳам инсониятнинг айнан шу қобилияти билан изоҳланади.

Қадимий одамлар диққатини ранг ва тасвирларга кўра биринчи ўринда ҳаракатлар ўзига жалб этган. Имо-ишора орқали ўзаро боғланиш кишилик тарихидаги энг дастлабки коммуникация воситаси бўлса керак. Ишоралар тили ибтидоий даврларда энг тушунарли тил бўлган ва бугунги кунда ҳам шунга мажбур (керакли тилни билмайдиган ёки соқов) одамлар томонидан муваффақиятли ишлатилади. Бундай тилга ўрганмаган кишилар турли ҳаракатлар орқали нақадар катта ҳажмда ахборот узатиш мумкинлигини тасаввур қилишлари қийин. Ҳаётда учрайдиган аксарият нарса, ҳодиса ва кайфиятлар ҳақида ушбу йўл билан «гапириб» бериш ҳеч кандай муаммо эмас.

Имо-ишоралар тили шу қадар таъсирчан бўлиши мумкинки, айрим мутахассислар уларни ҳатто «ҳаракатлар публицистикаси» деб аташади.

Шу ўринда мулоқотнинг мазкур усулидан кўпроқ фойдаланувчи касб эгалари бўлмиш актёрлар тарихан қандай пайдо бўлганлиги ҳақида савол туғилади. Қадимий одамлар турли худолар ва руҳлар борлигига қаттиқ ишонардилар ва улар билан учрашишни, суҳбатлашишни хоҳлашарди. Табиийки, бунинг иложи йўқ эди. Актёрликнинг вужудга келиши ушбу бўшлиқни тўлдиришга хизмат қилди. Дастлабки актёрлар керак бўлган худо, руҳ ёки қаҳрамон ниқобини кийиб, белгиланган ролни бажарарди. Шундай қилиб инсонлар табиат ва руҳлар дунёси билан керакли мулоқот ўрнатганларига ишонардилар.

Кўп нусхалилик. Расмли ёзув пиктография деб аталади. Асрлар ўтган сари алоҳида расмлар на муаллифларни, на истеъмолчиларни қониқтирмай қўйди. Натижада кўп расмлилик санъати ривожланди. Яъни, бирор воқеа (жанг, ов, туй) босқичлари (ибтидоси, давом этиши, интиҳоси) бир қатор расмларда акс эттириларди. Замонавий тилда буни қадимий мультфильм деб аташ мумкин. Бундай расмлар қадимий саройларнинг деворларида кўплаб сақланган. Аммо бизни бу ҳодиса бошқа маънода қизиқтиради: расмлар кўпайгани ва тезроқ чизилиши керак бўлгани сайин тасвирлар соддалашиб, енгилроқ чизмалар кўринишига яқинлашиб бораверган. Натижада пиктография, кейинчалик иероглиф ёзувига айланган.

Ёзма коммуникациялар. Ёзувни икки катта гуруҳга – протоёзув (алифбодан олдинги ёзувлар) ва алфавит ёзувига бўлиб ўрганамиз.

Протоёзувга, ўз навбатида, иероглиф ва миххат ёзувлари киради. Ушбу ёзувлардан Шарқда оммавий коммуникациялар жараёнида қандай фойдаланилганлиги ҳақида қисқача маълумот берайлик. Иероглифлар. Қадимий Шарқда иероглифлар милоддан аввалги 4,5-4 минг йилликда пайдо бўлгани тахмин қилинади. Иероглиф – хатнинг бир тури бўлган пиктографик ёзувнинг такомиллашуви натижасида юзага келди. Бунга сабаб яна ўша – онги ва маданияти юксалган сари инсоннинг кўпроқ ҳажмдаги кундалик ахборотга эҳтиёж сезиши бўлди. Ушбу зарурат ёзувлар асрдан-асрга ривожланишига олиб келди. Шу боис ёзув коммуникацияси пайдо бўлишини мутахассислар ҳақли равишда сўздан кейинги иккинчи ахборот инқилоби деб баҳолашади. Миххат ёзуви. Анъанавий таснифлаш бўйича миххат ёзуви иероглиф билан алифбо ёзувлари ўртасидаги бир поғона сифатида баҳоланади. Шундай бўлса-да, милоддан 3 минг йил аввал кашф этилган бу ёзув усулига камида 2,5 минг йил амал қилинган. Алифбо ихтиро этилганидан кейин ҳам миххат яна минг йилга яқин истеъмолда бўлади. Шундай қилиб, милоддан аввалги 14-4 асрларда қадимий Шарқда бир вақтнинг ўзида ҳам иероглиф, ҳам миххат ва ҳам алифбодан фойдаланилган.

Миххат намланган лой тахтачаларга қамиш қалам ёрдамида ёзиларди. Қамиш қаламнинг номи «стилос» бўлиб, «стиль» сўзи шундан олинган. Анча мураккаб бўлган миххат ёзуви бугунги кундаги алифбо ёзувини ўрганишдан кўра кўпроқ вақтни талаб қилган. Месопотамия ва Бобилда кенг тарқалган ва ривожланган бу ёзув ушбу ҳудудда дунёда энг биринчи буюк тамаддунни юзага келтирди. Бунга бевосита миххат сабабчи бўлди, дейиш мумкин. Бу улкан маданият 4-5 минг йил давомида тупроқ қаърида жим ётган эди. XIX асрда бошланган археологик қазилмалар қисқа вақт ичида маърифатли дунёни эсанкиратиб қўядиган натижаларга олиб келди. Қадимий шаҳарларнинг қўрғонларидан миххат ёзувли юзлаб ва минглаб тахтачалар топилди. Айрим жойларда эса тупроқ-лойдан бунёд этилган улкан саройлар очилди. Уларнинг хоналаридан эса турли матнлар битилган пишиқ ва хом ғишт шаклидаги ўша сон-саноқсиз тахтачалар чиқди. Бинобарин, бинолар, деворлар, ҳайкаллар, мармар ва гранит тошлар кўпдан-кўп тарихий ёзувларга тўлиб кетган эди. Ушбу ёзувлар тилини топиш осон кечмади, аммо Fарб олимлари астойдил меҳнат қилиб, ниҳоят, муваффақиятга эришдилар. Мазкур ёзувларнинг асосий қисми милоддан аввалги XXV-XV асрларга тегишли бўлиб чиқди.

Алифболи ёзув. Алифболи ёзув финикияликлар томонидан кашф этилганлиги ҳақидаги фикр фанда қабул қилинган. Айрим маълумотларга кўра, улар қисман семитлардан ҳисобланади. Ҳақиқатдан ҳам, уларнинг алифбоси дунё бўйича тарқалиб, кўп замонавий алифболар учун асос бўлиб хизмат қилган. Аммо тарихда биринчи алифбони финикияликлар ихтиро қилди, деган гап унчалик тўғри эмас. Чунки улардан олдин бундай натижаларга бошқа элатлар ҳам эришган. Фақат маълум сабабларга кўра уларнинг кашфиётлари кенг ёйилмаган.

Алифбонинг пайдо бўлиши, энг аввало, унга эҳтиёж катта бўлганлиги билан изоҳланади. Иероглиф ёки миххатларда ёзиш жуда ноқулай ва кўп вақтни талаб қилар эди. Бундай ёзувларда белгилар сони ҳаддан ташқари кўплиги сабабли уларнинг ҳаммасини тез ва тўғри ёдлаш ҳамда ишлатиш осон эмасди. Бундан ташқари, сўзлар кўпайган сари аввалги усулларда товуш ва бўғинларни аниқ талаффуз қилиш қийинлашди. Шу сабабли маданияти ривожланган халқ ва элатлар вакиллари томонидан янги ёзув турларининг тинмасдан изланилиши одатий ҳолга айланди.

Алифбо, унинг асосида пайдо бўлган ёзув коммуникация жараёнларининг анча жадаллашувига сабаб бўлди. Айрим мамлакатларда тезлик билан ёзишга қаратилган махсус усуллар ҳам жорий этилди. Масалан, қадимий Мисрда бундай ёзув «иератика» номини олган. Милоддан аввалги VII асрда эса тезлик жиҳатдан иератикадан ҳам ўтадиган демотика (халқ ёзуви) қўлланила бошланди. Миср Искандар Зулқарнайн томонидан забт этилганидан кейин ушбу ҳудудда грек ёзуви тарқала бошлади. Милоддан аввалги III асрда Мисрда грек алифбоси асосида яратилган коптлар (мисрлик христианлар) алифбоси жорий этилди. Ҳар бир кейинги алифбо олдингисидан кўра фойдаланишга қулайроқ ва тезроқ ёзишга мослашган эди. Натижада ижтимоий коммуникациялар аста–секин осонлашиб, мулоқот жараёнига бора–бора кенг омма жалб этила бошлади.

Милоддан аввалги XX-XII асрларда Ҳиндистондаги маҳаллий қабилалар форслик ориёнлар томонидан забт этилди. Ориёнлар ўзлари билан ушбу ерларга юқори маданият олиб келиб, қабилаларни бирлаштирдилар, йўллар ва бинолар қурдилар. Оммавий коммуникация турлари ҳам тараққий этди. Натижада милоддан олдинги XV-XII асрларда Ҳиндистонда ведалар адабиёти гуркираб ривожланди. Ведалар – ҳиндларнинг санскрит тилида ёзилган энг дастлабки диний адабиётининг машҳур намунаси ҳисобланади. Улар тўрт қисмдан – Ригведа, Яджурведа, Самаведа ва Атхарваведа бўлимларидан иборат.

Ведалар – жамоавий ижод бўлиб, унинг бирор бир муаллифи алоҳида кўрсатилмаган. Шунинг учун мазкур шеърларни бемалол халқ асари деб ҳисоблаш ўринлидир. Шубҳасиз айтиш мумкинки, ведалар қадимий ҳиндистонликлар учун диний, фалсафий, жамоавий, тарихий, эстетик, ахлоқий ва ҳоказо соҳалардаги фаол ижтимоий коммуникацияларнинг ҳам ҳосиласи, ҳам янги юксалишлар воситаси бўлиб хизмат қилган.

Милоддан аввалги VIII-VII асрларда Ҳиндистонда чапдан ўнгга йўналтирилган бўғинли брахма ёзуви кашф қилинди. Унинг асосида «брахман» деб номланган илоҳий насрий рисолалар битилди. Ушбу матнлар кўпроқ жамоага таниқли шеърлар, мифлар ва ривоятлардан иборат эди. Милоддан аввалги XII-IV асрларда шаклланган икки буюк асар — «Маҳобҳорат» ва «Рамаяна» қадимий Ҳиндистонда оммавий коммуникациялар яхши ривожланганлигининг ишончли далилидир.

Қадимий Хитой тарихида сақланган ҳамда «Баҳор ва куз» деб номланган йирик солномалардан бири милоддан аввалги VIII-V асрларда ёзилган. Унинг услуби бугунги янгиликлар журналистикасини эслатади, чунки муаллифлар воқеаларни жуда қисқа, аниқ, ҳис-туйғусиз ва шарҳсиз баён қилишган. Асар иероглифлар ёрдамида планкаларда, яъни, энсиз узун бамбук тахтачаларда битилган. Ҳиссиётли хитой халқи вакилларини бундай услуб қониқтирмасди, албатта. Аммо улар қадимий китобларни жуда эъзозлашлари боис асл нусха матнига аралашолмасдилар. Натижада кейинчалик шарҳлар адабиёти пайдо бўлиб, кенг авж олди. Нафақат «Баҳор ва куз»га, балки бошқа солномаларга ҳам бағишлаб шарҳлар ёзилди. Шундай қилиб, қадимий Хитойда ахборотлар протожурналистикасини ҳамда шарҳлар протожурналистикасини эслатувчи иккита ижод тури вужудга келди. Солномалар хитой тили, адабиёти ва оммавий коммуникацияларни янги поғонага кўтарди. Энг аввало, янги, ёзма китоб услуби асос топди. Бу коммуникациялар тарихида жиддий ўзгаришларга олиб келди, чунки тушуниш учун оғзаки нутққа нисбатан кўпроқ меҳнат талаб қилувчи ёзма матн китобхонларнинг тасаввурларини ривожлантиришга хизмат қилди. Тарихий хроникалар билан бирга улар ҳақидаги фикрлар, кузатувлар, қисқаси, тарихнавислик фани ҳам юзага келди.

Хитой ва Мисрда оғзаки ва ёзма манбаларни ўрганадиган янги фан – филология пайдо бўлди. Филологлар фаолияти иккита катта ютуққа олиб келди: биринчидан, шу йўсинда қадимий матнларни тўғри тушуниш ва талқин қилиш ўргатилди; иккинчидан, оддий халқ вакиллари саводхонликка жалб этилди. Иккинчи натижа ўз аҳамияти жиҳатидан биринчисидан ҳам муҳимроқ эди. Хитой тили эса Узоқ Шарқ мамлакатларида кўп асрлар давомида асосий чет тили вазифасини бажариб келди.

Бошқа мамлакат, халқ ва элатлар ҳақида гапирадиган бўлсак, милоддан аввалги VII асрдан милодий II асргача бора–бора христиан дунёсига кучли таъсир кўрсатган Библия шаклланди. Ушбу Муқаддас китобнинг таркибий қисмлари дастлаб ҳар хил вақтда, тилда ва турли кишилар томонидан ғишт «тахтача»ларга ёзиб олинган. Масалан, «Қадимий аҳд» асосан эски яҳудий тилида, қисман эса аромий тилида дунёга келиб, милоддан аввалги III-II асрларда тугатилган. «Қадимий аҳд» ўша вақтнинг ўзида грек тилига ўгирилган. Бугунги кунда эса у дунёнинг 1760 дан кўпроқ тилига таржима қилинган. «Янги аҳд» (Инжил) эса милодий I асрда яхлит китоб тарзида тузилган.

Ёзув пайдо бўлган даврдан то китобнинг босма ихтиросига қадар ёзув санъати подшоҳлар, руҳонийлар, маъмурият вакиллари ва ҳоказо тоифалардан иборат нисбатан тор доирадаги одамларга хизмат қилган. Жамиятга раҳбарлик қилаётган доиралардаги одамлар кенг халқ оммасини саводхонликка унча ҳам яқинлаштиравермаганлар. Ўша даврларда тайёрланган айрим манбаларда оддий одамларга ўқишни ўргатиш номатлуб ишларга, қонунбузарликка олиб боради, деб уқтирилган. Шу билан бир қаторда, саводли одам бўлиш кўпроқ инсоннинг ўзига боғлиқлиги ҳам барчага маълум эди.

Ёзма коммуникацияларнинг жанр, услуб ва каналлари. Журналистик асарларнинг мазмуни ва шакли ўрганилганда, одатда, жанрлар тилга олинади. Жаҳон журналистикаси тарихини ўрганар эканмиз, қадимий оммавий коммуникациялар шароитида вужудга келган ҳамда кенг аудиторияга мўлжалланган оғзаки ва ёзма матнларнинг жанрларини ўша даврлардаги мезонлар асосида кўриб чиқиш даркор. Энди бевосита жанрлар таснифига ўтамиз.

  1. 1. Қадим замонларда мавжуд бўлган, аммо бугунги кунда деярли учрамайдиган жанрлар. Кўпроқ қадимий диний ва маъмурий (бошқарув) тизимлари билан боғлиқ оғзаки ҳамда ёзма матнлар жанрлари. Булар асосан амрлар (олий фармонлар), диний қасидалар ва муножотлар, илми нужум (астрономия), фол очишлар, хутбалар ва бошқалар.
  2. 2. Қадимда бўлган ва бугунги кунда ҳам бор, лекин мазмун жиҳатидан кескин ўзгарган жанрлар. Булар сирасига англашлар (фаҳмлар), башоратлар, дуолар, дунёвий қиссалар, кўрсатмалар, мадҳиялар, маълумотномалар, мурожаатномалар, мифлар, ривоятлар, табибларнинг маслаҳатлари, турли тўпламлар (мажмуалар), хатлар, ҳикоялар ва бошқалар киради. Далилларга эътибор берайлик. Қадимий Ҳиндистондаги ведаларнинг бир қисми жумладан, худоларга, сайёра ва юлдузларга, олов ва шамолга, ер ва сувга, донишмандларга, илоҳий озиқ-овқат ва ичимликларга, касалликларга ва ҳоказо манбаларга бағишланган мурожаатномалар шаклида битилган. Ўрта-қадимий Эронда яратилган дунёвий қиссалар мазмун жиҳатидан подшоҳлар ва табиатга адабий тавсиф бериш нуқтаи назаридан Ассурия ва Мисрнинг эски йилномаларига ўхшаб кетади.
  3. 3. Бурунги даврларда бўлган ва ҳозирда ҳам амал қилаётган, лекин мазмуни қисман ўзгарган жанрлар. Бу гуруҳдаги жанрлар бирмунча кўпроқ: аллегория (қочиримлар, мажозлар) декларация, кўчирма гаплар (жуда кўп ва турли шаклларда учрайди), йилномалар, марсиялар, маталлар, мақоллар, оддий ва нотиқлик нутқлари, панд-насиҳатлар, хроникалар, эпиграммалар, қўшиқлар, хаёллар, ўйлар, ҳикматлар. Ҳикматлар ҳақида журналистикага хос бўлган ва оммавийлик билан боғлиқ шундай мисол бор. Ҳиндистонда милодий IV аср охири – VII аср бошланишида яшаган файласуф шоир Бхартрихарининг асарлари «Севги ҳақида юз ҳикмат», «Оллоҳ ҳақида юз ҳикмат», «Эҳтироссизлик ҳақида юз ҳикмат» сарлавҳалари остида ёзилган.

Ушбу гуруҳга аввало ва ҳозир ҳам иш бераётган, аммо бугунги кунда ўз хусусиятлари жиҳатидан анча ўзгарган жанрларни ҳам киритса бўлади. Уларни протохабар, протоҳисобот, проторепортаж, протоинтервью, протохат, протошарҳ, протолавҳа, протоочерк деб аташ мумкин.

Суҳбат (интервью) услубида ёзилган қадимий матнлар ниҳоятда кўп. Бундай асарлар қадимий Шарқнинг барча халқ ва элатларида, масалан, Марказий Осиёда («Авесто»), Бобилда («Жабрланган тақводор ҳақидаги достон»), Мисрда («Ҳафсаласи пир бўлган одамнинг ўз жони билан суҳбати») ва бошқа жойларда мавжуд.

Fалабалар ҳақидаги ёзувлар проторепортаж шаклида берилган, қурилишлар кетаётгани протоҳисоботларда, подшоҳлар тавсифи протоочеркда ва ҳоказо жанрларда ўз аксини топган. Шуни ҳам эслаш жоизки, қадимий Шарқда битилган асарлар матнларидан аксариятининг аниқ бир муаллифи кўрсатилмаган ва улар халқ ижоди намуналари ҳисобланади.

  1. 4. Бугунги кунда бор, лекин бурунги замонларда учрамайдиган жанрлар сирасига журналистиканинг корреспонденция, мақола, тақриз, фельетон ҳамда памфлет намуналарини киритиш мумкин. Аммо мазкур жанрлар мазмун жиҳатидан шу қадар бойки, қадимги Шарқ манбалари яхшилаб таҳлил қилинса, ушбу жанрларнинг у ёки бу жиҳатлари топилиши мумкин. Шунинг учун биз эски замонларда бундай жанрлар бўлмаган, деган таъкидни шартли равишда келтирмоқдамиз.

Ахборот тарқатиш йўллари. Бугунги кунда оммавий ахборот тарқатиш каналлари деганда матбуот, радио, телевидение ва интернет назарда тутилади. Ўз-ўзидан маълумки, мазкур имкониятлар қадимги дунёда йўқ эди. Хўш, шундай экан, ахборот тарқатишнинг бундай жараёнлари бурунги даврларда бўлганми ва, бўлган ҳолда, қандай амалга оширилган? Албатта, бундай коммуникациялар бугунгидек кенг миқёсли эмасди, у вақтларда ер юзида аҳоли жуда кам, оммавий ахборот воситалари эса бошқача эди. Лекин оммавий коммуникациялар бўлганлигини ва улар ўша вақтларда ҳам жамиятда бугунги кундагидек вазифаларни бажарганлигини ҳеч ким инкор қилолмайди. Шундай экан, узоқ ўтмишда оммавий коммуникацияларнинг каналлари сифатида нима хизмат қилган? Мутахассислар фикрича, дарахт барги, пустлоғи, тери, суяк, ёғоч, мум, лой, тош, металл, мато ва қоғозлар бундай каналлар ўрнини босган. Қоғоз ихтиро этилишига қадар инсон хотираси энг буюк ахборот манбаи бўлиб келди. Тери, суяк, ёғоч, мум, лой, тош, металл ва мато – ҳаммаси бир бўлиб инсон хотирасининг ўрнини босолмади. Натижада оғзаки коммуникациялар қадимий даврлардаги ахборот алмашинувининг етакчи усули бўлиб қолаверди. Ушбу усул коғоз ихтиро қилингандан кейин ҳам қарийб 2000 йил давомида устунликни бой бермади. Биринчи қоғоз пайдо бўлишига ёғоч (ва гуруч) сабаб бўлган. Дарахт пўстлоғи толалари текисланиб, ёзув материали сифатида фойдаланилган. Эҳтимол, бирор куни ушбу толалар устига сув қуйилиб, вақтида ишланмай қолгандир. Бундай пайтда толалар эриб кетиши табиий. Эритмадан унинг суви кўтарилганда, юпқа ва теп-текис бир жисм қоладики, у айнан қоғоз бўлади. Юзлаб бошқа тасодифий ихтиролар каби қоғоз ҳам шу тарзда кашф этилган. Ёзиб кўрилганда, бўёқни яхши қабул қилган. Ушбу жараён ўнлаб, юзлаб марта такрорланиб, такомиллашиб кетганидан кейин қоғозни янги ва арзон ёзув материали сифатида қабул қилмасликнинг иложи бўлмаган. Хитой қоғозининг дастлабки намуналари тут дарахтидан тайёрланган. Мамлакат тарихчиларининг фикрича, ушбу ихтиро милоддан аввалги II асрда амалга оширилган. Қоғоз кашфиёти ҳам, шойи каби, узоқ давр сир сақланди. Фақат милодий IV-V асрларга келиб, қоғоздан фойдаланиш, энг аввало, Хитойнинг ўзида оммалашди. Дунё бўйича эса, қоғоз Самарқанд орқали VIII асрдан кейин тарқалган.

Қоғоз, яъни арзон, тез ва катта миқдорда тайёрланадиган ахборот воситаси кашф этилганидан кейин ёзма манбалар ҳам кўпайиб борди. Демак, фақат қоғоз мавжуд бўлгандагина журналистикага асос солган матбуот ва унинг босма ускуналари вужудга келиши мумкин эди. Айтиш жоизки, журналистиканинг дунёга келишига Шарқ ихтирочилари қўшган ҳисса ҳам беқиёсдир. Ушбу фикрни яна бир қатор аниқ далиллар билан исботлаш мумкин. XV асрда Европада пайдо бўлган босма станок ихтирочиси бўлган немис матбаачиси Иоганн Гутенберг шу туфайли журналистика асосчиси деб тан олинган. Гутенбергнинг асосий ютуғи алоҳида териладиган ва силжийдиган ҳарфлардан фойдаланишдан иборат бўлган. Алоҳида ва силжийдиган босма қолипларни ишлатиш Крит оролида ҳали алифбо пайдо бўлмасидан илгари милоддан аввалги 1600 йилларда йўлга қуйилган эди. Ўша вақтларда Фест деган жойда лойдан ясалган ва алоҳида қолиплар (штамплар) ёрдамида идеографик, яъни, бутун бир сўз ёки тушунчани англатувчи ёзув белгилари бўлган лаппак (диск) топилган. Худди шундай ҳаракатлар ўрта асрларда Корея ва Хитой ҳунармандлари томонидан ҳам амалга оширилган.

 

Назорат саволлари

  1. Протожурналистика ҳақида қандай тушунчага эгасиз?
  2. Товушли коммуникация ва уларнинг турлари ҳақида нималарни биласиз?
  3. Оғзаки нутқ қадимги одамлар ҳаётида (турли фанлар билан боғлиқ ҳолда) қандай ўрин тутган?
  4. Мусиқали коммуникациянинг ўрни қадимда қай даражада бўлган?
  5. Энг қадимги босма белгилар ҳақида нималарни биласиз?
  6. Тасвирий коммуникация ва унинг турли ҳақида нималарни биласиз?
  7. Кўп нусхалилик ва расмли ёзувлар ҳақида нималарни биласиз?
  8. Дастлабки ёзма коммуникациялар ҳақида нималарни биласиз?
  9. Алифболи ёзувнинг пайдо бўлишига оид қандай билимларга эгасиз?
  10. Ёзма коммуникацияларнинг жанр, услуб ва каналлари ҳақида нималарни биласиз?
  11. Қадимда ахборот тарқатиш йўллари қандай пайдо бўлган ва бу усуллар қай тариқа такомиллашиб борган?

__________________________________________

1Ушбу мавзу профессор Файзулла Мўминовнинг “Жаҳон журналистикаси тарихи” дарслигида баён этилган фикрлари асосида тайёрланди.

You may also like...

13 Responses

  1. Protojurnalistika haqida avval eshitmagan edim. Bu mavzu orqali juda ko’p narsalarni o’rgandim.

  2. Fotojurnalistika, alifboli yozuv, yozma kommunikatsiyalar va boshqalar jurnalistlar uchun eng kerakli bo’lganlaridir. Jurnalistika kasblar chorrahasidagi kasb bo’lganligi u
    uchun bularning barchasi kerakli deb o’ylayman.

  3. Дониш домланинг ушбу маърузасини ўқиб, мулоҳазага тутундим.
    Ер юзидаги барча оналар гўдакларига алла айтадилар, тағин ҳаммалари буни бир хилда ижро этадилар: юқори пардаларда, хотиржам суръатда, товушларнинг аниқ туси билан. Ҳар қайси маданиятнинг ўз алласи бор, улар шунчалик ўхшашки, чалкаштириб юбориш ҳеч гапмас! Ҳатто ўзингиз ташриф буюрган мамлакатнинг тилини тушунмасангиз ҳам, мусиқий маданияти ҳақида ҳеч нима билмасангиз ҳам, унинг алласини дарҳол танийсиз!
    Модомики, ҳар бир она ўз фарзандига хиргойи қилиш эҳтиёжини ҳис қиларкан, боз устига ушбу эҳтиёж унга қандай куйлашни амр этаркан, демак, мусиқа – бу табиий, туғма эҳтиёж. Нутқ ҳам шундай, алоқа ҳам. Борингки, протожурналистика ҳам. Инсониятнинг туғма эҳтиёжи орқали кўп нимарсалар инкушоф бўлди.

  4. Музаффарзода Нуруллох:

    Албатта, Протожурналистика ҳақида етарлича тушинчага эга бўлдим. Лекин….
    Лекин устозимизнинг ҳаётий мисоллар билан тушинтириб бериш, ноодатий дарс ўтиш усуллари, қизиқарли ўхшатиш ва ҳазиломус ёндашилган жиддий маълумотлар орқали янада чуқурроқ тушинган бўлардим. Наилож, онлайн дарс — давр талаби экан. Кўникамиз… Мажбурмиз… Албатта бу ҳолнинг вақтинчалик эканини ўйлаб кўрадиган бўлсак, бу яна ҳис-ҳаяжонга бой дарсларимиз келган жойидан давом этишига ундайди!

    • Нуруллоҳжон, ҳамма дарсларимизда намуна кўрсатиб ўтириб, маърузаларимизни қунт билан тинглаганингиз сезилиб турибди. Омадингизни берсин! Келажаги порлоқ Инсонсиз!

  5. Qadimga sharq jurnalistikasi biz talabalarni qiziqtirishda davom etmoqda. Masalan protojurnalistoka tushunchasi bizga yangilik bo’ldi. Rahmat ustoz. Yozma kommunikatsiya hamda musiqiy kommunikatsiya haqida ham ma’lumotga ega bo’ldik.

  6. Botir O’lmasov:

    Албатта менга хам бу янгилик болди олдинлари прожурналистика хакида ешитмаган эдим. Хозирда эса билимимиз янада кучаймокда!!! Рахмат Устоз!

  7. Protojurnalistika haqida yoritilgan bu ma’ruza matnini o’qib chiqib juda ko’p ma’lumotlarga ega bo’ldim. Protojurnalistika to’g’risidagi fikrlarim yanada kengaydi. Ustoz ma’ruza matni uchun rahmat!

  8. Protojurnalistika bu atamani avval hech ham eshtmagan edim lekin sizning ma’ruzangizni o’qib protojurnalistika jurnalistikaning yaralishiga katta hissa qo’shganni haqida bilib oldim. Albatta protojurnalistika nima ekanligi haqida tushunchaga ham ega bo’ldim . Rahmat ustoz .

  9. Протожурналистика кўпчилик қатори менга ҳам янгилик бўлди. Қайсидир маънода карантин бўлганлиги ҳам анчагина фойда берди. Бу маълумотларни чуқур ўзлаштиришимизга сабаб бўлди.

  10. Sohibaxon Hodiyeva:

    Masofaviy ta’lim ko’pchilik uchun yangilik bo’lsa ajab emas.Masalan,hozir hamma uyda o’tirib,ma’ruzlarni o’qib o’rganyapti.Biz-chi?Biz 3-kurslar bu tizimga o’tganimizga ikki yil bo’ldi.Biz ma’ruzlarni o’qib o’rganib,hatto onlayn dars tayyorlash rejimini ham o’zlashtirib olganmiz. Ustoz, sizning bu galgi ma’ruzangiz nafaqat menga yangilik bo’ldi, balki kech bo’lsa-da,angladimki,jurnalist oldindan ko’ra bilishi kerak.Siz shu aksiomani isbotladingiz! Ma’ruza uchun alohida rahmat,ustoz! Protojurnalistika jurnalistika tarixiga oid bilimlarimni kengaytirdi.

  11. Ma’ruza juda keng qamrovli qilib berilgan. Ayniqsa yozma kommunikatsiyalarning janr va uslublari haqida ko’nikmaga ega bo’ldim.

  12. Протажурналистика ҳақида қисқача маълумотга эга эдим. Аммо Дониш домламизнинг ҳаётий мисоллар билан ноодатий дарс ўтиш усуллари, ҳазиломус ёндашилган жиддий маълумотлар орқали янада чуқурроқ билимларга эга бўлдим. Умрингиз узоқ бўлсин, мен каби кўплаб шогирдларингизга ҳали кўп кераклигингизни анлаб етдим. Сиздан оладиган керакли билимларимиз ҳали кўп экан!

Добавить комментарий для Botir O’lmasov Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>