Jurnalistika tarixi

9-mavzu. JAHON OMMAVIY KOMMUNIKATSIYALAR TARIXIGA OID XULOSALAR

2

ЎзМУ Журналистика факультети 3-босқич талабаларига «Жаҳон журналистикаси тарихи» фанидан маърузалар амалдаги икки алифбомизда тақдим этилмоқда.

Қадрли талабалар! Ҳар бир мавзуни эътибор билан ўқиб, ушбу 9-мавзу охирида тақдим этилган адабиётларни пухта ўрганинг. Сўнг, ушбу саҳифа адоғида билдирган фикрномаларингизга қараб Сизга балл қўямиз.

1

9-mavzu. JAHON OMMAVIY KOMMUNIKATSIYALAR TARIXIGA OID XULOSALAR

 Jamiyat kommunikatsiya ekanligini e’tirof etarkanmiz, insoniyat tarixini ma’lum ma’noda ommaviy kommunikatsiyalar tarixi deb ta’riflashga ham haqlimiz1. Odamning inson sifatida shakllanishiga sabab bo‘lgan omillar ichida birinchi o‘rinda ommaviy muloqotni, faqat undan keyingina boshqa shartlarni, jumladan, mehnatni keltirsak, to‘g‘ri bo‘ladi. Chunki, odamlar ibtidoiy davrlarning o‘rmonlarida mevalardan oziqlanib yurgan vaqtlarida hali mehnat bilan shug‘ullanishga uncha o‘rganmagan edi. Lekin o‘sha paytlarda ham ular tomonidan ommaviy muloqot yordamida hayotiy amaliyot va kundalik ehtiyojlar amalga oshirilib kelingan. Ushbu fikrni bir qator dalillar ham tasdiqlaydi. Masalan, Harvard universiteti qoshidagi arxeologiya va etnologiya muzeyining xodimi, «Tamaddun ildizlari» («Korni tsivilizatsii») kitobi muallifi Aleksandr Marshak o‘zining «Muz davridagi insonning san’ati va ramzlari» deb nomlangan maqolasida bunday ma’lumotlardan ko‘pini keltirgan2.

Darsligimiz ikki yirik qismdan tashkil topib, jurnalistika tarixiga bag‘ishlangan. Biz, dastavval, uning ilk qismida, qadimgi davrlar va o‘rta asrlardagi ommaviy kommunikatsiyalar tarixi bayonini berdik. Chunki, birinchidan, o‘sha davrlarda shakllanib yetilgan ommaviy muloqotlar tizimisiz keyinchalik kashf qilingan matbuotning bosma usullari paydo bo‘lishi va rivojlanishi mumkin emas edi. Ikkinchidan, kommunikatsiyalar tarixi bilan shug‘ullanadigan G‘arb olimlari o‘z tadqiqotlarida izchil ravishda Sharqqa deyarli murojaat etmasdan kelmoqdalar. Misol uchun yaqinda Moskvada nashr etilgan «Jahon jurnalistikasi tarixi» deb nomlangan ikki jildlik (jami 880 betdan iborat), antologiyani olaylik. To‘plamning birinchi jildida Qadimgi Gretsiya va Rimda notiqlik mahorati, lotin tilidagi ilk nasroniy publitsistikasi, Vizantiyada dastlabki nasroniy publitsistika va hatto Injildagi publitsistikadan ko‘plab misollar keltirilgan bo‘lsa ham, Sharq haqida lom-mim deyilmagan3.

Jahon jurnalistikasi tarixida Sharqning ham buyuk xizmatlarini e’tirof etish joiz, albatta. Mazkur masalaning dolzarbligi shundan ham ko‘rinib turibdiki, taniqli olim, professor Ya. N. Zasurskiy «Ming yilliklar tutashuvida jurnalistika va dunyo» deb nomlangan maqolasida yozganidek, «dunyo o‘zgarmoqda. Sivilizatsiyani yaratgan Sharq qaytadan dunyo madaniyatining markaziga aylanmoqda»4. Bunday vaziyatda Sharqqa yetarli baho bermaslik xato bo‘lur edi. Iogann Gutenberg bosma dastgohining ahamiyatini biz yuqori baholaymiz. Mashhur matbaachining texnik vositalari (jumladan, matritsa, shrift-kassa, gart, qabariq (yuqori) bosma va hokazo) shu qadar astoydil yaratilgan ediki, dunyomiz taraqqiyotining sur’atlari asrdan-asrga jadallashib o‘zgarib kelganiga qaramasdan, besh yuz yil davomida deyarli o‘sha ahvolda ishlatildi va faqat foto yordamida harf terish hamda ofset usullari yaratilgandan keyingina iste’moldan chiqdi. Shu bilan birga, Sharqda paydo bo‘lib, keyinchalik rivojlanib ketgan alifbo, yozma matn, xat va aloqa xizmati, ksilografik va quyma usullar, iqtisodiy, siyosiy va jamoaviy tuzilmalar bo‘lganligi sababli hamda ular asosida Gutenberg ixtirosi dunyo bo‘ylab tez yoyilib ketganini hech kim inkor qila olmaydi.

Aslida, matbuot – iqtisodiy zaruratdan paydo bo‘lgan hodisa. Dastlabki gazetalar turli mazmundagi tijoriy ma’lumotlarni tarqatish vositasi sifatida paydo bo‘lgan. Ammo qisqa vaqt ichida anglab yetildiki, axborotni bunday ommaviy tarzda tarqatishning ko‘pgina ijobiy tomonlari bor ekan. Natijada, har doimgidek, bu afzalliklarni, eng avvalo, davlat boshqaruvi va ruhoniylar o‘z qo‘llariga olib, ulardan to‘liq foydalana boshladilar.

Shunday qilib, ilk matbuot nashrlaridan, bir tomondan, yangiliklar shaklida axborot, ilm, ta’lim, ma’rifat, madaniyat tarqatish uchun foydalanilgan bo‘lsa, ikkinchidan, jamiyatni boshqaruvchi guruhlar va ijtimoiy qatlamlar ularni o‘z maqsadlarida ma’lumot tarqatish, ya’ni, keng ommani o‘zlarining g‘oyalari doirasida saqlab turish uchun qo‘llanganlar.

Publitsistika va jurnalistika ijtimoiy hayotning boshqa jabhalari (siyosat, iqtisodiyot, madaniyat, adabiyot va hokazo) rivojlanishiga sabab bo‘lgani holda, bu sohalar ham publitsistlar va jurnalistlar ijodiga madad bergan. Jurnalistik chiqishlar ko‘p hollarda tarixiy hujjatlar va mumtoz adabiyot asarlariga aylangan bo‘lsa, siyosiy hayot va badiiy kitoblar ko‘plab jurnalistik materiallarni yuzaga keltirdi.

Jurnalistik faoliyat deyarli butun tarix davomida qattiq nazorat ostida bo‘lib keldi. Ommaviy xarakter kasb etib, kuchga kirgach esa, jurnalistika hukumat va cherkov bilan ayovsiz kurashda, eng avvalo, inson huquqlarining yorqin namoyondasi bo‘lganligi sababli, aksariyat hollarda g‘alaba ham qozondi. Mazkur progress – insoniyat rivojlanishining bosh tamoyilidir. AQSh va G‘arbiy Yevropada XV – XX asrlarda keng tarqatilgan publitsistik manbalar va pamfletlar erkin so‘z namunalaridir. Martin Lyuter, Jon Milton, Tomas Peyn va Jan Pol Marat kabi buyuk publitsistlar o‘z xalqlarining milliy qahramonlari sifatida tarixga kirdilar.

Ommaviy matbuot Uyg‘onish davri muvaffaqiyatlarini ta’minlab berdi, chunki axborotning keng ravishda tarqatilishi yo‘lga qo‘yilmaganda, nafaqat Uyg‘onish, balki oddiy jonlanishning ham yuz berishi mumkin emasdi.

Jurnalistika – yangiliklar qidiruvchisi. Tajriba va tarix esa, ushbu yangiliklarni o‘ elagidan o‘tkazib, eng keraklilarini zaxiralarida saqlab qoladi va insoniyat foydasiga ishlatadi. Axborotga keng ehtiyoj matbuot nashrlarining adadlari to‘xtamasdan ko‘paytirilib borilishiga sabab bo‘ldi. Natijada, gazeta va jurnallar mexanizatsiyalashgan, keyincha esa avtomatlashtirilgan holda chop etila boshladi. Chizilgan va kameraga olingan rasmlar ham o‘z vaqtida nashrlarda paydo bo‘ldi.

Sharqqa Yevropa usulidagi bosma G‘arbdan kirib keldi, dastlabki gazetalar esa mustamlakachi hukumat manfaatlarini himoya qildi. Keyinchalik ular mahalliy xalqlar vatanparvarlari quroliga aylanib, ozodlik kurashida g‘oyaviy kuch sifatida ishlatildi.

Axborot – hokimiyat demakdir. Qadimgi Rim podshohi Gay Yuliy Qaysar (Sezar) aytganidek, axborot egasi dunyo egasidir. XVI asr oxirlarida G‘arbiy Yevropada katolik cherkoviga va Rim papasi hukmronligiga qarshi Reformatsiya harakatida matbuot insoniyat hayotida ilk bor o‘zini siyosiy vosita sifatida namoyon etdi. Dunyo tarixining keyingi bosqichlarida – XVII asrda Angliyada, XVIII asrda AQSh va Fransiyada, XIX asrda G‘arbiy Yevropada va hokazo joy hamda vaqtlarda – ushbu jarayon izchil ravishda takrorlandi. Qisqasi, bu tarixiy voqealar davomida ommaviy matbuot o‘zining qudratli siyosiy kuch ekanligini isbotlab berdi va keyinchalik, eng avvalo, aynan shu maqsadda ishlatildi. Matbuotning to‘rtinchi hokimiyat sifatida tan olinishi ikki davr: «de fakto» va «de yure» bosqichlaridan o‘tdi. Amaliyotda (de fakto) matbuot yuqorida qayd etilgan Germaniya, Angliya, AQSh va Fransiyada bo‘lib o‘tgan inqiloblarda o‘zini to‘rtinchi hokimiyat sifatida ko‘rsata oldi. Mazkur hokimiyatning rasman (de yure) tan olinishi esa dastlab rivojlangan mamlakatlarda, aniqrog‘i, AQShda amalga oshirildi. Aynan shu sababli Amerikada kuchli davlat kuchli matbuotni yaratdi, degan fikrga to‘la qo‘shilish qiyin. Chunki, boshqa ko‘pgina mamlakatlardan farqli o‘laroq, AQSh tarixida davlat tizimi jamiyatdagi ijtimoiy harakatlardan so‘zsiz ustuvorlik qilmagan. O‘ylashimizcha, aksincha, kuchli jurnalistika AQShni qudratli davlatga aylantirdi. Buning sababi shundaki, ushbu mamlakatning birinchi prezidentlari erkin matbuotning byurokratiya ustidan nazorat qila olish imkoniyatlarini sezib, undan to‘laligicha foydalandilar. Mazkur fakt, tabiiyki, boshqa davlatlar uchun ham namuna bo‘la oladi. Jurnalistikaning zamonaviy tarixi esa XX asr 50-yillarining ikkinchi yarimida boshlandi. Agrar va industrial davrlar jurnalistikasi tugab, elektron jurnalistika davri boshlandi. Televideniye kuchga kirgach, jurnalistika o‘zining eng yuqori maqomiga erishib, to‘laqonli ijtimoiy institut darajasiga yetdi.

 3

FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR

I. Metodologik adabiyotlar

  1. Mirziyoyev Sh.M. Buyuk kelajagimizni mard va olijanob xalqimiz bilan birga quramiz. –T.: O‘zbekiston, 2017. – 488 b.
  2. Mirziyoyev Sh.M. Milliy taraqqiyot yo‘limizni qat’iyat bilan davom ettirib, yangi bosqichga ko‘taramiz. 1-jild. –T.: O‘zbekiston, 2017. – 592 b.
  3. Mirziyoyev Sh.M. Xalqimizning roziligi bizning faoliyatimizga berilgan eng oliy bahodir. 2-jild. –T.: O‘zbekiston, 2017. – 508 b.
  4. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi (2020 yil 24 yanvar). //www.uza.uz
  5. Karimov I.A. O‘zbekiston: milliy istiqlol, iqtisod, siyosat, mafkura. T.1. –T.: O‘zbekiston, 1996. – 364 b.
  6. Karimov I.A. Bizdan ozod va obod Vatan qolsin. T.2. –T.: O‘zbekiston, 1996. – 380 b.
  7. Karimov I.A. Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch. –T.: Ma’naviyat, 2008. – 176 b.

II. O‘zbekiston Respublikasining qonunlari, Prezident farmonlari va qarorlari, Vazirlar Mahkamasi qarorlari

  1. O‘zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasi –T.: O‘zbekiston, 2016.
  2. O‘zbekiston Respublikasining “Davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari faoliyatining ochiqligi to‘g‘risida”gi qonuni. –T 2014 lex.uz
  3. O‘zbekiston Respublikasining “Axborot erkinligi prinsiplari va kafolatlari to‘g‘risida”gi qonuni. /Axborot va axborotlashtirishga oid normativ-huquqiy hujjatlar to‘plami. –T.: Adolat, 2008.
  4. O‘zbekiston Respublikasining “Ommaviy axborot vositalari to‘g‘risida”gi (yangi tahriri) qonuni. /Axborot va axborotlashtirishga oid normativ-huquqiy hujjatlar to‘plami. –T.: Adolat, 2008.
  5. O‘zbekiston Respublikasining “Axborotlashtirish to‘g‘risida”gi qonuni. /Axborot va axborotlashtirishga oid normativ-huquqiy hujjatlar to‘plami. –T.: Adolat, 2008.
  6. O‘zbekiston Respublikasining Qonunlari. O‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisiga saylov to‘g‘risida. Xalq deputatlari viloyat, tuman va shahar Kengashlariga saylov to‘g‘risida. Fuqarolar saylov huquqlarining kafolatlari to‘g‘risida. –T.: O‘zbekiston, 2004.
  7. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining qarori. Oliy ta’lim tizimini yanada rivojlantirish chora-tadbirlari to‘g‘risida. –Toshkent shahri, 2017 yil 20 aprel. //http://uza.uz
  8. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining farmoni. Axborot sohasi va ommaviy kommunikatsiyalarni yanada rivojlantirishga oid qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida. –Toshkent shahri, 2019 yil 2 fevral. //http://uza.uz
  9. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining qarori. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Administratsiyasi huzuridagi Axborot va ommaviy kommunikatsiyalar agentligi faoliyatini tashkil etish to‘g‘risida. –Toshkent shahri, 2019 yil 2 fevral. //http://uza.uz
  10. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining qarori. Ommaviy axborot vositalari mustaqilligini ta’minlash hamda davlat organlari va tashkilotlari axborot xizmatlari faoliyatini rivojlantirish bo‘yicha qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida. –Toshkent shahri, 2019 yil 27 iyun. //http://uza.uz
  11. O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 125-qarori. O‘zbekiston Respublikasi davlat va xo‘jalik boshqaruvi organlarining axborot xizmatlari faoliyatini yanada takomillashtirish chora-tadbirlari to‘g‘risida. –Toshkent shahri, 2018 yil 17 fevral. //http://uza.uz
  12. O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining “Ommaviy axborot vositalari sohasida kadrlar tayyorlash va qayta tayyorlash davlat dasturi to‘g‘risida”gi 163-Qarori. (2006 yil 7 avgust). /Ommaviy axborot vositalari faoliyati sohasidagi me’yoriy-huquqiy hujjatlar to‘plami. –T.: Ishonch Markaz Servis. 2009 y.
  13. O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2006 yil 22 sentyabrdagi “Davlat va xo‘jalik boshqaruvi organlarining jamoatchilik bilan aloqalarini rivojlantirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi 203-qarori. /Axborot va axborotlashtirishga oid normativ huquqiy hujjatlar to‘plami. –T.: O‘zbekiston Respublikasi Adliya vazirligi, 2008 y.

III. Ilmiy-ommabop adabiyotlar

  1. Avesto. Tarixiy-adabiy yodgorlik. Loyiha muallifi va ijodiy guruh rahbari N. Jo‘rayev. T.: «Sharq», 2001.
  2. Beglov S.I. Chetvertaya vlast: britanskaya model. Istoriya pechati Velikobritanii ot «novostnыx pisem» do elektronnыx gazet. M.: MGU, 2002.
  3. Bogdanov N., Vyazemskiy B. Spravochnik jurnalista. L.: Lenz, 1971.
  4. Vinkler G. Istoriya Vavilona i Assurii. M., 2002.
  5. Voroshilov V.V. Jurnalistika. Uchebnik. SPb.: Izd-vo Mix., 1999.
  6. Jahon jurnalistikasi tarixi. Darslik. –T.: Fan va texnolg, 2008.
  7. Jurnalistika zapadnoyevropeyskix stran. Uchebn. posob. L., 1990.
  8. Jo‘rayev S., Mahkamov H., Rustamboyev S. Amerika Qo‘shma Shtatlari. Vena. Nashriyot va yili ko‘rsatilmagan.
  9. Zarubejnaya pechat. Kratkiy spravochnik. M., 1986.
  10. Istoriya vsemirnoy literaturы. 9-jildlik. 6-j. M., 1989.
  11. Istoriya russkoy jurnalistiki XVIII-XIX vekov. Pod red. A.V. Zapadova. M.: «Vыsshaya shkola», 1966.
  12. Istoriya Fransii. 2-j. M., 1973.
  13. Lug‘at-ma’lumotnoma: Jurnalistika, reklama, pablik rileyshnz: 1700 atama. (O‘zbek va rus tillarida). –T.: 2003.
  14. Mannonov B., Nishonov M. Pekin va «uchinchi dunyo». T., 1978
  15. Meliboyev A. Publitsistikada davr ruhi va ijtimoiy talqin. O‘quv qo‘llanma. –T.: G‘afur G‘ulom nomidagi NMIU, 2011.
  16. Milton D. Areopagetika. Rech o svobode pechati, obraщennaya k angliyskomu parlamentu (1644). Kazan, 1905.
  17. Miralimov Sh, Eshbekov T. Jurnalistika, ma’naviyat, jamiyat. O‘quv qo‘llanma. –T.: O‘zbekiston, 2010.
  18. Mo‘minov F.A. Jurnalistika ijtimoiy institut sifatida. –T.: «Universitet», 1998.
  19. Muminova F. Istoriya jurnalistiki Uzbekistana. T.: NUUz, 2002.
  20. Muminova F.I. Jurnalistika stran Azii. T.: NUUz, 2003.
  21. Mo‘minova F. Istoriya mirovoy jurnalistiki. O‘q.ql. –T.: 2004.
  22. Mo‘minova F. Sovremennыe zarubejnыe SMI. O‘q. q. –T.: 2004.
  23. Nesterenko F. Jurnalistika v menyayuщemsya mire. O‘quv qo‘llanma. –T.: 2005.
  24. Nesterenko F. FRG: Anfas i profil. Risola. –T.: 2009.
  25. Pechat zarubejnыx stran. M.: MGU, 2002.
  26. Polevoy S.A. Periodicheskaya pechat v Kitaye. Vladivostok.: 1931.
  27. Salamon L. Vseobщaya istoriya pressы. Per. s nem. V kn. «Istoriya pechati. Antologiya». M.: «Aspekt Press». 2001.
  28. Tohirov Z. Oliy ta’lim. Lug‘at-ma’lumotnoma. O‘q. q.–T.: 2003.
  29. Tohirov Z. Yozuvimiz tarixidan lavhalar. O‘quv qo‘l. –T.: 2005.
  30. Xudoyqulov M. Badiiy publitsistika janrlari. O‘q.q. –T.: 2004.
  31. Xudoyqulov M. Jurnalistikaga kirish. O‘quv qo‘ll. –T.: 2005.
  32. Xudoyqulov M. Axborot publitsistikasi. O‘quv qo‘lln. –T.: 2009.
  33. Ernazarov Q., Nesterenko F., Mamatova Yo. “Trud jurnalista: professionalizm, tvorchestvo, masterstvo 1,2 ch”. O‘quv qo‘ll. –T.: 2002.
  34. Qudratxo‘jayev Sh. Internet: tarixi, tuzilishi, texnik xavfsizlik. O‘quv-uslubiy qo‘llanma. –T.: 2011.

______________________________________________________

1Ушбу мавзу профессор Файзулла Мўминовнинг “Жаҳон журналистикаси тарихи” дарслигида баён этилган фикрлари асосида тайёрланди.

2Қаранг: Тарихда коммуникациялар. Технология, маданият, жамият. Девид Кроулей, Пол Хеер таҳрири остида. 3-нашр. Лондон, 1999, 5-15 бетлар (инглиз тилида).

3Прутцков Г. В. Введение в мировую журналистику: Антология в двух томах. Учебное пособие по курсу «История зарубежной журналистики. Введение в мировую журналистику». М.: Омега-Л, 2003, 1-2 жилдлар.

4Засурский Я. Н. Искушение свободой. Российская журналистика: 1990-2004. М.: МГУ, 2004, 94-бет.

1

9-мавзу. ЖАҲОН ОММАВИЙ КОММУНИКАЦИЯЛАР ТАРИХИГА ОИД ХУЛОСАЛАР

Жамият коммуникация эканлигини эътироф этарканмиз, инсоният тарихини маълум маънода оммавий коммуникациялар тарихи деб таърифлашга ҳам ҳақлимиз1. Одамнинг инсон сифатида шаклланишига сабаб бўлган омиллар ичида биринчи ўринда оммавий мулоқотни, фақат ундан кейингина бошқа шартларни, жумладан, меҳнатни келтирсак, тўғри бўлади. Чунки, одамлар ибтидоий даврларнинг ўрмонларида мевалардан озиқланиб юрган вақтларида ҳали меҳнат билан шуғулланишга унча ўрганмаган эди. Лекин ўша пайтларда ҳам улар томонидан оммавий мулоқот ёрдамида ҳаётий амалиёт ва кундалик эҳтиёжлар амалга оширилиб келинган. Ушбу фикрни бир қатор далиллар ҳам тасдиқлайди. Масалан, Ҳарвард университети қошидаги археология ва этнология музейининг ходими, «Тамаддун илдизлари» («Корни цивилизации») китоби муаллифи Александр Маршак ўзининг «Муз давридаги инсоннинг санъати ва рамзлари» деб номланган мақоласида бундай маълумотлардан кўпини келтирган2.

Дарслигимиз икки йирик қисмдан ташкил топиб, журналистика тарихига бағишланган. Биз, даставвал, унинг илк қисмида, қадимги даврлар ва ўрта асрлардаги оммавий коммуникациялар тарихи баёнини бердик. Чунки, биринчидан, ўша даврларда шаклланиб етилган оммавий мулоқотлар тизимисиз кейинчалик кашф қилинган матбуотнинг босма усуллари пайдо бўлиши ва ривожланиши мумкин эмас эди. Иккинчидан, коммуникациялар тарихи билан шуғулланадиган Ғарб олимлари ўз тадқиқотларида изчил равишда Шарққа деярли мурожаат этмасдан келмоқдалар. Мисол учун яқинда Москвада нашр этилган «Жаҳон журналистикаси тарихи» деб номланган икки жилдлик (жами 880 бетдан иборат), антологияни олайлик. Тўпламнинг биринчи жилдида Қадимги Греция ва Римда нотиқлик маҳорати, лотин тилидаги илк насроний публицистикаси, Византияда дастлабки насроний публицистика ва ҳатто Инжилдаги публицистикадан кўплаб мисоллар келтирилган бўлса ҳам, Шарқ ҳақида лом-мим дейилмаган3.

Жаҳон журналистикаси тарихида Шарқнинг ҳам буюк хизматларини эътироф этиш жоиз, албатта. Мазкур масаланинг долзарблиги шундан ҳам кўриниб турибдики, таниқли олим, профессор Я. Н. Засурский «Минг йилликлар туташувида журналистика ва дунё» деб номланган мақоласида ёзганидек, «дунё ўзгармоқда. Цивилизацияни яратган Шарқ қайтадан дунё маданиятининг марказига айланмоқда»4. Бундай вазиятда Шарққа етарли баҳо бермаслик хато бўлур эди. Иоганн Гутенберг босма дастгоҳининг аҳамиятини биз юқори баҳолаймиз. Машҳур матбаачининг техник воситалари (жумладан, матрица, шрифт-касса, гарт, қабариқ (юқори) босма ва ҳоказо) шу қадар астойдил яратилган эдики, дунёмиз тараққиётининг суръатлари асрдан-асрга жадаллашиб ўзгариб келганига қарамасдан, беш юз йил давомида деярли ўша аҳволда ишлатилди ва фақат фото ёрдамида ҳарф териш ҳамда офсет усуллари яратилгандан кейингина истеъмолдан чиқди. Шу билан бирга, Шарқда пайдо бўлиб, кейинчалик ривожланиб кетган алифбо, ёзма матн, хат ва алоқа хизмати, ксилографик ва қуйма усуллар, иқтисодий, сиёсий ва жамоавий тузилмалар бўлганлиги сабабли ҳамда улар асосида Гутенберг ихтироси дунё бўйлаб тез ёйилиб кетганини ҳеч ким инкор қила олмайди.

Аслида, матбуот – иқтисодий заруратдан пайдо бўлган ҳодиса. Дастлабки газеталар турли мазмундаги тижорий маълумотларни тарқатиш воситаси сифатида пайдо бўлган. Аммо қисқа вақт ичида англаб етилдики, ахборотни бундай оммавий тарзда тарқатишнинг кўпгина ижобий томонлари бор экан. Натижада, ҳар доимгидек, бу афзалликларни, энг аввало, давлат бошқаруви ва руҳонийлар ўз қўлларига олиб, улардан тўлиқ фойдалана бошладилар.

Шундай қилиб, илк матбуот нашрларидан, бир томондан, янгиликлар шаклида ахборот, илм, таълим, маърифат, маданият тарқатиш учун фойдаланилган бўлса, иккинчидан, жамиятни бошқарувчи гуруҳлар ва ижтимоий қатламлар уларни ўз мақсадларида маълумот тарқатиш, яъни, кенг оммани ўзларининг ғоялари доирасида сақлаб туриш учун қўлланганлар.

Публицистика ва журналистика ижтимоий ҳаётнинг бошқа жабҳалари (сиёсат, иқтисодиёт, маданият, адабиёт ва ҳоказо) ривожланишига сабаб бўлгани ҳолда, бу соҳалар ҳам публицистлар ва журналистлар ижодига мадад берган. Журналистик чиқишлар кўп ҳолларда тарихий ҳужжатлар ва мумтоз адабиёт асарларига айланган бўлса, сиёсий ҳаёт ва бадиий китоблар кўплаб журналистик материалларни юзага келтирди.

Журналистик фаолият деярли бутун тарих давомида қаттиқ назорат остида бўлиб келди. Оммавий характер касб этиб, кучга киргач эса, журналистика ҳукумат ва черков билан аёвсиз курашда, энг аввало, инсон ҳуқуқларининг ёрқин намоёндаси бўлганлиги сабабли, аксарият ҳолларда ғалаба ҳам қозонди. Мазкур прогресс – инсоният ривожланишининг бош тамойилидир. АҚШ ва Ғарбий Европада XV – XX асрларда кенг тарқатилган публицистик манбалар ва памфлетлар эркин сўз намуналаридир. Мартин Лютер, Жон Милтон, Томас Пейн ва Жан Поль Марат каби буюк публицистлар ўз халқларининг миллий қаҳрамонлари сифатида тарихга кирдилар.

Оммавий матбуот Уйғониш даври муваффақиятларини таъминлаб берди, чунки ахборотнинг кенг равишда тарқатилиши йўлга қўйилмаганда, нафақат Уйғониш, балки оддий жонланишнинг ҳам юз бериши мумкин эмасди.

Журналистика – янгиликлар қидирувчиси. Тажриба ва тарих эса, ушбу янгиликларни ў элагидан ўтказиб, энг кераклиларини захираларида сақлаб қолади ва инсоният фойдасига ишлатади. Ахборотга кенг эҳтиёж матбуот нашрларининг ададлари тўхтамасдан кўпайтирилиб борилишига сабаб бўлди. Натижада, газета ва журналлар механизациялашган, кейинча эса автоматлаштирилган ҳолда чоп этила бошлади. Чизилган ва камерага олинган расмлар ҳам ўз вақтида нашрларда пайдо бўлди.

Шарққа Европа усулидаги босма Ғарбдан кириб келди, дастлабки газеталар эса мустамлакачи ҳукумат манфаатларини ҳимоя қилди. Кейинчалик улар маҳаллий халқлар ватанпарварлари қуролига айланиб, озодлик курашида ғоявий куч сифатида ишлатилди.

Ахборот – ҳокимият демакдир. Қадимги Рим подшоҳи Гай Юлий Қайсар (Цезарь) айтганидек, ахборот эгаси дунё эгасидир. XVI аср охирларида Ғарбий Европада католик черковига ва Рим папаси ҳукмронлигига қарши Реформация ҳаракатида матбуот инсоният ҳаётида илк бор ўзини сиёсий восита сифатида намоён этди. Дунё тарихининг кейинги босқичларида – XVII асрда Англияда, XVIII асрда АҚШ ва Францияда, XIX асрда Ғарбий Европада ва ҳоказо жой ҳамда вақтларда – ушбу жараён изчил равишда такрорланди. Қисқаси, бу тарихий воқеалар давомида оммавий матбуот ўзининг қудратли сиёсий куч эканлигини исботлаб берди ва кейинчалик, энг аввало, айнан шу мақсадда ишлатилди. Матбуотнинг тўртинчи ҳокимият сифатида тан олиниши икки давр: «де факто» ва «де юре» босқичларидан ўтди. Амалиётда (де факто) матбуот юқорида қайд этилган Германия, Англия, АҚШ ва Францияда бўлиб ўтган инқилобларда ўзини тўртинчи ҳокимият сифатида кўрсата олди. Мазкур ҳокимиятнинг расман (де юре) тан олиниши эса дастлаб ривожланган мамлакатларда, аниқроғи, АҚШда амалга оширилди. Айнан шу сабабли Америкада кучли давлат кучли матбуотни яратди, деган фикрга тўла қўшилиш қийин. Чунки, бошқа кўпгина мамлакатлардан фарқли ўлароқ, АҚШ тарихида давлат тизими жамиятдаги ижтимоий ҳаракатлардан сўзсиз устуворлик қилмаган. Ўйлашимизча, аксинча, кучли журналистика АҚШни қудратли давлатга айлантирди. Бунинг сабаби шундаки, ушбу мамлакатнинг биринчи президентлари эркин матбуотнинг бюрократия устидан назорат қила олиш имкониятларини сезиб, ундан тўлалигича фойдаландилар. Мазкур факт, табиийки, бошқа давлатлар учун ҳам намуна бўла олади. Журналистиканинг замонавий тарихи эса XX аср 50-йилларининг иккинчи яримида бошланди. Аграр ва индустриал даврлар журналистикаси тугаб, электрон журналистика даври бошланди. Телевидение кучга киргач, журналистика ўзининг энг юқори мақомига эришиб, тўлақонли ижтимоий институт даражасига етди.

 

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

 I. Методологик адабиётлар

  1. Мирзиёев Ш.М. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халқимиз билан бирга қурамиз. –Т.: Ўзбекистон, 2017. – 488 б.
  2. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги босқичга кўтарамиз. 1-жилд. –Т.: Ўзбекистон, 2017. – 592 б.
  3. Мирзиёев Ш.М. Халқимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий баҳодир. 2-жилд. –Т.: Ўзбекистон, 2017. – 508 б.
  4. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси (2020 йил 24 январь). //www.uza.uz
  5. Каримов И.А. Ўзбекистон: миллий истиқлoл, иқтисoд, сиёсат, мафкура. Т.1. –Т.: Ўзбекистон, 1996. – 364 б.
  6. Каримов И.А. Биздан oзoд ва oбoд Ватан қoлсин. Т.2. –Т.: Ўзбекистон, 1996. – 380 б.
  7. Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. –Т.: Маънавият, 2008. – 176 б.

 II. Ўзбекистон Республикасининг қонунлари, Президент фармонлари ва қарорлари, Вазирлар Маҳкамаси қарорлари

  1. Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси –Т.: Ўзбекистон, 2016.
  2. Ўзбекистон Республикасининг “Давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари фаолиятининг очиқлиги тўғрисида”ги қонуни. –Т 2014 lex.uz
  3. Ўзбекистон Республикасининг “Ахборот эркинлиги принциплари ва кафолатлари тўғрисида”ги қонуни. /Ахборот ва ахборотлаштиришга оид норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами. –Т.: Адолат, 2008.
  4. Ўзбекистон Республикасининг “Оммавий ахборот воситалари тўғрисида”ги (янги таҳрири) қонуни. /Ахборот ва ахборотлаштиришга оид норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами. –Т.: Адолат, 2008.
  5. Ўзбекистон Республикасининг “Ахборотлаштириш тўғрисида”ги қонуни. /Ахборот ва ахборотлаштиришга оид норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами. –Т.: Адолат, 2008.
  6. Ўзбекистон Республикасининг Қонунлари. Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисига сайлов тўғрисида. Халқ депутатлари вилоят, туман ва шаҳар Кенгашларига сайлов тўғрисида. Фуқаролар сайлов ҳуқуқларининг кафолатлари тўғрисида. –Т.: Ўзбекистон, 2004.
  7. Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори. Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида. –Тошкент шаҳри, 2017 йил 20 апрель. //http://uza.uz
  8. Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони. Ахборот соҳаси ва оммавий коммуникацияларни янада ривожлантиришга оид қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида. –Тошкент шаҳри, 2019 йил 2 февраль. //http://uza.uz
  9. Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори. Ўзбекистон Республикаси Президенти Администрацияси ҳузуридаги Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлиги фаолиятини ташкил этиш тўғрисида. –Тошкент шаҳри, 2019 йил 2 февраль. //http://uza.uz
  10. Ўзбекистон Республикаси Президентининг қарори. Оммавий ахборот воситалари мустақиллигини таъминлаш ҳамда давлат органлари ва ташкилотлари ахборот хизматлари фаолиятини ривожлантириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида. –Тошкент шаҳри, 2019 йил 27 июнь. //http://uza.uz
  11. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 125-қарори. Ўзбекистон Республикаси давлат ва хўжалик бошқаруви органларининг ахборот хизматлари фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида. –Тошкент шаҳри, 2018 йил 17 февраль. //http://uza.uz
  12. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Оммавий ахборот воситалари соҳасида кадрлар тайёрлаш ва қайта тайёрлаш давлат дастури тўғрисида”ги 163-Қарори. (2006 йил 7 август). /Оммавий ахборот воситалари фаолияти соҳасидаги меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами. –Т.: Ishonch Markaz Servis. 2009 й.
  13. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2006 йил 22 сентябрдаги “Давлат ва хўжалик бошқаруви органларининг жамоатчилик билан алоқаларини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги 203-қарори. /Ахборот ва ахборотлаштиришга оид норматив ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами. –Т.: Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги, 2008 й.

 III. Илмий-оммабоп адабиётлар

  1. Авесто. Тарихий-адабий ёдгорлик. Лойиҳа муаллифи ва ижодий гуруҳ раҳбари Н. Жўраев. Т.: «Шарқ», 2001.
  2. Беглов С.И. Четвертая власть: британская модель. История печати Великобритании от «новостных писем» до электронных газет. М.: МГУ, 2002.
  3. Богданов Н., Вяземский Б. Справочник журналиста. Л.: Ленз, 1971.
  4. Винклер Г. История Вавилона и Ассурии. М., 2002.
  5. Ворошилов В.В. Журналистика. Учебник. СПб.: Изд-во Мих., 1999.
  6. Жаҳон журналистикаси тарихи. Дарслик. –Т.: Фан ва технолг, 2008.
  7. Журналистика западноевропейских стран. Учебн. пособ. Л., 1990.
  8. Жўраев С., Маҳкамов Ҳ., Рустамбоев С. Америка Қўшма Штатлари. Вена. Нашриёт ва йили кўрсатилмаган.
  9. Зарубежная печать. Краткий справочник. М., 1986.
  10. История всемирной литературы. 9-жилдлик. 6-ж. М., 1989.
  11. История русской журналистики XVIII-XIX веков. Под ред. А.В. Западова. М.: «Высшая школа», 1966.
  12. История Франции. 2-ж. М., 1973.
  13. Луғат-маълумотнома: Журналистика, реклама, паблик рилейшнз: 1700 атама. (Ўзбек ва рус тилларида). –Т.: 2003.
  14. Маннонов Б., Нишонов М. Пекин ва «учинчи дунё». Т., 1978
  15. Мелибоев А. Публицистикада давр руҳи ва ижтимоий талқин. Ўқув қўлланма. –Т.: Ғафур Ғулом номидаги НМИУ, 2011.
  16. Милтон Д. Ареопагетика. Речь о свободе печати, обращенная к английскому парламенту (1644). Казань, 1905.
  17. Миралимов Ш, Эшбеков Т. Журналистика, маънавият, жамият. Ўқув қўлланма. –Т.: Ўзбекистон, 2010.
  18. Мўминов Ф.А. Журналистика ижтимоий институт сифатида. –Т.: «Университет», 1998.
  19. Муминова Ф. История журналистики Узбекистана. Т.: НУУз, 2002.
  20. Муминова Ф.И. Журналистика стран Азии. Т.: НУУз, 2003.
  21. Мўминова Ф. История мировой журналистики. Ўқ.қл. –Т.: 2004.
  22. Мўминова Ф. Современные зарубежные СМИ. Ўқ. қ. –Т.: 2004.
  23. Нестеренко Ф. Журналистика в меняющемся мире. Ўқув қўлланма. –Т.: 2005.
  24. Нестеренко Ф. ФРГ: Анфас и профиль. Рисола. –Т.: 2009.
  25. Печать зарубежных стран. М.: МГУ, 2002.
  26. Полевой С.А. Периодическая печать в Китае. Владивосток.: 1931.
  27. Саламон Л. Всеобщая история прессы. Пер. с нем. В кн. «История печати. Антология». М.: «Аспект Пресс». 2001.
  28. Тоҳиров З. Олий таълим. Луғат-маълумотнома. Ўқ. қ.–Т.: 2003.
  29. Тоҳиров З. Ёзувимиз тарихидан лавҳалар. Ўқув қўл. –Т.: 2005.
  30. Худойқулов М. Бадиий публицистика жанрлари. Ўқ.қ. –Т.: 2004.
  31. Худойқулов М. Журналистикага кириш. Ўқув қўлл. –Т.: 2005.
  32. Худойқулов М. Ахборот публицистикаси. Ўқув қўллн. –Т.: 2009.
  33. Эрназаров Қ., Нестеренко Ф., Маматова Ё. “Труд журналиста: профессионализм, творчество, мастерство 1,2 ч”. Ўқув қўлл. –Т.: 2002.
  34. Қудратхўжаев Ш. Интернет: тарихи, тузилиши, техник хавфсизлик. Ўқув-услубий қўлланма. –Т.: 2011.

_________________________________________________

1Ушбу мавзу профессор Файзулла Мўминовнинг “Жаҳон журналистикаси тарихи” дарслигида баён этилган фикрлари асосида тайёрланди.

2Қаранг: Тарихда коммуникациялар. Технология, маданият, жамият. Девид Кроулей, Пол Хеер таҳрири остида. 3-нашр. Лондон, 1999, 5-15 бетлар (инглиз тилида).

3Прутцков Г. В. Введение в мировую журналистику: Антология в двух томах. Учебное пособие по курсу «История зарубежной журналистики. Введение в мировую журналистику». М.: Омега-Л, 2003, 1-2 жилдлар.

4Засурский Я. Н. Искушение свободой. Российская журналистика: 1990-2004. М.: МГУ, 2004, 94-бет.

You may also like...

12 Responses

  1. Xulosa o’rnida shuni aytib o’tishim mumkinki, yuqoridagi barcha maruzalardan faqatgina foydali va kerakli ma’lumotlarga ega bo’lishimiz mumkin. Bularning barchasi biz talabalar uchun katta hayotda, ish faoliyatimizda va sevimli kasbimiz doirasida qo’l keladi. Buning uchun ustozimizga katta rahmat aytamiz va bilim berishdan charchamang deb qolamiz.

  2. Nargiza:

    Ustozimiz doimo ma’ruzalarni shunday joylab borishlari biz talabalarga bugungi kunda ayni muddao boldi. Uyda turib barcha mavzularni o’zlashtirib bormoqdamiz, barchasi uchun sizga kattakon raxmat ustoz.

  3. Nargiza:

    Ushbu maruza orqali sharq va g’arb mamlakatlarida OAV ning o’rni qay darajada ekanligi mahorat bilan yoritilgan.

  4. Ustoz keltirilgan ma’ruzalar uchun rahmat. Bu ma’ruzalarni o’qib o’rganyapmiz. Bu biz talabalarga masofaviy ta’lim olishda qulaylim tug’dirmoqda.

  5. Yuqorida aytib o’tgan barcha fikr va malumotlaringizdan xulosam shu bo’ldiki har bir inson avvalo o’z ona tilini va Vatanini sevishni yoshligidan his qilib yashashi lozim ekan, chunki Vatanga muhabbat insonni hayot yo’lida shu aziz yurti uchun harakat va mehnat qilishni o’rgatadi nazarimda. Bugungi sinovli vaqtda ham biz talabalaringiz uchun ma’ruzalaringizni joylab bilimimizni mustahkamlash uchun harakat qilayotganigiz uchun rahmat bu ma’ruzani o’qib o’zim uchun muhum bo’lgan hulosalarni yetarlicha anglab oldim deyaolaman.

  6. Assalomu alaykum ustoz. Ma’ruza ta’kidlangan har bir jumlangiz tog’day faktlarga tayanilgani sezilib turibdi. Menga Yuliy Sezarning axborot to’g’risidagi fikridan mamnun bo’ldim va hayot tajribasida as qotadigan kerakli jumla deya bemalol aytishim mumkin.

  7. Ustoz ma’lumotlarga boy bo’lgan ma’ruza matni uchun katta rahmat! Bu ma’ruzalardan biz juda ko’p ma’lumotlarga ega bo’lyapmiz. Ma’ruzalar matni uchun katta rahmat ustoz!

  8. Ustoz saytga joylashtirib borayotgan ma’ruzalaringiz uchun tashakkur biz masaofaviy ta’lim olayotgan bo’lsakda saytga joylashtirayotgan ma’ruzalaringizni o’qib huddi o’zimizni darsda o’trganday his qilayapmizm .

  9. Ushbu «Jahon jurnalistikasi tarixi» fani va ustozimizning sodda va tushunarli, qiziqarli yo’sinda yozilgan ma’ruzalari orqali kelgusi kasbimizga bizga qo’l keladigan bilim va ko’nikmalarga ega bo’ldik. Har bir ma’ruza izlanishga undovchi xarakterga ega. Ma’ruzalarni o’qigach va uqqach nafaqat fanga, balki tanlagan kasbimga bo’lgan mehrim ham oshdi. Hammasi uchun Donish domlaga rahmat.

  10. Nargiza Turdiyeva:

    Assalomu alekum ustoz barcha ma’ruzalar uchun raxmat sizga. Ushbu saytdagi qulayliklar orqali, biz modulda qiynalmasdan vazifalarni bajarmoqdamiz.

  11. Sohibaxon Hodiyeva:

    Jurnalistika va siyosat birgalikda yuritiladigan tushunchalar bo’lgan ekan,hozir ham shunaqa.AQSHning Shu darajada qudratli bo’lishiga jurnalistikaga e’tibor bergani sabab deya xulosaga kelish mumkin.Yana shuni aytishim mumkinki,AQSH bu siyosatini boshqa davlatlar ham qo’llaganini o’qib,to’g’risi jurnalistikani tanlab adashmaganman deb o’yladim.

  12. Қизиқарли йўсинда ёзилган ушбу маърузани ўқиб шундай хулосага келдимки, матбуотнинг тўртинчи ҳокимият сифатида тан олиниши икки давр: «де факто» ва «де юре» босқичларидан ўтган. Амалиётда (де факто) матбуот Германия, Англия, АҚШ ва Францияда бўлиб ўтган инқилобларда ўзини тўртинчи ҳокимият сифатида кўрсата олган. Мазкур ҳокимиятнинг расман (де юре) тан олиниши эса дастлаб ривожланган мамлакатларда, аниқроғи, АҚШда амалга оширилган экан. Айнан шу сабабли Америкада кучли давлат кучли матбуотни яратди, деган фикрга келдим. Чунки, бошқа кўпгина мамлакатлардан фарқли ўлароқ, АҚШ тарихида давлат тизими жамиятдаги ижтимоий ҳаракатлардан сўзсиз устуворлик қилмаган. Ўйлашимча, аксинча, кучли журналистика АҚШни қудратли давлатга айлантирган. Бунинг сабаби шундаки, ушбу мамлакатнинг биринчи президенти эркин матбуотнинг бюрократия устидан назорат қила олиш имкониятларини сезиб, ундан тўлалигича фойдаланган. Ушбу маърузани ўқиб кўплаб керакли маълумотлар олдим. Керакли ва қизиқарли маърузангиз учун рахмат.

Добавить комментарий для Nargiza Turdiyeva Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>