Радиода реклама санъати

ЎзМУ доценти Тўлқин Эшбековнинг “Жамоатчилик билан алоқалар ва реклама”

ўқув қўлланмаси асосида тайёрланди.

7

РАДИОДА РЕКЛАМА САНЪАТИ

Режа:

  1. Радиорекламани тайёрлаш;
  2. Радиореклама ишлаб чиқариш ва унинг турлари;
  3. Радионинг реклама воситаси сифатидаги устунлиги ва камчилиги;
  4. Радиореклама аудиторияси

Радиорекламани тайёрлаш

Радиореклама тайёрлаш кўп жиҳатдан телереклама тайёрлашга ўхшайди. Радио ҳам рекламанинг асосий методларидан фойдаланади: гувоҳнома, жанр саҳнаси, тўғридан-тўғри эълон қилиш ёки мусиқий композиция…

Радиореклама сценарийсини ёзиш. Рекламанинг дастлабки 3-5 дақиқасидаёқ радиотингловчи уни охиригача эшитмаслигини билади. Бу ерда товар даражаси муҳим ўрин тутади. Радиотингловчи диққатини жалб этиш ва ушлаб туриш учун реклама матни юқори интенсивлиги билан ажралиб туриши лозим.

Радиотингловчилар кўпинча эшиттиришларни автомобилда кетаётганида, рўзғор ишлари билан банд бўлганда, газета ўқиётганида тинглайди. Шу боисдан реклама эшиттириши диққатни зумда жалб этадиган, қизиқарли ва эсда қоларли бўлиши лозим. Аммо тингловчи эътиборини тортиш билан бирга унда қониқмаслик ва ғазаб уйғотиши мумкин бўлган сўз одобини сақлаш, агрессив ахборотдан қочиш зарур. Кўпгина ҳолларда ишонтирувчи, майин ва қувноқ мурожаат услуби яхши қабул қилинади. Диққатни тортишнинг энг самарадор воситаларидан бири – юмордир. Бироқ, бу ерда эҳтиёт бўлмоқ зарур. Юмордан фойдаланиш бу – катта санъат! Ёмон юмор унинг бўлмаганлигига нисбатан кўпроқ зарарлидир.

Радиосценарий яратиш учун қуйидаги тавсияларни айтиб ўтиш мумкин:

– заставка бошланишида реклама берувчи номи тилга олинади ва кейин у камида уч марта қайтарилади. Агар бу ном мураккаб бўлса, уни жилла қуриса бир марта ҳарфма-ҳарф эълон қилиш лозим;

– сўзлашув стилини сақлаш, оддий сўзларни ва қисқа жумлаларни ишлатиш, тез айтишларни қўлламаслик;

– ахборотни оддий ва ортиқча сўзларсиз маълум қилиш, диққатни битта тижорат ғоясига жалб этиш, энг асосий ғоянинг соф жаранглашига эришиш;

– рассом ёрқин бўёқларни усталик билан ишлатганидек, маънодор, таъсирчан сўзларни ишлатиш, истиораларни қўллаш, барчага таниш товушлардан (автомобил двигатели ёки самолёт шовқини сингари) фойдаланиш нигоҳий образни яратишга ёрдам беради;

– диққатни феълларга қаратиш ва сифатга нисбатан кўпроқ қўллаш;

– товарнинг фойдали хусусиятларини турли вариантларда тез-тез қайтариб туриш;

– сценарий ҳажмини реклама учун ажратилган вақтга мослаштириш;

олтин қоида: реклама заставкасидаги ҳал қилувчи сўзлар миқдори қуйидаги нисбатга эга;

– 10 дақиқа – 20-25 та сўз;

– 20 дақақа– 40-45 та сўз;

– 30 дақиқа – 60-70 та сўз;

– 60 дақиқа – 135-140 та сўз.

Буюртма беришни таклиф этиш эсдан чиқмаслик керак. Тингловчини ҳаракатга тушишига эришиш зарур.

Радиосценарий яратишнинг 11 та принципи:

  1. Овоз эффектларини аниқлаб олиш. Тингловчи овоз эффектлари нимани англатаётгани ҳис қилгандагина мазмунга эга бўлади.
  2. Мусиқадан овоз эффекти сифатида фойдаланиш. Мусиқий товушлар аниқ тушунилганда реклама «ишлаши» мумкин.
  3. Мусиқий эффект қўлланилганда бутун реклама заставкаси унинг атрофига қурилиш керак. Товар билан узвий алоқада бўлгандагина мусиқий эффект мақсадга мувофиқдир.
  4. Шошилмаслик керак. Тегишли вазиятни юзага келтириш ва тингловчини ахборот моҳиятига етказиш учун вақт лозим.
  5. Баъзан мусиқий заставкадан воз кечиш маъқулроқ. Кўпинча чиройли овоз билан тушунарли бўлган ахборотни тўғридан-тўғри дикторлик эълони билан маълум қилиш самаралироқ бўлади.
  6. Реклама қилинаётган товардаги энг муҳим нарса нима? Ажратилган дақиқалар мобайнида айнан ана шулар ҳақида гапириш зарур.
  7. Реклама заставкасини аудитория вакили, ҳудуди ва характерига қараб қуриш муҳимдир. Ҳатто баён этиш усули ва тилини, тинглаш вақтини маҳаллий аҳолининг тили ва радио эшитадиган вақтига тўғрилаш мумкин.
  8. Материал шакли жуда муҳим. Қоғозда баён этилган кўплаб реклама заставкалари жуда зерикарли. Уларни актёрлар ижроси, синхронлик, вокал хусусиятлар ва мусиқий эффектлар жонлантиради.
  9. Комедия жанрини қўллашда эҳтиёт бўлмоқ зарур. Профессионал комиклар кулдиришни ўрганиш учун ўзларининг бутун бир умрларини сарфлашади. Камдан-кам сценарийнавис компьютер олдига ўтириб, яхши комедия асарлари даражасида сценарий ёза олади.
  10. Башарти, сиз кулгили реклама яратмоқчи экансиз, ҳеч кимнинг хаёлига келмаган бирор чиқишни ўйлаб топинг. Энг яхши реклама заставкалари одатда ниҳоятда кулгили, ножиддий кўриниш асосига қурилган бўлиб, воқеаларнинг мантиқий давоми ана шу асосга суянади.
  11. Мураккаблаштириш керак эмас. Радио товар маркаси ҳақида хабар қилувчи яхши восита бўлиб хизмат қилади. Бироқ, у товарнинг узундан-узоқ ижобий сифатлари рўйхатини баён этиш ёки уни узоқ муҳокама қилиш учун ярамайди. 

Радиореклама ишлаб чиқариш ва турлари

Радиореклама турлари. Радиорекламани қатъий ва тўлиқ классификациялаш ножоиз. Чунки у битмас-туганмас хусусиятга эга. Фақатгина айрим асосий турларини ажратиб кўрсатиш мумкин.

А) Мусиқий заставка. Радиореклама, яхши-ёмон бўлишидан қатъи назар мусиқий заставкага эга. Яхши заставка муваффаққият, ёмон заставка ортиқча харажат келтиради. Мусиқий заставкаларни қўллаш вариантлари:

  1. реклама заставкаси тўлиқ қўлланиши мумкин;
  2. мусиқий парчалар матннинг турли ерларига жойлаштирилиши мумкин;
  3. оркестр ижро этган симфоник куйлар парчаларидан фойдаланиш мумкин;

Б) Жанрли саҳна (қандайдир ҳаётий «Муаммони ҳал қилиш»). Радиорекламада жанр саҳнаси актёрлар томонидан ижро этилади, шу орқали товар манфаатига мос келувчи муаммолар муҳокама қилинади, унинг ҳал қилиш йўллари таклиф этилади. Яхши сценарий негизида яратилган бундай реклама диққатни жалб этиши ва қизиқиш уйғотиши мумкин.

В) Тўғридан-тўғри эълон қилиш. Бу реклама ахборотини тақдим этишнинг энг оддий усулидир. Бир киши томонидан баён этилган бу ахборот муайян бир эшиттириш ёки дастурга қўшиб юборилиши ёки сингдирилиши мумкин. Одатда тўғридан-тўғри реклама ахбороти маълум қилинганда мусиқий эффектлардан фойдаланилмайди.

Г) Оргинал тақдим этиш. Баъзан рекламани оргинал (ўзига хос) усулда маълум қилиш учун диск-жокей ёки шоу олиб борувчи хизматидан фойдаланиш эҳтиёжи туғилади. Бу ҳолда реклама берувчи бошловчига у реклама ахборотини ўқиб эшиттириши учун ёзма равишда ўз товарининг фазилатлари қайд этилган рўйхатни бериш лозим бўлади.

Радиореклама тайёрлаш

Радиореклама телероликларга нисбатан оддийроқ, тезроқ ва арзонроқ тайёрланади. Реклама берувчи рекламани эфирга тўғридан-тўғри бериш учун радиостанцияга сценарийни, мусиқий ёзув ёки махсус эффектлар тақдим этиши лозим. Материал овозлаштириш вақти билан қатъий солиштирилади. Тўғридан-тўғри эфирга узатиладиган реклама ахборотида диктор уни нормал темпда ўқишга улгуриши учун бир минутда 100-120 та сўз бўлиши керак.

Тўғридан-тўғри ўқишнинг камчилиги шундаки, бу ерда овоз эффектларининг имконияти чегараланган. Аввалига радиозаставка тайёрловчи смета тузади ва уни тасдиқлаш учун реклама берувчига тақдим этади. Шундан сўнг, агар лозим бўлса, овоз ёзиш студияси ва режиссёр постановкачи танланади.

Режиссёр-постановкачи жанр саҳнасида персонажлар ролларини ижро этадиган профессионал актёрлардан группа йиғади. Фақатгина битта диктор иштироки кўзда тутилган бўлса, тегишли овоз қобилиятига эга бўлган актёрни топади. Агар сценарийда мусиқадан фойдаланиш кўзда тутилган бўлса, реклама тайёрловчи тайёр ёзувдан фойдаланиш-фойдаланмаслик ёки бастакорни таклиф этиш масаласини ҳал қилади. Реклама тайёрловчи, шунингдек овоз режиссёрини, мусиқачилар ва хонандаларни таклиф этиши мумкин. Кўпинча ижрочиларнинг ижролари дастлабки эшитиб кўрилганидан кейин шундай қилинади. Сценарий асосида тайёр овоз эффектлари танланади ёки махсус ёзилади. Шундан сўнг, режиссёр-постановкачи раҳбарлиги остида репетициялар ўтказилади. Радиопостановка бир неча марта ёзиб олинади ва энг яхши варианти танланади. Одатда, махсус мусиқа товушлари ёзиб олингач, сўнг ўз ўрнида эшиттирилади. 

Радионинг реклама воситаси сифатидаги афзаллиги ва камчилиги

  1. Радионинг афзаллиги.

а) қамраб олиши ва тез-тез такрорланиши. (Ўртача ёшдаги фуқаро бир суткада тўққиз соатдан ортиқ радио тинглайди!) Радиотўлқин катта ҳудудларни қамрайди.

б) Танлаш имкони. Реклама муайян жинсдаги, ёшдаги, даромади, билими турлича бўлган кишиларга, этник ёки касбий гуруҳ вакилларига мўлжалланган бўлади.

в) рентабеллик; ОАВ ичида радио энг кам харажатли ҳисобланади, радиореклама телерекламага қараганда ўн баробар арзондир.

  1. Радионинг камчиликлари.

а) Товущдан фойдаланиш билан чегараланганлиги: радиони кўриш, товарни кўрсатиш мумкин эмас.

б) Радиореклама қисқа умр кўради, товар ҳақида тўлиқ тасаввур ҳосил бўлмайди. Радиореклама бир зумлик эфирда таралади-ю йўқолади.

в) Реклама сероб.

Радионинг ОАВ сифатида қулайлиги

  1. Тинглаш қулай. Ўқиш ёки томоша қилишга нисбатан қулайроқ. Афтидан инсонда илк бор эшитиш органи шаклланган бўлса керак. Барча нарсалар эшитиш орқали диалог шаклда қабул қилинади.
  2. Бошқа иш билан машғул бўлиб туриб радиони эшитиш мумкин, аҳоли ниҳоятда банд бўлган шароитда бу устунлик жуда муҳим.
  3. Бошқа ОАВга қараганда радиони исталган жойда эшитиш мумкин.
  4. Радио энг арзон ОАВ. У аҳолининг 90-92 фоизини қамраб олади.
  5. Индивудиал тинглаш имконияти.

Радио маҳаллий реклама берувчилар учун жуда қулайдир. («Ўзбегим таронаси», «Гранд», «Сезам» ва бошқалар).

Радиоэшиттириш аудиторияси

Аудитория. Радио бошқа ОАВга қараганда кундалик кайфиятга – тонгги бардамлик, ишчан тун ва лирик оқшом ритмига дош беради.

Радиореклама спецификаси – мақсадли аудиторияга муваффақиятли чиқиш. Бундай аудиториялар ўзлари истаган радиоканалларни – ёшлар, янгиликлар, мусиқий каналларни танлашлари мумкин. Аудитория ўз журналистлари билан мулоқоти, суҳбатни ёки мусиқани буюртма қилиши мумкин. Студиялар бундан фойдаланиб реклама тарқатадилар.

Бугунги кунда бутун дунёда ёшлар ва ўсмирларни замонавий хитлари энг оммавий ҳисобланади. Катталар, 25-40 ёшдагилар учун замонавий мусиқалар ҳам бор.

У ёки бу турдаги рекламалар конкрет аудиторияга қараб берилади.

Эфир вақтини эгаллашнинг учта йўли бор:

Биринчиси, маҳаллий радиостанция билан реклама контракти тузиш (75 фоиз);

иккинчиси, реклама компанияси томонидан радиоэфирни сотиб олиш (25 фоиз);

учинчиси, рекламани радиотармоғига жойлаштириш.

Радио тармоғидан фойдаланиш. Миллий ва минтақавий реклама берувчиларга буюртма ижроси устидан оддий назоратни амалга оширишга ва сарфланган маблағнинг юқори рентабеллигига эришишга имкон беради. Станция-шахобчалар танлашда зарур эркинлигининг йўқлиги у ёки бу тармоқ доирасида станциялар миқдорининг чегараланганлиги жамоат рекламасининг камчилиги ҳисобланади.

Реклама берувчига маҳаллий радиода реклама вақтини сотиб олиш осонроқдир. Бу ерда қулай реклама давомийлигини таклиф қилиш, радиотингловчилар диққати энг кўп жалб этиладиган вақтни танлаш имкони бор. Реклама мазмунини маҳаллий бозор шароитларига мослаштириш мумкин. Шу тариқа товарнинг ўз «хусусий» бозори пайдо бўлади. Замонавий босқичда тўғридан-тўғри жонли, шунингдек, ёзиб олинган реклама учрайди. Кейингиси сифат жиҳатдан устун туради.

Эфирни суткалик тақсимлаш. Суткани беш қисмга бўладилар:

  • 00 дан – 10.00 гача тонг;
  • 00 дан – 15.00 гача кун;
  • 00 дан – 19.00 гача оқшом;
  • 00 дан – 24.00 гача кеча (асосий кеча).
  • 00 дан – 6.00 гача тун.

Тунги эфирни кам эшитишади. Реклама учун энг яхши вақт – соат 10.00 дан 24.00 гача бўлган оралиқ ҳисобланади. Эрталабки тўлқинни ишга ёки ўқишга кетаётганлар, кундузгини ишдан ёки ўқишдан қайтаётганлар тинглашади. Вақтга мос келувчи товарларни реклама қилган маъқул, масалан, эрталаб – кофени.

Рекламани жойлаштиришнинг турли услуллари мавжуд:

  1. Муайян бир вақтга буюртма бериш (бу қулай, аммо қиммат);
  2. Рекламани шунчаки бериш (арзон, радиостанция уни тунги вақтга жойлаштириши мумкин);
  3. Тўла таъриф. (рекламанинг бир қисми истеъмолчи билан келишилган вақти, қолгани станция учун қулай вақтда берилади).

You may also like...

10 Responses

  1. Radioda bugungi kunda ko’pgina reklamalar uzatilmoqda. Sizga mening bugungi ma’ruzangiz juda yoqti. Reklama to’g’risida juda kerakli ma’lumotlar keltirilgan ekan. Bu ma’ruzani o’qib men o’zim uchun radioreklama to’g’risida ko’pgina ma’lumotlarga ega bo’ldim.

  2. Radioda bugungi kunda ko’pgina reklamalar uzatilmoqda. Sizning menga bugungi ma’ruzangiz juda yoqti. Reklama to’g’risida juda kerakli ma’lumotlar keltirilgan ekan. Bu ma’ruzani o’qib men o’zim uchun radioreklama to’g’risida ko’pgina ma’lumotlarga ega bo’ldim.

  3. Ushbu ma’ruzada radio ham reklamaning asosiy metodlaridan foydalanishni, radioreklama tayyorlash hamda ssenarey yozish qoidalarini qanday bo’lishi o’rganib oldim.

  4. Radioreklama ham telereklamaga o’xshab ketadi. Ammo radioda ovoz birinchi o’rinda turadi. Men bu ma’zuzangiz orqali radioreklama va ssenariy yozish qoidalari qanday yaralishini bilib oldim.

  5. Ustoz «Radioda reklama san’ati», «TVda reklama san’ati» va «Matbuotda reklama san’ati» ma’ruzalaringiz orqali o’zimni reklama haqida juda tor bilimga ega ekanligimni his qildim. Har bir ommaviy axborot vositalarida reklamaning o’rni, turlari, yutuq va kamchiliklari,uzatilish jarayonlari bir biridan farq qilar ekan. Rahmat.

  6. Bu ma’ruza orqali reklama keng qamrovli so’z ekanligini tushunyapman. Radio boshqa OAV ga qaraganda kundalik kayfiyatga-tongi bardamlik, ishchan tun va lirik oqshom ritmiga dosh beradi. U yoki bu turdagi reklamalar auditoriyaga qarab berilishi haqidagi juda ko’p qiziqarli ma’lumotlarga ega bo’ldim. Buning uchun raxmat.!

  7. Radio boshqa OAV ga qaraganda kundalik kayfiyatga-tongi bardamlik, ishchan tun va lirik oqshom ritmiga dosh beradi. U yoki bu turdagi reklamalar auditoriyaga qarab berilishi haqidagi juda ko’p qiziqarli ma’lumotlarga ega bo’ldim. Buning uchun raxmat.!

  8. Radio barcha OAV laridan o’zining ovoz go’zalligi va mahorati bn ajralib turadi. Radioda reklama TV uchun tayyorlanayotgan reklamaga yaqin turishi, senariiy yozish san’ati haqida ma’lumotlarga ega bo’ldim.

  9. Malika Mo'minova:

    Radioda reklama san’ati anchagina qiziqarli ekan, bunda reklamani aynan qiziqarli, ommani jalb qiluvchi tomoniga e’tibor berish kerak ekan. OAVda radioning o’rni bo’lakcha bu ma’ruza orqali men radioreklamaning qay tarzda amalgi oshirilishini bilib oldim.

  10. Har bir ma’ruzani o’qiganimda , bevosita nazariy bilimlarni amaliyotga bog’lashga harakat qilaman. O’tgan yili Oriat dono radiosidagi ish faoliyatim davomida radioda uzatiladigan reklamalarning ish jarayoni bilan yaqindan tanishganman. Ustozim Najot Nur tomonidan reklama ovozlari yozilish jarayoni haqida amaliy ko’nikmaga egaman. Ular radio reklama uchun sehrli ovoz kerak der edilar. Ma’ruzangiz orqali o’zim uchun kerakli nazariy ma’lumotlarga ega bo’ldim.

Добавить комментарий для Xonimova Maryam Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>