Халқаро алоқалар кўприги

Тил – дил калити, инсонлар ўртасидаги ўзаро алоқа воситасидир.

  т3 Халқаро тилларни қанчалик мукаммал билсанг, жаҳон йўллари сен учун шу қадар мунаввар бўлаверади. Дунё сари дадил одимлаётган, жаҳондаги 50 дан ортиқ таълим муассасалари ва илмий марказлар билан илмий ҳамкорлик қилаётган Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университетида яна бир эзгу иш амалга оширилди. Халқаро Тил маркази ташкил этилди! Мазкур марказда талабалар-у тадқиқотчилардан тортиб педагог ходимларигача инглиз, немис, француз, рус, хитой ва бошқа тилларни мукаммал ўрганиш имкониятига эга бўладилар. Шу билан бир қаторда ўзбек тилини ўрганиш иштиёқида бўлган хорижликлар ва бошқа миллат вакиллари ҳам бу масканда мукаммал сабоқ олишлари мумкин.

Замон талабларига мос равишда ташкил этилган Тил маркази учун 5 та ўқув хонаси ва 1 та конференция зали ажратилган. Аудиториялар замонавий технологиялар, компьютерлар, проекторлар билан жиҳозланган, ўқув жараёни учун зарур бўлган инглиз, немис, француз, хитой, рус ва ўзбек тилларидаги дарсликлар, луғатлар, илмий рисолалар, газета-газеталар билан таъминланган.

т2
Марказда Шаҳноза Мустанова, Сайёра Султонова, Аҳрор Ғаниев, Акмал Абдиев, Лайло Казакова, Наргиза Иномиддинова каби малакали педагог ходимлар фаолият кўрсатмоқдалар. Улар билан бир қаторда малакали чет эллик профессор-ўқитувчилар ҳам мутахассислик бўйича машғулотлар олиб бориши кўзда тутилмоқда.

Айни пайтда бу даргоҳда 100 дан ортиқ тингловчилар хорижий тилларни ўрганишга киришдилар. 3 нафар чет эл фуқароси рус ва ўзбек тилларини ўрганиш учун марказга қатнамоқдалар.

Айтиш жоизки, шу кунга қадар Ўзбекистон Миллий университетининг кўплаб иқтидорли талабалари, магистрант ва тадқиқотчилари Англиянинг Кэмбриж, Очиқ университетларида, Ҳиндистон, Италия, Греция, Япония, Жанубий Корея Россия олий таълим муассасалари, Германиядаги Вилгельм номидаги Вестфаль университетида грант асосида малака оширмоқдалар. Шу билан бирга Берлин, Вильгельм-Мюнстер, Гёттинген университетлари, Гёте институти ва Германия академик алмашув хизмати билан амалий ҳамкорлик изчил давом эттирилмоқда.

т1

Тил марказида ёзги мактаблар ташкил этилиши режалаштирилган. Унда чет элликлар ўзбек тили билан бир қаторда маданиятимиз, маънавиятимиз, урф-одатлар ва бошқа миллий қадриятларимизни ўргансалар, талабаларимиз тараққийпарвар дунё сирларидан баҳраманд бўладилар. Шу тариқа миллий қадриятларимиз ҳам дунё узра маънавий нур бўлиб таралишига замин яралади.

т4

Асл миллий қадриятларимиз курраи заминнинг қай бурчини мунаввар этса, у ерда бўлмағур “ғоя”ларга, салбий ҳолат-у ғайриинсоний иллатларга асло ўрин қолмайди!

Ёзги мактаб лойиҳаси доирасида ЎзМУ талабалари хорижлик тенгдошлари билан яқиндан дўстлашадилар. Бундай ришталар, ҳамкорликлар келгусида ривожланган мамлакатлар университетлари билан талабалар алмашинувини амалга оширишга хизмат қилади. Яъни, ўзбекистонлик йигит-қизлар уларнинг ўқув даргоҳларида, чет эллик талабалар эса Ўзбекистон

  Миллий университетида таълим олишлари йўлга қўйилади.

Умид билан суқулган таёқ, бир кун берар мева-ю япроқ, деганларидек, Ўзбекистон ҳавосидан, маънавий бойликларидан, миллий қадриятларидан баҳраманд бўлган хорижлик ёшлар ўз юртларига қанчалик таассуротлар билан қайтиб боришларини тасаввур этишнинг ўзи мароқли. Шу тариқа улар ўз юртларида жаннатмакон Ўзбекистон ҳақида бор ҳақиқатни тараннум этишларига умид қилса бўлади.

 ЎзМУ Ахборот хизмати

You may also like...

17 Responses

  1. Bu Til markazida avvalo bo`lg`usi jurnailistlar xalqaro tillarni mukammal o`rgansa bo`larkan. Albatta, bu maskan ikkinchi uyimizga aylanadi! Bizga shunday imkoniyatlar yaratib berayotgan hurmatli Rektorimizga chin dildan minnatdorchilik bildiraman.

  2. Кўпчилик талабалар дарсдан кейин узоқ узоқдаги курсларга тил ўрганиш учун боришади. Бу эса ҳам моддий, ҳам жисмоний жиҳатдан толиқишга олиб келади. Раҳбарият ташаббуси билан ташкил этилган ушбу Тил маркази кўпгина талабаларнинг оғирини енгил қилса ажаб эмас.

  3. Til markazining tashkil etilganligi, bizga kõp imkoniyatlar eshigini ochadi. Xorijiy tillarni mukammal õrgangan har bir inson katta yutuqlarga erishishi aniq.

  4. «Umid bilan suqilgan tayoq, bir kun berar mevayu yaproq» deganlaridek ajab emas O’zMU ham kun kelib dunyodagi mashhur VUUZ lar qatoriga kirsa. Xudo xoxlasa bu til markazida ta’lim olgan talabalar havas qilgulik o’z kasbining yetuk kadrlari bo’lib yetishadi.

  5. Ustozning saytlariga anchadan buyon kirmagan edim. Darslariga qatnasha olmay ham biroz ranjitganimni bilaman, lekin bir narsani alohida e’tirof etishim mumkinki, saytning bir yil avvalgi holati, kontent saviyasi, yoshlarning qiziqishi o’n, balki yuz chandon oshibdi.

    Universitetimizda shunday markaz bor ekan-u, bilmay yurgan ekanmiz! Shaxsan o’zim mana uchildiz.uz sayti tufayli bilib oldim. Universitetimizning jonkuyar vakillariga va sayt ijodkorlariga rahmat!

  6. Universitetimizdagi bu o’quv markazi talabalarning yanada o’qib izlanishiga uddaydi.

  7. Til — millat chirog’i ekan, bizda imkoniyatlar bor ekan, nima uchun xorijiy tillarni mukammal o’rganmasligimiz, tayyor imkoniyatlardan foydalanmasligimiz kerak ekan? Hozir bizda , universitetimizda xorijiy tillarni o’rgatish markazi faoliyat yuritar ekan, biz talabalar bu imkoniyatdan samarali foydalanib, kasbimizning sir-asrorlarini puxta o’rganib, kezi kelsa, egallagan bilimlarimiz ortidan jahonning eng yetuk ilm maskanlariga borib, tajriba almashib qaytish imkoniga ega bo’lishimiz mumkin, biz bunga tayyormiz!!!

  8. Bu yangilik saytdagi eng «yoqimli»yangilik bo’ldi desam yanglilik bo’ldi,desam yanglishmayman. Markazda qatnashib qolgan 2 yillik davrimizni keragicha samarali o’tqazamiz. Til o’rganishni maqsad qilgan va bu ishni allaqachon boshlab yuborgan talabalar ko’p. Raxbariyatning bu yangiligi maqsadimizga erishishimiz yo’lida yordam bera olishidan mannunmiz

  9. Til markazi ochilganidan xursandmiz. Ayrim talabalar Nozima Muratovaning ingliz tilidagi jurnalistika darsiga yozilganmiz. Talabalarning til o’rganishiga universitetning o’zi ko’maklashsa va nazorat qilsa, respublika va xalqaro miqyosdagi tanlovlarda yuqoridagi tillar bo’yicha huddi matematika fakulteti erishgan yutuqlarga erishishimiz mumkin

  10. Murodjon O‘rinov:

    Til millat ko‘zgusi bugungi axborot zamonida axborotni almashtirish uchun ham tilni bilish zarur.

  11. Til bilgan inson hech qachon kam bòlmaydi Til bilish hozirda zamon talabi

  12. Bugungi zamon shiddati barchamizdan kòplab bilimlarni talab qilmoqda. shular jumladidan xorijiy tillarni bilgan kishiga omad eshigi ochiq. Qaysiki sohada ishga joylashmoqchi bòlsangiz albatta qaysi tillarni bilasiz deb sòraladi. Tabiiyki til bilgan inson raqobatga bardosh bera oladigan kadrlar sirasiga kiradi

  13. Yorqinoy Nabiyeva:

    Ushbu markaz faoliyati men uchun yangilik bo’ldi. Xabar uchun tashakkur ustoz

  14. Sevinch Norqobilova:

    Bir tilni bilsangiz, bir millat bikan yaqinsiz. Ikki tilda bemalol so’zlasha olsangiz, unda ikki xalqning tili va diini o’qiy olasiz… Agar uch tilni…….. Muxtasar qilib aytganda : o’qish kerak!!!

  15. Fayyoz Achilov:

    Til bilgan el biladi, deb bejiz aytilmagan.

  16. Til bilgan el biladi deganlaridek — yoshlarning boshqa tillarga bo’lgan qiziqishini uyg’atmoq kerak.

  17. O'tkir Jalolxonov:

    Ёзги мактаб лойиҳаси доирасида ЎзМУ талабалари хорижлик тенгдошлари билан яқиндан дўстлашадилар Adashmasam bu gap ancha oldin bo’lgan edi. Kimdir chet ellik talabalar bilan fikr almashishga ulgurdimi?

Добавить комментарий для Yuldasheva Nodira 202 Отменить ответ

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>