Jurnalistika tarixi
5—mavzu. JURNALISTIKA RIVOJLANISH BOSQICHLARI
ЎзМУ Журналистика факультети 3-босқич талабаларига «Жаҳон журналистикаси тарихи» фанидан маърузалар амалдаги икки алифбомизда тақдим этилмоқда.
Қадрли талабалар! Ҳар бир мавзуни эътибор билан ўқиб, 9-мавзу охирида тақдим этилган адабиётларни пухта ўрганинг. Сўнг, ушбу саҳифа адоғида билдирган фикрномаларингизга қараб Сизга балл қўямиз.
5—mavzu. JURNALISTIKA RIVOJLANISH BOSQICHLARI
Reja:
- Jurnalistikaning dastlabki ko‘rinishlari.
- Dastlabki bosma nashrlar;
- Jurnalistika tushunchasining ma’nolari;
- Jurnalistika tushunchasi ma’nolarining tarixiy tadriji;
- Jurnalistikani ijtimoiy institut sifatida belgilovchi xususiyatlar;
- Ommaviylik jurnalistikaning asosiy xususiyati sifatida.
Jurnalistikaning dastlabki ko‘rinishlari. Jurnalistika paydo bo‘lishining quyidagi konsepsiyalarini1 bilish lozim:
Birinchisi, ijodiy konsepsiya. Ya’ni, jurnalistika qaysidir davrlarda ma’lum bir ijodkorlar faoliyati natijasida asta-sekin shakllanib kelgan.
Ikkinchisi, kasbiy konsepsiya. Turli kasb egalarining har qaysi, masalan, jarchilar, yozuvchilar, shoirlar, choparlar, kotiblar, xattotlar, naqqoshlar va boshqalar o‘z faoliyatini rivojlantirib, uning doirasini kengaytirgan. Ushbu hunarlar uyg‘unlashib borib, bosma matbuot san’atiga zamin tayyorlagan va uni vujudga keltirgan.
Uchinchisi, texnikaviy konsepsiya. Insoniyat ishtirokida texnika taraqqiy etgan sari turli asbob–uskunalar kashf qilinib, yagona nusxalar bosiladigan vositalardan ko‘proq adadlashtirishga o‘tila borilgan. Bunday jarayon asrlar osha mukammallashuvda davom etib, bosma stanokning kashfiyoti bilan tugallangan.
To‘rtinchisi, tarixiy konsepsiya. Kishilik jamiyatining rivojlanishi o‘z-o‘zidan bosma uskuna yaratilishiga olib keldi. Ertami-kechmi, bu albatta amalga oshirilar edi. Odamlar tomonidan uzoq tarix davomida kashf etilgan juda ko‘p ixtirolar, o‘sha vaqtlarda ularga zarurat sezilmaganligi sababli, barbod bo‘lib ketgan. Lekin, shunga qaramasdan, har bir kashfiyot tarixning hosilasi o‘laroq, jamiyat taraqqiyotning taqozosi bilan dunyoga kelgan.
Beshinchisi, tashkilotchilik konsepsiyasi. Kimdir jurnalistika belgilari va xususiyatlari vujudga kelishini boshqalar oldida vazifa sifatida qo‘yib, ularning ishlashi uchun shart-sharoitlar yaratgan, mehnatini taqdirlagan, yangi izlanishlarga safarbar etgan va natijada jurnalistikaning dastlabki va asl ko‘rinishlari paydo bo‘lgan.
Bunday konsepsiyalar ro‘yxatini davom ettirish (qobiliyatlilik va hokazo konsepsiyalar) mumkin. Fikrimizcha, ulardan har biri jurnalistikaning asosiy ma’nosini, mag‘zini emas, balki bor haqiqatning qaysidir bir qirrasini aks ettiradi.
Jurnalistika yaxlit bir tizim sifatida qaysi tarkibiy qismlardan tashkil topgan va Gutenberg ular rivojiga qanday hissa qo‘shgan? Fikrimizcha, mazkur tizim to‘rtta asosiy bo‘g‘indan iborat: mualliflar guruhi, jurnalistik matn, bog‘lanish kanali va auditoriya. Ushbu qismlarsiz jurnalistika paydo bo‘lishi mumkin emas edi. Ular tarixan har xil davrlarda vujudga kelgan va har biri o‘z yo‘nalishida rivojlangan.
Mualliflar guruhi. Bu guruhga muallifning o‘zi, noshir, ta’sischi, muharrirlar kiradi. Muallif, ta’sischi va noshirlar jurnalistikadan oldingi davrlarda ham bo‘lgan. Bosma matbuot ixtiro qilinganidan keyin ularning kasbiy faoliyati keskin rivojlana va o‘zgara boradi. Har qanday yangi tadbirkorlik kabi matbaachilik ham moliyalashtirishga muhtoj bo‘lgan. Bosiladigan matnlarni yangi kasb sifatida savodli odamlar o‘qib chiqishlari kerak edi. Muharrirlar shunday odamlar bo‘ldi. Noshirlik va muharrirlik rusumi bosma uskunadan oldin yoki u bilan bir paytda vujudga kelgan bo‘lishi ham mumkin. O‘z–o‘zidan ayonki, mualliflar guruhining a’zolari jurnalistik matnlarni o‘qib tushunishlari zarur edi.
Jurnalistik matn. Uning paydo bo‘lishi uchun eng muhim shart alifbodir. Alifbo kashfiyotining buyukligi shundaki, u insoniyatning shundan oldingi butun bir aqliy rivojlanish jarayoni natijasini o‘zida mujassamlashtira oldi. Alifbo bo‘lmaganida, odamlar axborotni bir–birlariga yozma ravishda muvaffaqiyatli uzatishga erisholmasdilar.
Yozma matnlarning bir qismi mualliflarning xohishi, shaxsiy dunyoqarashi va siyosiy nuqtai nazarini aks ettirgan bo‘lsa, boshqalari ularga rahbarlari tomonidan berilgan topshiriqlarga binoan yozilgan buyurtma asarlar shaklida dunyoga kelgan. Ya’ni, oxirgi turdagi materiallar mualliflar uchun ma’naviy ehtiyoj sifatida emas, balki tirikchilik zarurati hamda ijodiy hunarmandchilikni amalga oshirish natijasida paydo bo‘lgan. Bularning barchasi dastlabki shakllarda bo‘lsa ham, Gutenbergdan oldin dunyo yuzini ko‘rgan edi. Shu bilan birga, jurnalistik matn vujudga kelishi uchun zarur bo‘lgan qog‘oz, bo‘yoq, ayrim texnik asbob-uskunalar ham ancha ilgari kashf etilgandi.
Bog‘lanish kanali. Ushbu bo‘g‘inning jurnalistikadagi o‘rni ayrim mutaxassislar (masalan, Maklyuen) tomonidan juda yuksak baholanadi. Aslida, bog‘lanish kanali tom ma’noda texnik usuldir. Ammo auditoriya psixologiyasiga ta’sir etish nuqtai nazaridan bog‘lanish katta ahamiyatga ega va o‘z-o‘zidan ma’lumki, usiz materialni umuman tarqatib bo‘lmaydi. Gutenberg davrida axborot yoyishning bugungi zamonaviy usullari haqida tasavvur ham bo‘lmagan, lekin loy, yog‘och va toshlardagi yozuvlar ancha keng tarqalgan edi. Pochta xizmati tufayli Gutenberg yaratgan yangi usul yordamida bosma materiallar bevosita talabgorlarga tez yetkazila boshlandi va shu bilan ommaviy kommunikatsiyalar yuksak tarixiy bosqichga ko‘tarilib, keskin rivojlandi.
Auditoriya. Ommaviy axborotga muhtoj ijtimoiy guruhlar, qatlamlar va alohida shaxslar ongli inson paydo bo‘lishi bilan vujudga kelgan.
Endi Gutenberg ixtirosigacha bo‘lgan bosma shakldagi nusxa olish turlarining tarixiga yakun yasaylik. Biz faqat haqiqatdan ham bo‘lgan va o‘z tasdig‘ini aniq topgan usullar haqida so‘z yuritamiz.
- 1. To‘g‘ri va oyna shaklidagi sopol va toshdan o‘yilgan shaxsiy qoliplar (shtamplar) yordamida amalga oshiriladigan tekis bosma (miloddan avvalgi 3–2-mingyilliklar) barcha qadimiy Sharq mamlakatlarida qo‘llanilgan. Bunday usulda rasmlar, iyerogliflar va mixxatlar bitilgan.
- 2. Quyma metalli oyna (aks) tasvirli mixxat bosmasi (Xaldeya, miloddan avvalgi 3–2-mingyilliklar). Bunday usulda bino poliga yotqiziladigan metalli taxtachalar yasalgan.
- 3. G‘isht va toshli, g‘ildirakli (rolikli) bir tasvirdan iborat yoki tasma (bir xil tasvirlar qatori) shaklidagi bosma (Mesopotamiya, Bobil, Assuriya, miloddan avvalgi 2-mingyillik). Bu usulda rasmlar, iyerogliflar, mixxat chiqarilgan.
- 4. Loydan yasalgan burama (spiral) shaklida joylashtirilgan, almashtiriladigan, alohida ideografik bosmali lappak (Krit oroli, miloddan avvalgi XVI asr).
- 5. Yog‘ochdan yasalgan (ksilografik) matnli bosma taxtacha, plitalar (Xitoy, VIII asr).
- 6. Katta adadda ksilografiya yordamida chiqarilgan buddaviylikka oid duolar to‘plami mazmunidagi birinchi bosma kitoblar (Yaponiya, Xitoy, 868 y. ).
- 7. Sopoldan yasalgan va bosishga moslashtirilgan (aks) tasvirli birinchi alohida–alohida iyerogliflar (Bi Shen, Xitoy, 1040–1048 y.).
- 8. Yog‘ochda oyna tasvirida bitilgan matnlarni bosish (Yevropa, XIV asr).
- 9. Oyna tasvirida misdan yasatilgan alohida iyerogliflar yordamida matnlarni ko‘paytirish (Koreya, 1392 yildan boshlab).
- 10. Muqovalar tayyorlash uchun metalli qolip harflardan foydalanish (1433 yil, Konrad Forster, Nyurnberg shahri).
Yuqoridagi dalillardan qo‘yidagicha xulosalar chiqarish mumkin. Birinchidan, Gutenbergdan oldin jurnalistika paydo bo‘lishi va tez rivojlanib ketishi uchun puxta tashkiliy va texnikaviy zamin yaratilgan. Ikkinchidan, ommaviy axborotga ehtiyoj ham juda yuqori darajada bo‘lgan. Aks holda yangi ixtiro tez tarqalib ketmasdi. Aynan shu sabablar tufayli Gutenberg ixtirosini insoniyat tarixida buyuk bosqich deb hisoblasak, mubolag‘a bo‘lmaydi.
Dastlabki bosma nashrlar. XV asrning o‘rtalarida matbaachilik mutlaqo yangi, sir saqlangan, ko‘pchilikka noma’lum kashfiyot edi. Natijada ixtiro zamondoshlari qaysi bir kitob birinchi bo‘lib qay usulda bosilganiga uncha ham e’tibor bermaganlar. Shu sababli ayrim tadqiqodchilar fikricha, Gutenberg tomonidan 1445 yilda bosilgan «Qiyomat parchasi»ni dastlabki bosma kitob deb hisoblash kerak. Aynan shu asar Gutenbergning birinchi kitobi bo‘lgan. 1452-1456 yillarda Gutenberg tomonidan ikki jildlik Bibliya chop etilgani asosan isbotlangan. 1457–1458 yillarda Bibliya yana chop etildi. Ushbu kitobning bitta nusxasi hozir Parij kutubxonalaridan birida saqlanmoqda. 1440-1450 yillarda Mayns shahri bosmaxonalarida faoliyat ko‘rsatgan ustalar 1462 yilda Yevropa mamlakatlari bo‘ylab tarqalib ketdilar va boshqa shaharlarda bosmaxonalar tashkil etishga kirishdilar. Shunday qilib, «nemis san’ati» deb nom olgan yangi kashfiyot Yevropani zabt eta boshladi. Bu esa nihoyatda katta ahamiyatga ega tarixiy jarayon edi.
Jurnalistika tushunchasi ma’nolari. Jurnalistika nazariyasi asoschilaridan biri Yevgeniy Proxorov o‘zining «Jurnalistika nazariyasiga kirish» deb nomlangan kitobining bir qator nashrlarida (1993, 1995, 2000, 2005 va boshqa) «Jurnalistika» atamasining beshta ma’nosini ajratib beradi. Ular quyidagilardir:
- 1. Jurnalistika – maxsus ijtimoiy institut, idoralar tizimi. Bular gazeta, jurnal, kitob tahririyatlari, nashriyotlar, tele–radiotashkilotlar, agentliklar, matbuot markazlari va hokazo. Bunga qo‘shimcha qilib aytishimiz mumkinki, jurnalistika ijtimoiy institut sifatida o‘z faoliyatini qonunchilik, moliyaviy nuqtai nazardan, mutaxassislar bilan, texnikaviy jihatlardan o‘z–o‘zini ta’minlashga qodirdir. Jurnalistika o‘z oliy o‘quv yurtlari va ilmiy tadqiqot markazlariga ega.
- 2. Jurnalistika – ushbu institut ishini ta’minlaydigan faoliyat turlarining tizimi. Mazkur faoliyat o‘z ichiga gazeta, jurnal, tele- va radiodasturlarni chiqarish, agentliklar, axborot xizmatlari va shu kabi tashkilotlarning ishini tashkil etish, axborot siyosatini ishlab chiqish va uni amalga oshirish; ijodiy jamoalarni tuzish, boshqa ijtimoiy institutlar bilan aloqalar va munosabatlar o‘rnatish, ilmiy tadqiqotlar olib borish, mutaxassislar tayyorlashda ishtirok etish, axborot yig‘ish va uni ishlash bo‘yicha ijodiy mehnat, gazeta, jurnallar, axborot byulletenlari, tele- va radiodasturlar uchun asarlar yaratishni qamrab oladi.
- 3. Jurnalistika – ushbu faoliyatning turli jabhalariga qarashli va sohaning harakatini ta’minlovchi kasblar majmuasi. An’anaviy kasblardan (muallif, muxbir, muharrir, noshir) tashqari zamonaviy jurnalistikada informatika, video va audiomuhandislar, dastur tuzuvchilar, operatorlar muhim rol uynamoqda. Qo‘shimcha sifatida Gutenburg davrida bo‘lgan va yaqin kunlargacha saqlanib kelgan bir qator kasblarni ham eslatib o‘tishimiz mumkin: harf teruvchi, sahifalovchi, matbaachi, musahhih (korrektor), nashrni chiqaruvchi, kurer (chopar) va boshqalar.
- 4. Jurnalistika – 3-bandda tilga olingan kasb egalarini tayyorlash uchun maxsus bilimlarga, tajribaga va qobiliyatga ega bo‘lgan mutaxassislar yordamida yozilgan asarlar tizimi. Jurnalistik asar deb, mualliflar tomonidan tayyorlangan, keyincha tahririyat xodimlari yordamida gazeta va jurnallar sonlariga, televideniye va radiodasturlarga, agentliklar byulletenlariga kiritilgan ijodiy ishlarga aytiladi.
- 5. Jurnalistika – ommaviy axborotni uzatish uchun kommunikatsiyaning turli vositalaridan (matbuot, radio, televideniye, internet) foydalanadigan, har xil (umummilliy va mahalliy, umumsiyosiy va tarmoqli, mavzu yoki ijtimoiy hayot sohalari, ijodiy qiyofasi va ijtimoiy dunyoqarashlar bo‘yicha ixtisoslashtirilgan) nashrlar va dasturlarni tarqatadigan kanallar majmuasi.
Shu bilan bir qatorda, jurnalistika deb, oliy o‘quv yurtida olinadigan kasbga hamda fanning maxsus yunalishiga aytiladi.
Jurnalistika tushunchasi ma’nolarining tarixiy tadriji. Endi jurnalistikaning shu besh ma’nosi tarixiga e’tibor qaratamiz.
- 1. Ijtimoiy institut sifatidagi jurnalistika – Gutenberg davrida yo‘q edi.
- 2. Faoliyat turlari tizimi sifatidagi jurnalistika. Bulardan Gutenberggacha quyidagilar bo‘lgan:
— axborot xizmatlarini tashkil etish (ibodatxona va saroylarning egalarida shunday xizmatlar bor edi);
— axborot siyosatini ishlash va amalga oshirish (birinchi bobda mazkur ish bilan din arboblari va imperatorlar ancha samarali shug‘ullanganliklari aytib o‘tildi);
— saroylar va ibodatxonalarning sarbonlari huzurida faoliyat ko‘rsatadigan axborot xizmatlari (yozuvchilar, shoirlar, naqqoshlar, rassomlarning davra va uyushmalari) bor edi;
— ilmiy tadqiqotlar ham qisman olib borilgan («Musiqaviy palata»);
— axborot yig‘ish va uni ishlash usullari ancha keng tarqalgan edi.
- 3. Kasblar majmuasi sifatidagi jurnalistika. Bugungi kunda bular muharrir va uning o‘rinbosarlari, bo‘lim va tahririyatlarning boshliqlari, reportyor, mas’ul kotib, sharhlovchi, suxandon (diktor), efirni olib boruvchi, muxbir, muayyan nashrning o‘z muxbiri, maxsus muxbir, kurer va boshqalar. Gutenbergdan oldin bulardan ayrimlari bo‘lgan – muxbirlar, kurerlar (barcha mamlakatlarda), o‘z muxbirlari (qadimiy Eronda), maxsus muxbirlar (qadimiy Xitoy, Amir Temur davlatida).
- 4. Asarlar tizimi sifatidagi jurnalistika. Gutenbergdan ilgari jurnalistika ko‘rinishlari ichida ushbu yunalish eng rivojlangan edi desak, xato qilmagan bo‘lamiz. Birinchi bobda ushbu fikrni tasdiqlovchi ancha misollar keltirildi, masalan, protoxabar, protoreportaj, qisqa yilnomalar, dialog, monologlar va hokazo janrlar haqida.
- 5. Ommaviy axborot uzatuvchi vositalar (kanallar) majmuasi sifatidagi jurnalistika ham yo‘q edi.Ijtimoiy voqelikning faoliyat turi sifatidagi jurnalistika mohiyatini ochib beruvchi ma’nolarning tarixiy tadriji qisman ijodiy, ammo ko‘proq texnik kashfiyot, qolaversa, ommaviy zarurat taqozosi bo‘lgan. Jurnalistika tushunchasining eng to‘g‘ri va to‘liq ma’nosi – uni ijtimoiy institut sifatida qabul qilishdir. Ushbu masala «Jurnalistika ijtimoiy institut sifatida» deb nomlangan kitobda batafsil yoritilgan2.
Jurnalistikani ijtimoiy institut sifatida belgilovchi xususiyatlar. Shu o‘rinda jurnalistika qaysi o‘ziga xos xususiyatlari bilan ijtimoiy faoliyatning boshqa sohalaridan (masalan, adabiyot, siyosat, solnomachilik, targ‘ibot, reklama va hokazo) ajralib turishi haqida so‘z yuritaylik. Fikrimizcha, bular quyidagilardan iborat.
- 1. Yangilik, axborotlilik. Har bir jurnalistik asar o‘quvchi, tinglovchi, tomoshabinga – auditoriyaga ma’lum bir yangilikni yetkazadi, odamlarni oldin ma’lum bo‘lmagan yoki esdan chiqib ketgan axborot bilan ta’minlaydi.
- 2. Dolzarblik. Yetkaziladigan axborot auditoriya uchun odatda dolzarb bo‘ladi.
- 3. Tezkorlik. Bugungi kunda bu jurnalistikaning eng muhim alomatlaridan biri sanaladi. Uning ayrim turlari (masalan, radio) mutlaq tezkorlik imkoniyatiga ega.
- 4. Davriylik. Matbuot nashrlari, teleradiodasturlar va internet xabarlari vaqti-vaqti bilan (oyda, haftada bir marta, har kuni, har soat) chiqib turadi.
- 5. Qisqalik. Jurnalistika rivojlanishining asosiy qonuniyatlaridan biri shundaki, uning auditoriyaga yetib boradigan matnlari qisqa, aniq va lo‘nda bo‘lishi darkor.
- 6. Ommaviylik. Jurnalistik asarlarning keng ommaga yetkazilishi bu faoliyat sohasining boshqalarga axborot tashuvchilik tabiatidan kelib chiqadi.
- 7. Tushunarlilik. Katta auditoriya uchun rejalashtirilgan axborot hamma tushunadigan va qabul qila oladigan tarzda bayon etilishi muhim ahamiyatga ega.
- 8. Maxsus kanallar mavjudligi. Jurnalistikani tegishli axborot tarqatish kanallarisiz (matbuot, radio, televidaniye, internet) tasavvur qilib bo‘lmaydi.
- 9. Axborotning hujjatli yoki publitsistik xususiyati. Har bir jurnalistik matnda ushbu alomatlardan biri yoki ikkalasi ham ishtirok etadi. Ushbu nisbat yildan-yilga hujjatlilik foydasiga o‘zgarib bormoqda, ya’ni, jurnalistik xabarlarda hujjatlilik umumiy qoida bo‘lib, publitsistik talqin ma’lum bir janrlar doirasida rivojlanmoqda.
- 10. Borliqni maxsus usullar bilan o‘rganish. Jurnalist hayotni o‘z mutaxassisligiga xos hamda boshqa kasblardan farq qiladigan usullar majmuasi, masalan, hujjatlarni ko‘rish, kuzatuv, so‘rovlar yordamida o‘rganadi.
- 11. Axborotni maxsus tarzda yetkazish usullari. Jurnalistik matn auditoriyaga o‘ziga xos va boshqa ijtimoiy faoliyat sohalaridan farqli usullar yordamida yetkaziladi (uslub va til, katta va kichik sarlavhalar, anonslar va hokazo).
- 12. Jurnalistik asarlar o‘z maxsus janrlariga ega: xabar, hisobot, reportaj, intervyu va hokazo.
Jurnalistikaning asosiy belgilari shulardan iborat. Albatta, keltirilgan alomatlarning har biri hamisha barcha ommaviy axborot vositalarining har qaysi asarida o‘z aksini topadi, deb bo‘lmaydi. Ko‘p hollarda bu jurnalistikaning emas, balki axborot tayyorlovchilarning muammosi.
Chunki xabarda yangilik bo‘lmasa, bu jurnalistikaning ijtimoiy faoliyat sifatidagi kamchiligi emas, balki o‘sha xabarni tayyorlagan «ijodkor» va uning muharririning nuqsoni.
Ommaviylik jurnalistikaning asosiy xususiyati sifatida. Ommaviylik jurnalistikaning birinchi, yetakchi belgisidir. Shu xususiyat bugungi jurnalistika vujudga kelishiga tamal toshi quydi. Ommaviylik barcha ijtimoiy qatlamlar uchun axborot yaratish va tarqatish usullarining hammaga qulay mazmun va shakllarga solinishiga sabab bo‘ldi. Axborot tarqatishning dunyo miqyosidagi haqiqiy ommaviyligini Gutenberg boshlab berdi.
Gutenberg kashfiyoti ungacha xabarlar yoyish sohasida bo‘lgan barcha dastlabki protousullarni yaxlit bir tizimga keltirdiki, uning tarkibiy qismlari ham o‘zaro birlashib va muvofiqlashib ketdi. Bora-bora jurnalistika nomiga sazovor bo‘lgan mazkur tizim davlatlarning ham ichki, ham xalqaro munosabatlariga katta ta’sir ko‘rsata oladigan kuchga aylandi.
Bosma matbuotning vujudga kelishi bilan xalqaro hayotning tarixan tez va yuksak samara beradigan ommaviy-ijtimoiy sohasi paydo bo‘ldi. Antik dunyoda va o‘rta asrlarda kitoblarni ayirboshlash xalqaro munosabatlar uchun naqadar muhim ahamiyatga ega bo‘lgan. Bosma matbuot o‘zini hududlar, millatlar va davlatlararo hayotning noyob usuli sifatida namoyon etdi.
Shu vaqtlardan boshlab odamlar tomonidan axborotni jamlash, saqlash, tarqatish, bir shahar yoki mamlakatdan boshqasiga ko‘chirish uchun deyarli cheksiz, qiyinchiliklar tug‘dirmaydigan imkoniyatlar vujudga keldi.
Ommaviy axborotni keng tarqatish uchun uzoq asrlar davomida jiddiy muammo bo‘lib kelgan masofa, yuk, vaqt va til masalalari o‘z yechimini topdi. Chunki xabarlarni hatto boshqa tillarga tarjima qilish va bosish ham ko‘proq texnikaviy imkoniyatlarga bog‘liq bo‘lib qoldi.
Sayyoramiz va insoniyatning fizikaviy jihatdan birligiga qaramasdan, kishilik jamiyati tarixida uzoq mingyilliklar davomida xalqlar va elatlarning mafkuraviy va ma’naviy farqlari juda katta bo‘lib keldi. Ushbu o‘ziga xoslik hozir ham saqlanib qolayapti. Ammo bunday o‘zgachaliklarni, masalan, XV asrdagi tafovutlar bilan solishtirib bo‘lmaydi. Chunki o‘tgan 4-5 asr mobaynida jahon xalqlari bir–birlariga ancha yaqinlashdilar va bu o‘zaro hamkorlikka jurnalistika ulkan hissa qo‘shdi. Axborot almashuvi amaliy jihatdan faqat bosma matbuot yordamida haqiqiy ommaviy xarakterga ega bo‘la oldi.
Bugungi kunda ommaviy axborot tufayli dunyo ruhiy jihatdan ham yaxlit bir hamjamiyatga aylanib bormoqda. Bir osmon ostida, bir havo, suvdan bahramand bo‘lib yashayotgan odamlar bevosita o‘zaro fikr almashuvga ham erishmoqdalar.
Yer yuzidagi barcha mamlakatlar vaqti kelib yaxlit dunyo hamjamiyatiga birlashishlari tabiiy. Bunga ularni XX asr oxiri – XXI asr boshlarida keskin jadallashib ketgan ekologik muammolar, OITS va boshqa kasalliklar, giyohvandlik, terrorizm kabi xavflar undaydi. Gutenberg esa ushbu birlashishga katta hissa qo‘shgan shaxs sifatida tarixda qoldi.
Nazorat savollari
- Jurnalistikaning dastlabki ko‘rinishlari haqida nimalarni bilasiz?
- Ijodiy konsepsiya haqida qanday tushunchalarga egasiz?
- 3. Kasbiy konsepsiya haqida qanday tushunchalarga egasiz?
- Texnikaviy konsepsiya haqida qanday tushunchalarga egasiz?
- Tarixiy konsepsiya haqida qanday tushunchalarga egasiz?
- Tashkilotchilik konsepsiyasi haqida qanday tushunchalarga egasiz?
- Jurnalistik matn haqida qanday tushunchalarga egasiz?
- Auditoriyaning vujudga kelishi haqida qanday tushunchalarga egasiz?
- Dastlabki bosma nashrlar haqida nimalarni bilasiz?
- Jurnalistika tushunchasi haqida nimalarni bilasiz?
- Jurnalistika tushunchasi ma’nolarining tarixiy tadriji haqida nimalarni bilasiz?
- Jurnalistikani ijtimoiy institut sifatida belgilovchi xususiyatlar haqida nimalarni bilasiz?
___________________________________________________________
1Ушбу мавзу профессор Файзулла Мўминовнинг “Жаҳон журналистикаси тарихи” дарслигида баён этилган фикрлари асосида тайёрланди.
2Қаранг: Мўминов Ф. Журналистика ижтимоий институт сифатида. Т.: «Университет», 1998.
5—мавзу. ЖУРНАЛИСТИКА РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ
Режа:
- Журналистиканинг дастлабки кўринишлари.
- Дастлабки босма нашрлар;
- Журналистика тушунчасининг маънолари;
- Журналистика тушунчаси маъноларининг тарихий тадрижи;
- Журналистикани ижтимоий институт сифатида белгиловчи хусусиятлар;
- Оммавийлик журналистиканинг асосий хусусияти сифатида.
Журналистиканинг дастлабки кўринишлари. Журналистика пайдо бўлишининг қуйидаги концепцияларини1 билиш лозим:
Биринчиси, ижодий концепция. Яъни, журналистика қайсидир даврларда маълум бир ижодкорлар фаолияти натижасида аста-секин шаклланиб келган.
Иккинчиси, касбий концепция. Турли касб эгаларининг ҳар қайси, масалан, жарчилар, ёзувчилар, шоирлар, чопарлар, котиблар, хаттотлар, наққошлар ва бошқалар ўз фаолиятини ривожлантириб, унинг доирасини кенгайтирган. Ушбу ҳунарлар уйғунлашиб бориб, босма матбуот санъатига замин тайёрлаган ва уни вужудга келтирган.
Учинчиси, техникавий концепция. Инсоният иштирокида техника тараққий этган сари турли асбоб–ускуналар кашф қилиниб, ягона нусхалар босиладиган воситалардан кўпроқ ададлаштиришга ўтила борилган. Бундай жараён асрлар оша мукаммаллашувда давом этиб, босма станокнинг кашфиёти билан тугалланган.
Тўртинчиси, тарихий концепция. Кишилик жамиятининг ривожланиши ўз-ўзидан босма ускуна яратилишига олиб келди. Эртами-кечми, бу албатта амалга оширилар эди. Одамлар томонидан узоқ тарих давомида кашф этилган жуда кўп ихтиролар, ўша вақтларда уларга зарурат сезилмаганлиги сабабли, барбод бўлиб кетган. Лекин, шунга қарамасдан, ҳар бир кашфиёт тарихнинг ҳосиласи ўлароқ, жамият тараққиётнинг тақозоси билан дунёга келган.
Бешинчиси, ташкилотчилик концепцияси. Кимдир журналистика белгилари ва хусусиятлари вужудга келишини бошқалар олдида вазифа сифатида қўйиб, уларнинг ишлаши учун шарт-шароитлар яратган, меҳнатини тақдирлаган, янги изланишларга сафарбар этган ва натижада журналистиканинг дастлабки ва асл кўринишлари пайдо бўлган.
Бундай концепциялар рўйхатини давом эттириш (қобилиятлилик ва ҳоказо концепциялар) мумкин. Фикримизча, улардан ҳар бири журналистиканинг асосий маъносини, мағзини эмас, балки бор ҳақиқатнинг қайсидир бир қиррасини акс эттиради.
Журналистика яхлит бир тизим сифатида қайси таркибий қисмлардан ташкил топган ва Гутенберг улар ривожига қандай ҳисса қўшган? Фикримизча, мазкур тизим тўртта асосий бўғиндан иборат: муаллифлар гуруҳи, журналистик матн, боғланиш канали ва аудитория. Ушбу қисмларсиз журналистика пайдо бўлиши мумкин эмас эди. Улар тарихан ҳар хил даврларда вужудга келган ва ҳар бири ўз йўналишида ривожланган.
Муаллифлар гуруҳи. Бу гуруҳга муаллифнинг ўзи, ношир, таъсисчи, муҳаррирлар киради. Муаллиф, таъсисчи ва ноширлар журналистикадан олдинги даврларда ҳам бўлган. Босма матбуот ихтиро қилинганидан кейин уларнинг касбий фаолияти кескин ривожлана ва ўзгара боради. Ҳар қандай янги тадбиркорлик каби матбаачилик ҳам молиялаштиришга муҳтож бўлган. Босиладиган матнларни янги касб сифатида саводли одамлар ўқиб чиқишлари керак эди. Муҳаррирлар шундай одамлар бўлди. Ноширлик ва муҳаррирлик русуми босма ускунадан олдин ёки у билан бир пайтда вужудга келган бўлиши ҳам мумкин. Ўз–ўзидан аёнки, муаллифлар гуруҳининг аъзолари журналистик матнларни ўқиб тушунишлари зарур эди.
Журналистик матн. Унинг пайдо бўлиши учун энг муҳим шарт алифбодир. Алифбо кашфиётининг буюклиги шундаки, у инсониятнинг шундан олдинги бутун бир ақлий ривожланиш жараёни натижасини ўзида мужассамлаштира олди. Алифбо бўлмаганида, одамлар ахборотни бир–бирларига ёзма равишда муваффақиятли узатишга эришолмасдилар.
Ёзма матнларнинг бир қисми муаллифларнинг хоҳиши, шахсий дунёқараши ва сиёсий нуқтаи назарини акс эттирган бўлса, бошқалари уларга раҳбарлари томонидан берилган топшириқларга биноан ёзилган буюртма асарлар шаклида дунёга келган. Яъни, охирги турдаги материаллар муаллифлар учун маънавий эҳтиёж сифатида эмас, балки тирикчилик зарурати ҳамда ижодий ҳунармандчиликни амалга ошириш натижасида пайдо бўлган. Буларнинг барчаси дастлабки шаклларда бўлса ҳам, Гутенбергдан олдин дунё юзини кўрган эди. Шу билан бирга, журналистик матн вужудга келиши учун зарур бўлган қоғоз, бўёқ, айрим техник асбоб-ускуналар ҳам анча илгари кашф этилганди.
Боғланиш канали. Ушбу бўғиннинг журналистикадаги ўрни айрим мутахассислар (масалан, Маклюэн) томонидан жуда юксак баҳоланади. Аслида, боғланиш канали том маънода техник усулдир. Аммо аудитория психологиясига таъсир этиш нуқтаи назаридан боғланиш катта аҳамиятга эга ва ўз-ўзидан маълумки, усиз материални умуман тарқатиб бўлмайди. Гутенберг даврида ахборот ёйишнинг бугунги замонавий усуллари ҳақида тасаввур ҳам бўлмаган, лекин лой, ёғоч ва тошлардаги ёзувлар анча кенг тарқалган эди. Почта хизмати туфайли Гутенберг яратган янги усул ёрдамида босма материаллар бевосита талабгорларга тез етказила бошланди ва шу билан оммавий коммуникациялар юксак тарихий босқичга кўтарилиб, кескин ривожланди.
Аудитория. Оммавий ахборотга муҳтож ижтимоий гуруҳлар, қатламлар ва алоҳида шахслар онгли инсон пайдо бўлиши билан вужудга келган.
Энди Гутенберг ихтиросигача бўлган босма шаклдаги нусха олиш турларининг тарихига якун ясайлик. Биз фақат ҳақиқатдан ҳам бўлган ва ўз тасдиғини аниқ топган усуллар ҳақида сўз юритамиз.
- 1. Тўғри ва ойна шаклидаги сопол ва тошдан ўйилган шахсий қолиплар (штамплар) ёрдамида амалга ошириладиган текис босма (милоддан аввалги 3–2-мингйилликлар) барча қадимий Шарқ мамлакатларида қўлланилган. Бундай усулда расмлар, иероглифлар ва миххатлар битилган.
- 2. Қуйма металли ойна (акс) тасвирли миххат босмаси (Халдея, милоддан аввалги 3–2-мингйилликлар). Бундай усулда бино полига ётқизиладиган металли тахтачалар ясалган.
- 3. Ғишт ва тошли, ғилдиракли (роликли) бир тасвирдан иборат ёки тасма (бир хил тасвирлар қатори) шаклидаги босма (Месопотамия, Бобил, Ассурия, милоддан аввалги 2-мингйиллик). Бу усулда расмлар, иероглифлар, миххат чиқарилган.
- 4. Лойдан ясалган бурама (спирал) шаклида жойлаштирилган, алмаштириладиган, алоҳида идеографик босмали лаппак (Крит ороли, милоддан аввалги XVI аср).
- 5. Ёғочдан ясалган (ксилографик) матнли босма тахтача, плиталар (Хитой, VIII аср).
- 6. Катта ададда ксилография ёрдамида чиқарилган буддавийликка оид дуолар тўплами мазмунидаги биринчи босма китоблар (Япония, Хитой, 868 й. ).
- 7. Сополдан ясалган ва босишга мослаштирилган (акс) тасвирли биринчи алоҳида–алоҳида иероглифлар (Би Шэн, Хитой, 1040–1048 й.).
- 8. Ёғочда ойна тасвирида битилган матнларни босиш (Европа, XIV аср).
- 9. Ойна тасвирида мисдан ясатилган алоҳида иероглифлар ёрдамида матнларни кўпайтириш (Корея, 1392 йилдан бошлаб).
- 10. Муқовалар тайёрлаш учун металли қолип ҳарфлардан фойдаланиш (1433 йил, Конрад Форстер, Нюрнберг шаҳри).
Юқоридаги далиллардан қўйидагича хулосалар чиқариш мумкин. Биринчидан, Гутенбергдан олдин журналистика пайдо бўлиши ва тез ривожланиб кетиши учун пухта ташкилий ва техникавий замин яратилган. Иккинчидан, оммавий ахборотга эҳтиёж ҳам жуда юқори даражада бўлган. Акс ҳолда янги ихтиро тез тарқалиб кетмасди. Айнан шу сабаблар туфайли Гутенберг ихтиросини инсоният тарихида буюк босқич деб ҳисобласак, муболаға бўлмайди.
Дастлабки босма нашрлар. XV асрнинг ўрталарида матбаачилик мутлақо янги, сир сақланган, кўпчиликка номаълум кашфиёт эди. Натижада ихтиро замондошлари қайси бир китоб биринчи бўлиб қай усулда босилганига унча ҳам эътибор бермаганлар. Шу сабабли айрим тадқиқодчилар фикрича, Гутенберг томонидан 1445 йилда босилган «Қиёмат парчаси»ни дастлабки босма китоб деб ҳисоблаш керак. Айнан шу асар Гутенбергнинг биринчи китоби бўлган. 1452-1456 йилларда Гутенберг томонидан икки жилдлик Библия чоп этилгани асосан исботланган. 1457–1458 йилларда Библия яна чоп этилди. Ушбу китобнинг битта нусхаси ҳозир Париж кутубхоналаридан бирида сақланмоқда. 1440-1450 йилларда Майнц шаҳри босмахоналарида фаолият кўрсатган усталар 1462 йилда Европа мамлакатлари бўйлаб тарқалиб кетдилар ва бошқа шаҳарларда босмахоналар ташкил этишга киришдилар. Шундай қилиб, «немис санъати» деб ном олган янги кашфиёт Европани забт эта бошлади. Бу эса ниҳоятда катта аҳамиятга эга тарихий жараён эди.
Журналистика тушунчаси маънолари. Журналистика назарияси асосчиларидан бири Евгений Прохоров ўзининг «Журналистика назариясига кириш» деб номланган китобининг бир қатор нашрларида (1993, 1995, 2000, 2005 ва бошқа) «Журналистика» атамасининг бешта маъносини ажратиб беради. Улар қуйидагилардир:
- 1. Журналистика – махсус ижтимоий институт, идоралар тизими. Булар газета, журнал, китоб таҳририятлари, нашриётлар, теле–радиоташкилотлар, агентликлар, матбуот марказлари ва ҳоказо. Бунга қўшимча қилиб айтишимиз мумкинки, журналистика ижтимоий институт сифатида ўз фаолиятини қонунчилик, молиявий нуқтаи назардан, мутахассислар билан, техникавий жиҳатлардан ўз–ўзини таъминлашга қодирдир. Журналистика ўз олий ўқув юртлари ва илмий тадқиқот марказларига эга.
- 2. Журналистика – ушбу институт ишини таъминлайдиган фаолият турларининг тизими. Мазкур фаолият ўз ичига газета, журнал, теле- ва радиодастурларни чиқариш, агентликлар, ахборот хизматлари ва шу каби ташкилотларнинг ишини ташкил этиш, ахборот сиёсатини ишлаб чиқиш ва уни амалга ошириш; ижодий жамоаларни тузиш, бошқа ижтимоий институтлар билан алоқалар ва муносабатлар ўрнатиш, илмий тадқиқотлар олиб бориш, мутахассислар тайёрлашда иштирок этиш, ахборот йиғиш ва уни ишлаш бўйича ижодий меҳнат, газета, журналлар, ахборот бюллетенлари, теле- ва радиодастурлар учун асарлар яратишни қамраб олади.
- 3. Журналистика – ушбу фаолиятнинг турли жабҳаларига қарашли ва соҳанинг ҳаракатини таъминловчи касблар мажмуаси. Анъанавий касблардан (муаллиф, мухбир, муҳаррир, ношир) ташқари замонавий журналистикада информатика, видео ва аудиомуҳандислар, дастур тузувчилар, операторлар муҳим роль уйнамоқда. Қўшимча сифатида Гутенбург даврида бўлган ва яқин кунларгача сақланиб келган бир қатор касбларни ҳам эслатиб ўтишимиз мумкин: ҳарф терувчи, саҳифаловчи, матбаачи, мусаҳҳиҳ (корректор), нашрни чиқарувчи, курьер (чопар) ва бошқалар.
- 4. Журналистика – 3-бандда тилга олинган касб эгаларини тайёрлаш учун махсус билимларга, тажрибага ва қобилиятга эга бўлган мутахассислар ёрдамида ёзилган асарлар тизими. Журналистик асар деб, муаллифлар томонидан тайёрланган, кейинча таҳририят ходимлари ёрдамида газета ва журналлар сонларига, телевидение ва радиодастурларга, агентликлар бюллетенларига киритилган ижодий ишларга айтилади.
- 5. Журналистика – оммавий ахборотни узатиш учун коммуникациянинг турли воситаларидан (матбуот, радио, телевидение, интернет) фойдаланадиган, ҳар хил (умуммиллий ва маҳаллий, умумсиёсий ва тармоқли, мавзу ёки ижтимоий ҳаёт соҳалари, ижодий қиёфаси ва ижтимоий дунёқарашлар бўйича ихтисослаштирилган) нашрлар ва дастурларни тарқатадиган каналлар мажмуаси.
Шу билан бир қаторда, журналистика деб, олий ўқув юртида олинадиган касбга ҳамда фаннинг махсус йуналишига айтилади.
Журналистика тушунчаси маъноларининг тарихий тадрижи. Энди журналистиканинг шу беш маъноси тарихига эътибор қаратамиз.
- 1. Ижтимоий институт сифатидаги журналистика – Гутенберг даврида йўқ эди.
- 2. Фаолият турлари тизими сифатидаги журналистика. Булардан Гутенберггача қуйидагилар бўлган:
— ахборот хизматларини ташкил этиш (ибодатхона ва саройларнинг эгаларида шундай хизматлар бор эди);
— ахборот сиёсатини ишлаш ва амалга ошириш (биринчи бобда мазкур иш билан дин арбоблари ва императорлар анча самарали шуғулланганликлари айтиб ўтилди);
— саройлар ва ибодатхоналарнинг сарбонлари ҳузурида фаолият кўрсатадиган ахборот хизматлари (ёзувчилар, шоирлар, наққошлар, рассомларнинг давра ва уюшмалари) бор эди;
— илмий тадқиқотлар ҳам қисман олиб борилган («Мусиқавий палата»);
— ахборот йиғиш ва уни ишлаш усуллари анча кенг тарқалган эди.
- 3. Касблар мажмуаси сифатидаги журналистика. Бугунги кунда булар муҳаррир ва унинг ўринбосарлари, бўлим ва таҳририятларнинг бошлиқлари, репортёр, масъул котиб, шарҳловчи, сухандон (диктор), эфирни олиб борувчи, мухбир, муайян нашрнинг ўз мухбири, махсус мухбир, курьер ва бошқалар. Гутенбергдан олдин булардан айримлари бўлган – мухбирлар, курьерлар (барча мамлакатларда), ўз мухбирлари (қадимий Эронда), махсус мухбирлар (қадимий Хитой, Амир Темур давлатида).
- 4. Асарлар тизими сифатидаги журналистика. Гутенбергдан илгари журналистика кўринишлари ичида ушбу йуналиш энг ривожланган эди десак, хато қилмаган бўламиз. Биринчи бобда ушбу фикрни тасдиқловчи анча мисоллар келтирилди, масалан, протохабар, проторепортаж, қисқа йилномалар, диалог, монологлар ва ҳоказо жанрлар ҳақида.
- 5. Оммавий ахборот узатувчи воситалар (каналлар) мажмуаси сифатидаги журналистика ҳам йўқ эди.Ижтимоий воқеликнинг фаолият тури сифатидаги журналистика моҳиятини очиб берувчи маъноларнинг тарихий тадрижи қисман ижодий, аммо кўпроқ техник кашфиёт, қолаверса, оммавий зарурат тақозоси бўлган. Журналистика тушунчасининг энг тўғри ва тўлиқ маъноси – уни ижтимоий институт сифатида қабул қилишдир. Ушбу масала «Журналистика ижтимоий институт сифатида» деб номланган китобда батафсил ёритилган2.
Журналистикани ижтимоий институт сифатида белгиловчи хусусиятлар. Шу ўринда журналистика қайси ўзига хос хусусиятлари билан ижтимоий фаолиятнинг бошқа соҳаларидан (масалан, адабиёт, сиёсат, солномачилик, тарғибот, реклама ва ҳоказо) ажралиб туриши ҳақида сўз юритайлик. Фикримизча, булар қуйидагилардан иборат.
- 1. Янгилик, ахборотлилик. Ҳар бир журналистик асар ўқувчи, тингловчи, томошабинга – аудиторияга маълум бир янгиликни етказади, одамларни олдин маълум бўлмаган ёки эсдан чиқиб кетган ахборот билан таъминлайди.
- 2. Долзарблик. Етказиладиган ахборот аудитория учун одатда долзарб бўлади.
- 3. Тезкорлик. Бугунги кунда бу журналистиканинг энг муҳим аломатларидан бири саналади. Унинг айрим турлари (масалан, радио) мутлақ тезкорлик имкониятига эга.
- 4. Даврийлик. Матбуот нашрлари, телерадиодастурлар ва интернет хабарлари вақти-вақти билан (ойда, ҳафтада бир марта, ҳар куни, ҳар соат) чиқиб туради.
- 5. Қисқалик. Журналистика ривожланишининг асосий қонуниятларидан бири шундаки, унинг аудиторияга етиб борадиган матнлари қисқа, аниқ ва лўнда бўлиши даркор.
- 6. Оммавийлик. Журналистик асарларнинг кенг оммага етказилиши бу фаолият соҳасининг бошқаларга ахборот ташувчилик табиатидан келиб чиқади.
- 7. Тушунарлилик. Катта аудитория учун режалаштирилган ахборот ҳамма тушунадиган ва қабул қила оладиган тарзда баён этилиши муҳим аҳамиятга эга.
- 8. Махсус каналлар мавжудлиги. Журналистикани тегишли ахборот тарқатиш каналларисиз (матбуот, радио, телевидание, интернет) тасаввур қилиб бўлмайди.
- 9. Ахборотнинг ҳужжатли ёки публицистик хусусияти. Ҳар бир журналистик матнда ушбу аломатлардан бири ёки иккаласи ҳам иштирок этади. Ушбу нисбат йилдан-йилга ҳужжатлилик фойдасига ўзгариб бормоқда, яъни, журналистик хабарларда ҳужжатлилик умумий қоида бўлиб, публицистик талқин маълум бир жанрлар доирасида ривожланмоқда.
- 10. Борлиқни махсус усуллар билан ўрганиш. Журналист ҳаётни ўз мутахассислигига хос ҳамда бошқа касблардан фарқ қиладиган усуллар мажмуаси, масалан, ҳужжатларни кўриш, кузатув, сўровлар ёрдамида ўрганади.
- 11. Ахборотни махсус тарзда етказиш усуллари. Журналистик матн аудиторияга ўзига хос ва бошқа ижтимоий фаолият соҳаларидан фарқли усуллар ёрдамида етказилади (услуб ва тил, катта ва кичик сарлавҳалар, анонслар ва ҳоказо).
- 12. Журналистик асарлар ўз махсус жанрларига эга: хабар, ҳисобот, репортаж, интервью ва ҳоказо.
Журналистиканинг асосий белгилари шулардан иборат. Албатта, келтирилган аломатларнинг ҳар бири ҳамиша барча оммавий ахборот воситаларининг ҳар қайси асарида ўз аксини топади, деб бўлмайди. Кўп ҳолларда бу журналистиканинг эмас, балки ахборот тайёрловчиларнинг муаммоси.
Чунки хабарда янгилик бўлмаса, бу журналистиканинг ижтимоий фаолият сифатидаги камчилиги эмас, балки ўша хабарни тайёрлаган «ижодкор» ва унинг муҳаррирининг нуқсони.
Оммавийлик журналистиканинг асосий хусусияти сифатида. Оммавийлик журналистиканинг биринчи, етакчи белгисидир. Шу хусусият бугунги журналистика вужудга келишига тамал тоши қуйди. Оммавийлик барча ижтимоий қатламлар учун ахборот яратиш ва тарқатиш усулларининг ҳаммага қулай мазмун ва шаклларга солинишига сабаб бўлди. Ахборот тарқатишнинг дунё миқёсидаги ҳақиқий оммавийлигини Гутенберг бошлаб берди.
Гутенберг кашфиёти унгача хабарлар ёйиш соҳасида бўлган барча дастлабки протоусулларни яхлит бир тизимга келтирдики, унинг таркибий қисмлари ҳам ўзаро бирлашиб ва мувофиқлашиб кетди. Бора-бора журналистика номига сазовор бўлган мазкур тизим давлатларнинг ҳам ички, ҳам халқаро муносабатларига катта таъсир кўрсата оладиган кучга айланди.
Босма матбуотнинг вужудга келиши билан халқаро ҳаётнинг тарихан тез ва юксак самара берадиган оммавий-ижтимоий соҳаси пайдо бўлди. Антик дунёда ва ўрта асрларда китобларни айирбошлаш халқаро муносабатлар учун нақадар муҳим аҳамиятга эга бўлган. Босма матбуот ўзини ҳудудлар, миллатлар ва давлатлараро ҳаётнинг ноёб усули сифатида намоён этди.
Шу вақтлардан бошлаб одамлар томонидан ахборотни жамлаш, сақлаш, тарқатиш, бир шаҳар ёки мамлакатдан бошқасига кўчириш учун деярли чексиз, қийинчиликлар туғдирмайдиган имкониятлар вужудга келди.
Оммавий ахборотни кенг тарқатиш учун узоқ асрлар давомида жиддий муаммо бўлиб келган масофа, юк, вақт ва тил масалалари ўз ечимини топди. Чунки хабарларни ҳатто бошқа тилларга таржима қилиш ва босиш ҳам кўпроқ техникавий имкониятларга боғлиқ бўлиб қолди.
Сайёрамиз ва инсониятнинг физикавий жиҳатдан бирлигига қарамасдан, кишилик жамияти тарихида узоқ мингйилликлар давомида халқлар ва элатларнинг мафкуравий ва маънавий фарқлари жуда катта бўлиб келди. Ушбу ўзига хослик ҳозир ҳам сақланиб қолаяпти. Аммо бундай ўзгачаликларни, масалан, XV асрдаги тафовутлар билан солиштириб бўлмайди. Чунки ўтган 4-5 аср мобайнида жаҳон халқлари бир–бирларига анча яқинлашдилар ва бу ўзаро ҳамкорликка журналистика улкан ҳисса қўшди. Ахборот алмашуви амалий жиҳатдан фақат босма матбуот ёрдамида ҳақиқий оммавий характерга эга бўла олди.
Бугунги кунда оммавий ахборот туфайли дунё руҳий жиҳатдан ҳам яхлит бир ҳамжамиятга айланиб бормоқда. Бир осмон остида, бир ҳаво, сувдан баҳраманд бўлиб яшаётган одамлар бевосита ўзаро фикр алмашувга ҳам эришмоқдалар.
Ер юзидаги барча мамлакатлар вақти келиб яхлит дунё ҳамжамиятига бирлашишлари табиий. Бунга уларни XX аср охири – XXI аср бошларида кескин жадаллашиб кетган экологик муаммолар, ОИТС ва бошқа касалликлар, гиёҳвандлик, терроризм каби хавфлар ундайди. Гутенберг эса ушбу бирлашишга катта ҳисса қўшган шахс сифатида тарихда қолди.
Назорат саволлари
- Журналистиканинг дастлабки кўринишлари ҳақида нималарни биласиз?
- Ижодий концепция ҳақида қандай тушунчаларга эгасиз?
- 3. Касбий концепция ҳақида қандай тушунчаларга эгасиз?
- Техникавий концепция ҳақида қандай тушунчаларга эгасиз?
- Тарихий концепция ҳақида қандай тушунчаларга эгасиз?
- Ташкилотчилик концепцияси ҳақида қандай тушунчаларга эгасиз?
- Журналистик матн ҳақида қандай тушунчаларга эгасиз?
- Аудиториянинг вужудга келиши ҳақида қандай тушунчаларга эгасиз?
- Дастлабки босма нашрлар ҳақида нималарни биласиз?
- Журналистика тушунчаси ҳақида нималарни биласиз?
- Журналистика тушунчаси маъноларининг тарихий тадрижи ҳақида нималарни биласиз?
- Журналистикани ижтимоий институт сифатида белгиловчи хусусиятлар ҳақида нималарни биласиз?
_______________________________________________________
1Ушбу мавзу профессор Файзулла Мўминовнинг “Жаҳон журналистикаси тарихи” дарслигида баён этилган фикрлари асосида тайёрланди.
2Қаранг: Мўминов Ф. Журналистика ижтимоий институт сифатида. Т.: «Университет», 1998.
Jurnalistikaning shuncha qirralari borligini bilmas edim. Bu kasb naqadar mas’uliyatli va insonni o’zi tomon jalb qilishiga yana bir bor ushbu maruzamiz orqali amin bo’ldim.
Jurnalistika paydo bo’lishining bir nechta konsepsiyalari mavju ekan. Bular: 1. Ijodiy konsepsiya. 2. Kasbiy konsepsiya. 3. Texnikaviy konsepsiya. 4. Tarixiy konsepsiya. 5. Tashkilotchilik konsepsiyalari bor ekan. Ma’ruzalar aniq va tushunarli qilib berilgan rahmat ustoz.
Jurnalistikaning rivojlanish bosqichlari bayon etilgan ushbu ma’ruza matnidan Jurnalistika paydo bo’lishiga oid konsepsiyalar haqida to’liq tasavvurga ega bo’ldim. Ayniqsa, ijtimoiy institut sifatidagi jurnalistika Guteberg davri bilan solishtirib tahlil qilingani tarix va bugungi zamon orasidagi taraqqiyotni teran anglashga ko’mak bo’ldi.Jurnalistikani ijtimoiy institut sifatida belgilovchi xususiyatlari batafsil yoritilgani ko’plab sohalardan ajralib turganligini anglashga imkon bo’ladi.
Mening faoliyatimga bo’gliq bo’lgan ayrim masalalar ya’ni 11 usul haqiqatdan aniq tasavvur hosil qilishimizga ko’mak bo’ladi.
Bu ma’ruza matnini o’qib chiqib o’zim uchun juda ko’p ma’lumotlar oldim. Jurnalistikaning paydo bo’lishi borasidagi konsepsiyalar haqida ham ko’pgina faktlarga ega bo’ldim.Ma’ruza matni uchun katta rahmat ustoz!
Assalom alekum ! Bu ma’ruza matnini o’qib chiqib juda ko’p savvolarga javob oldim va shu bilan birga jurnalistikaning paydo bo’lishining dastlabki bosqichlari uning rivojlanib shu darajaga yetib kelgungacha bo’lgan mashaqatlar haqida bilib oldim.
Барча воқеа-ҳодисалар, буюмлар, ихтиролар, асари-атиқаларнинг илм-фан, маданият ва бошқа турли хил нарсаларнинг яратилиш тарихи, ривожланиш босқичлари бўлганидек бугунги журналистикамизнинг ривожланиш босқичлари тарихига эга эканлигига янада кўпроқ тасаввурга эга бўлдим. Соҳамизнинг асосий тушунча ва концепциялари ёрқин далиллар билан асосланганлиги тўғрисидаги маълумотларни ўзим учун алоҳида кундалик дафтаримга ёзиб олдим.
Jurnalistika paydo bo’lishidagi beshta konsepsiya, jurnalistik matn, auditoriya, jurnalistikani ijtimoiy institut sifatida belgilovchi xususiyatlar, ommaviylik — barcha-barchasi kelgusi kasbimizda bizga eng kerak bo’ladigan ma’lumotlar ekan. Ularni ma’ruzani o’qish davomida o’zlashtirdim va bu fanga nisbatan qiziqishim yanada ortdi.
Ustoz bu ma’ruzangizni ham o’zingizdan so’ramasdan ko’chirib oldim.Jurnalistikaning rivojlanish bosqichlari va konsepsiyalari bilishimiz shart bo’lgan ma’lumotlar ekan.Yangi bilimlar uchun rahmat.
Журналистика пайдо бўлишининг ижодий, касбий, техникавий, тарихий ва ташкилотчилик концепциялари ҳақида керакли маълумотларга эга бўлдим, айниқса, ижтимоий институт сифатидаги журналистика Гутеберг даври билан солиштириб таҳлил қилингани тарих ва бугунги замон орасидаги тараққиётни теран англашга кўмак бўлди. Журналистикани ижтимоий институт сифатида белгиловчи хусусиятлари батафсил ёритилгани кўплаб соҳалардан ажралиб турганлигини англашга имкон бўлади, албатта.