Имиж ва коллеж…ми ёки «имидж» ва «колледж»ми?

Таниқли олим Азамат Зиёнинг бу мавзудаги мулоҳазалари ёш

ижодкорларимиз учун сабоқдир, дейди Дониш домла устознинг facebook.com даги саҳифасидан олинган таҳлилий мақолани қунт билан ўқишни тавсия этаркан.

азамат азамат1

Дониш домлани жуда ҳурмат қиламиз. Айниқса, куюнчак, бағрикенглик ва тўғриликларини. Устозлик ва журналистлик маҳоратлари ҳам юқори даражада. “Қитмир” мавзуларни ўртага ташлаб, тортишув орқали ҳақиқатга етаклаш услубини ҳам зўр эгаллаганлар. Саҳифларидаги навбатдаги “қитмирликлари” “имидж” ва “колледж” атамаларини тўғри ёзишга бағишланди. Шу тариқа ҳам каминани қитиқлаб қўйдилар, ҳам тилимиздаги муаммолар моҳият эътибори билан ўзимизда эканлигини яланғочлаб берувчи исботларнинг юзага чиқишига сабабчи бўлдилар. Бунинг учун Дониш домлага катта раҳмат!
Дониш домладан кўчирма: “Бобомурат Рахматуллаев бу сўзлар аллақачон жорий этилган. «Ўзбекистон Миллий энциклопедияси»ни ўқиб кўринг. Унда ИМИЖ, КОЛЛЕЖ сўзларининг қайси тилдан кириб келганидан тортиб маъноларигача батафсил ёзиб қўйилган”.
Миллий энциклопедияга киритилган ҳар қандай атама расмий мақом олган ёки олади, дейиш тўғримас. Акс ҳолда давлат ва нодавлат ОАВ, нашриётлари томонидан ўзбошимчалик билан муоамалага киритилаётган ҳар қандай чет атама расмий мақомга эга бўлиб қолаверади. Бу эса «Давлат тили ҳақида»ги қонуннинг 7-моддасидаги «янги илмий асосланган атамалар жамоатчилик муҳокамасидан кейин ва Олий Мажлис палаталари тегишли қўмиталарининг розилиги билан ўзбек тилига жорий этилади» талабига зиддир. Қолаверса, Миллий энциклопедия тил нуқтаи назаридан андоза бўлолмайди. Чунки у бир нашр, холос. Бундан ташқари, МЭ бўйича иш бошланганида, ҳам таҳрир аъзоси, ҳам нашрга масъул шахс сифатида роса “она сутимиз оғзимиздан келган”. Унинг биринчи жилдини уч ойлар ичида таҳрир қилиб берганмиз. Бу ерда гап кўп…Асосий муаммо нимада бўлганди? Нашр олдига қўйилган вазифани “Ўзбек совет энциклопедияси”даги мафкуравий, сиёсий ёндашувларнинг ўрнига мустақиллик нуқтаи назаридан кўриб чиқсак бўлди, қараши билан уддалаш бўлган. Икки мисол билан чегараланамиз: 1-жилдаги “Александр, Искандар Мақдуний” мақоласи лойиҳада “Алесандр Македонский” эди. Македонский деб руслар айтадилар ва рус тили илмий қоидаларига кўра бу тўғри, аммо ўзбекчада македониялик бўлади, лоақал, Искандар Мақдуний тарзида ёзиш лозимлиги ҳақиқатини тушунтириш осон кечмаган (ваҳоланки, шундай қиласан, дейишга ваколатимиз бор эди). Мазкур жилдда “Адирлар” мақоласи бор. Унда адирларга шундай таъриф берилган: “Адирлар – Ўрта Осиё тоғларининг паст-баланд этаклари”. Адир жуғрофий тушунчами ёки миллий, нима Америка ёки Европада адир йўқми, саволимизга “шиша кўз” билан боқилгани, охири зўрға, тўғрилаймиз, ваъдасини бериб, биз “кетгач” ўз билганларидан қолмаганлари ҳалигача эсимизда, ҳануз қийнайди…Қисқаси, Ўзбекистон миллий энциклопедияси на тил, на бошқа жиҳатлардан андаза, ибрат бўлолмайди! Маълум маънода, Ўзбек тилининг изоҳли луғати ҳам (мазкур луғатда область, обмотка ва яна қанчадан-қанча чет сўзлар бор).
Мурод Ризаевдан кўчирма: “Коллеж тугри…лекин имидж бу имидж яъни д билан тугридир”. Дониш домла, Сизга яна бир катта раҳмат! Мазкур “қитмирлигингиз” орқали анчадан бери тортишувлар, эътирозларга сабаб бўлиб келаётган мавзунинг илдизини очиб бердингиз. “Ҳурматли ва тажрибали” шарҳловчимиз шундай деб турсалар, ёшларидан нимани кутиш, талаб этиш мумкин!? Миллий университетимизда, хусусан филология ва журналистика факултетларида ўзбек тили илмий қоидалари ўқитилмайдими? Наҳотки, ўзбек тилида “дж” товуши йўқлигини билиш шунчалар қийин бўлса?
“Коллеж” атамаси “Таълим тўғрисида”ги қонун орқали расмий муомалага кириб бўлган. Бу иш «Давлат тили ҳақида»ги қонуннинг 7-моддасидаги талабни четлаб ўтиб амалга оширилган. Акс ҳолда инглизчадаги college атамасиˈkɑːlɪdʒ, яъни инглизчада ҳам битта “л” орқали ўқилиши эътиборга олинган бўлар эди. Тўғри, русчадаги “коллеж”дан олинган (афтидан, қонун лойиҳаси аввал русча ёзилган), аммо руслар ҳам ˈkolʲɪt͡ʂʂ, яъни битта “л” билан ўқишлари бировнинг ҳаёлига ҳам келмаган.
Бобомурат Рахматуллаевдан кўчирма: “Тулкин Эшбек домла, жорий этилган бўлса ҳам ўзбек тили фанида тилимизга бошқа тилдан кириб келган сўзлар халқ талаффузига қараб ёзилиши белгиланади”. Бобомуроднинг биз катта ёшдагиларга ўхшаб “бузилмагани”, на у ёқлик, на бу ёқлик эмаслиги қувонтиради. Укажоним, шундай бўлинг! 30 йиллар бурун канадалик олимага тилмочлик қилиб юрганимизда, нега сизлар “аllergy”ни (əˈlɜːrdʒɪ, əˈləːdʒɪ) аллергия дейсизлар, деб ҳайрон бўлганди. Ана ўшандан кейин “holland, Hamburg, Hamlet, Hitler”ни голланд, Гамбург, Гамлет, Гитлер дея ёзиб, ўқиб келаётганимизга эътибор бера бошлагандик. Ва бу рус тилидаги юмшоқ “h”нинг йўқлиги билан боғлиқлигини билиб олганмиз (шу билан бирга ҳозирда рус зиёлилари мазкур масала устида муҳокама олиб бораётганларидан ҳам хабардормиз). Қисқаси, биз ҳали ҳам эскича фикрлаб келмоқдамиз. Сут билан киргани, жон билан чиқади, дегани шу бўлса керак. Умид Бобомуродлардан умид катта, биз ҳам бўш келмаймиз! Шундай деяпмиз-ку, Кун.ўз. даги хабарлардан бирида Эскильстуна шаҳри ҳақида ўқиб, ҳозирги ёшларга ишониш борасида ҳам иккиланиб қоласан киши. Шветсиядаги мазкур шаҳар аслида Eskilstuna ёзилади. Юмшатиш белгиси қаердан? Ўша тилданми, ҳануз эскича фикрлаш, хом савияданми, саволи туғилиши табиий. Бунинг исботини яна бир юртдошимиз — Иззатилло Нуритдиновнинг қуйидаги сўзларидан туйиш мумкин: “Азамат Зие домла, «Давлат тили хакидаги» конуннинг кайси банди амал килувдики, энди 7-моддаси амал килса?”. Азиз миллатдошим, қонун ҳеч қачон амал қилмайди! Қонун бу бир қоғоз! У қачон ишлайди? Одамлар унга амал қилсалар! Фожиамиз ҳам шунда! Бизга қолса, президент, ҳукумат, вазир, ҳоким, прокурор, оқсоқол бир нима қилиб беришлари керак. Тўғри, давлат ва унинг хизматчилари халқ учун, аммо шу халқ, яъни Сиз ва биз ҳам озгина бўлса-да қимирлашимиз лозим эмасми? Шунча йил ўтирган ва кўнглимиздагидек жилмаган аравамиздан тушиб, уни тортишиб юборишимиз керакми ё йўқми? Узоққа бормайлик, шарҳингизда нечта имло хато бор? Шунисидан бошланг, қадрдоним! Биз эса Ўзбекистонда ишлаб чиқариладиган ва сотиладиган телефон, телевизор, компютер ва шунга ўхшашлар ўзбек кирил ва лотин алифболари дастури билан таъминланган бўлиши лозимлигига эришайлик. Ўзимиздан бошлайлик, ўзимиз ибрат бўлайлик. Шунисини эпласак, бошқалари ўз-ўзидан юришиб кетади. Биласизми нега? Дунёқарашимиз ўзгарган бўлади, дунёқарашимиз ўзгардими, ишларимиз ҳам, натижалари ҳам ўзгаради! Ҳаётимиз ўзгаради! Ишонаверинг…

Азазмат ЗИЁ,

 тарих фанлари доктори

***

Ушбу мақолага ҳурматли профессор домламиз Иззатилло Нуритдинов қуйидаги жавобни йўллабдилар:

Иззатилло Нуритдинов Assalomu alaykum, hurnatli domla. Men sizni shaxsan tanimasamda, padari buzrikvoringiz Hamid Ziyoyev domla, oilangizdagi ziyoli muhit, tarixchi opa-ukalarning fanga va yurtga qilgan xizmatlari haqida, Sizning ham olim sifatida, ham davlat va jamoat arbobi sifatida Uzbekiston taqdiriga befarq bo’lmagan inson sifatida bilganim va hurnat qilganim uchun «Davlat tili haqida»gi qonunning hayotda tatbiq qilinmayotganligi masalasiga sizning ham, jamoatchilikning ham e’tiborini qaratish uchin yuqoridagi bahsga aralashgan edim. Siz esa masalaning mohiyati qolib ketib, mendagi imlo xatolariga diqqatingizni qaratibsiz, rahmat. Buyam bir e’tiborda. Ammo men sizdan fikrlari biz bechora avomdan kura e’tiborga olinadigan yurtimizning taniqli vakili sifatida muammo bo’yicha jo’yali fikrlar bilan chiqsangiz zora qonun amaliyoti uchun foydali bir ish bo’larmikan, degan umidda edim. 

Imlo xatolariga kelsak, matnni telefon orqali kiril alifbosida kiritgan edim. O’zingiz ham e’tibor qilganingizdek, telefonda bizning o’zbek alifbomizdagi ba’zi bir harflar bo’lmaganligi uchun «g’, «h», «q» va boshqa harflar o’rniga «g», «x», «k» harflarini ishlatgan edim. Siz asosiy e’tiborni muammoga emas, imloga qaratibsiz. Dashnomingiz o’rinli. Har birimiz tilimizga, imlomizga e’riborli bo’lishimiz kerak. Ammo men masalaning bundanda dolzarb tomoniga sizning ham, jamoatchilikning ham e’tiborini tortmoqchi edim.
Avvalo tilimiz haqidagi qonun sho’ro davrida qabil qilingan va tilimizning hjayotga to’laqonli tatbiq qilinishi uchun barcha sharoitlarni vujudga keltirish masalasini to’lig’icha hal qilmagan, deb hisoblayman. Qonunning mustaqillik yillarida qilingan tahrirlari esa o’zbek tili maqomini yuqoriga ko’tarish o’rniga yuning mavqeini ancha padaytirishga olib keldi deb bilaman. Qonun talablaining bajarilishi uchun qonun qabul qilinishining o’zigina kifoya qilmaydi. U tatbiq etilishi ketak. Siz ham maqolangizda bunga ishora qilgansiz. Ammo buning uchun u avvalo davlat tizimlarida to’laqonli ishlashi lozim. Bugun bizda shinday deya olasizmi? Davlat idoralarida tayyorlanayotgan hujjatlar, qonunlar va hokazolar haligacha avvai rus tilida tayyorlanib, keyin yarim-yorti o’zbekchalashtirilayotganligidan, «yuqori»dan tushayotgan va talab qilinayotgan hujjatlarning aksar qismi rus tilida ekanligidan, faqat rasmiyatchilik uchungina bu hujjatlar o’zbek tilida ham ilova qilinayotganligidan nahotki xabaringiz yo’q? Yoki Siz boshqa davlatda yashayapsizmi?
Ko’p joylarda, ayniqsa hukumat idoralarida, ilmiy tadqiqot muassasalarida majlislar, ish yuritish rus tilida olib borilayotganidan xabaringiz yo’qmi? Men Sizdan ayni shu masalalar haqida fikr bildirarsiz deb umid qilgandim.
Domla, sizga hurmatim baland. Meni to’g’ri tushunasiz degan umidda
O’zbekiston Fanlar Akademiyasi Yadro fizikasi instituti bosh ilmiy hodimi, fizika-matematika fanlari doktori professor Izzatillo Nuriddinov.

Вам может также понравиться...

Добавить комментарий

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *